Da li je Kosovo ispunilo uslove za ukidanje sankcija EU?

Kurti, Borelj i Lajčak
Izvor: Twitter

Predstavnici vlasti u Prištini intenzivno lobiraju za ukidanje sankcija koje je Kosovu uvela Evropska unija prošlog juna, smatrajući da su ispunjeni uslovi koji su bili stavljeni pred njih, zaključno sa održanim referendumima za smenu četiri gradonačelnika na severu. Sagovornici Kosovo onlajna, međutim, smatraju da o ispunjenosti uslova nema ni govora, a utiska su da kaznene mere EU nisu ni bile vidljive proteklih godinu dana.

Portparol EU Peter Stano rekao je početkom ove nedelje da je izveštaj visokog predstavnika EU Đuzepa Borelja o Kosovu pred finalizacijom i da će od njega i od zemlja članica zavisiti ukidanje ili pojačavanje mera uvedenih Kosovu.
Prema nekim medijskim navodima, unutar EU nema konsenzusa da li bi ukidanje trebalo da bude jednokratno ili postepeno.

Sankcije ili “mere”, što je termin kojeg se drži Brisel, uvedene su krajem juna 2023. jer Priština nije preduzela neophodne korake za deeskalaciju situacije na severu Kosova. Od kosovskih vlasti se očekivalo da obustave policijske operacije u blizini opštinskih zgrada na severu Kosova, da gradonačelnici u četiri opštine na severu privremeno obavljaju dužnosti sa alternativnih lokacija i da što pre raspišu nove izbore u četiri opštine. Mere se odnose na prekid poseta i kontakata sa zvaničnicima Kosova i na finansijsku saradnju EU sa Kosovom.

Politikolog Ognjen Gogić kaže za Kosovo onlajn da nijedan od uslova EU nije ispunjen. 

“Povlačenje specijalne policije iz zgrada opština se nije desilo. To se videlo sada u vreme glasanja na severu za smene gradonačelnika u četiri opštine, kada su sve te zgrade bile okružene specijalnom policijom. Trebalo je da se građanima omogući da ostvare svoje demokratsko pravo i glasaju a tu je bila specijalna policija koja je zapravo trebalo da ih odvarti da uopšte priđu tim objektima. Bilo je navoda da je Kosovo fazno povlačilo specijalnu policiju, međutim zaista se ne zna u kojim se to procentima realno učinilo i utisak je da je specijalna policija ostala tamo", kaže Gogić.

Što se tiče drugog zahteva - da gradonačelnici rade sa alternativnih lokacija, naš sagovornik konstatuje da ni on nije ispunjen jer su gradonačelnici iz Severne Mitrovice i Leposavića sve vreme radili iz opštinskih zgrada, dok su gradonačelnici iz Zvečana i Zubinog Potoka neko vreme proveli van opštinskih zgrada a da su se posle u njih vratili. 

"Najvažniji uslov je bio da se održe izbori na severu Kosova a to se nije desilo. Održani su referendumi ali to nisu izbori. Dakle nijedna stvar nije ostvarena i uslovi nisu ispunjeni, tako da Borelj u izveštaju ne može da navede da jesu", ističe Gogić.

On dodaje i da pre priče o ukidanju sankcija treba postaviti pitanje da li su one ikada bile primenjene. Kako podseća, mere su podrazumevale dve stvari – suspenziju sastanaka na visokom nivou, i bilateralnih i multilateralnih i prekid finansiranja projekata od strane Evropske unije, ali kaže da ni jedna ni druga stvar nikada nije primenjena. 

“Ne postoji nijedan primer da je bilo šta suspendovano ili otkazano zbog toga što se neko pozvao na te sankcije i rekao ’zbog ovih sankcija EU, Kurti ili Osmani se ne pozivaju na neki sastanak’”, navodi Gogić.

Ekonomisti iz Prištine, mišljenja su da Kosovo trpi velike finansijske gubitke zbog sankcija EU i njihove procene o veličini nastale šete za ovih 11 meseci kreću se u rasponu od 300 do 600 miliona evra, u vidu nerealizovanih projekata. Gogić, međutim, kaže da nema primera nekog projekta na Kosovu koji je finansirala EU a koji je ukinut zbog sankcija.

“Meni je poznato da se i dalje projekti koje finansira EU odvijaju i da Kosovo može da aplicira za razne projekte i fondove. To uvođenje sankcija je bila puka formalnost i retorička stvar pa bi i skidanje sankcija bilo samo formalno", ukazuje on. 

Vlada u Prištini, kako dodaje, bi svakako volela da može da proglasi da su sankcije ukinute jer bi to za nju bio politički poen u vreme kada se Kosovo sprema za izbore.

I diplomata Srećko Đukić kaže da su kaznene mere EU više retoričke nego stvarne političke i ekonomske sankcije.

"Ne znam ni u čemu se one ogledaju. Njima se maše da bi se Kurti privoleo konstruktivnom dijalogu, međutim, on je tvrdoglav i njemu nikakve sankcije ili pretnje sankcijama ne pomažu. Njemu izgleda jedino pomaže kada ga Amerikanci smene sa vlasti pa ga nateraju na nove izbore", kaže Đukić za Kosovo onlajn. 

Kako dodaje, najave da bi sankcije mogle da budu ukinute odgovaraju Kurtiju jer to znači da on ne treba da menja stav.

"Prvo, ovde je problem: šta da mu ukinu, a drugo, ako mu ukinu mere onda je to nagrada za njega, jer ništa nije uradio u međuvremenu. Taj izveštaj mora da sadrži šta su Priština i Kurti konkretno uradili, na primer na planu ZSO, dinara, problema pitanja bezbednosti... Izveštaj ne može da bude nimalo pozitivan a treba nekog da navede na ukidanje nepostojećih sankcija", kaže Đukić.

Na pitanje da li je priča o ukidanju sankcija Kosovu možda pokušaj da se Kurti privoli na neku vrstu saradnje, pošto se naredne nedelje očekuje glasanje na Komitetu ministara Saveta Evrope o zahtevu Kosova da bude primljeno u tu organizaciju, naš sagovornik kaže da je moguće da neko misli da će tako da navede Kurtija da nešto učini što nije do sada, ali da je to isuviše slab pritisak.

"To je slaba ucena za nešto krupno što on mora da učini, a za njega je osnivanje ZSO izuzetno krupna stvar. To je igra mačke i miša i ne verujem da će to biti presudno ni za Savet Evrope i ZSO i za sve druge poteze koji su tu negde na čekanju dok se zaista na direktniji način Kurti ne upozori onako kako treba i kako može da bude upozoren od strane velikih sila i Kvinte. Tako, da mu se tačno nacrta put koji mora da prođe: ako ne formira ZSO ili neke druge stvari, da mu nema ništa od Saveta Evrope i poverenja međunarodne zajednice i da će morati da ide na izbore", ističe Đukić.

Na situaciju sa sankcijama nešto drugačije gleda profesor Ustavnog prava na Univerzitetu u Prištini Mazljum Baraljiu koji ističe da bi bilo dobro da budu ukinute jer one pogađaju građane a ne političare.

"Velike sile treba da vode računa kada nekom uvedu sankcije da one tangiraju građane i to onaj najsiromašniji sloj a ne vlade. Vlade to prebrode i neće da odustanu od nekih politika koje vode, a da li su one pogrešne ili ne, to je drugo pitanje", kaže Baraljiu za naš portal.

On, međutim, nije optimista da u Evropskoj uniji ima spremnosti za ovaj korak. Za ukidanje mera, ističe, mora da postoji konsenzus svih zemalja, ali njega, kako kaže, nema.

"Kosovska vlada ne bi trebalo mnogo da se oslanja na obećanja određenih zemalja o ukidanju sankcija. Imajući u vidu aktuelne trendove i atmosferu, nažalost ne mislim da će se sankcije lako i brzo ukinuti. Očigledno je da Nemačka i Francuska nisu spremne na to, a Amerika je neodlučna, tako da od pet zemalja Kvinte tri su ili protiv ukidanja sankcija ili uzdržane", navodi Baraljiu.