Da li je odluka Španije da prizna kosovske pasoše rezultat pritiska na evropsku petorku i kakva je u tome uloga Londona

Samo nekoliko dana nakon što je britanski šef diplomatije Dejvid Kameron u Prištini saopštio da će Velika Britanija pomoći Prištini da dobije nova priznanja usledila je odluka španske vlade da prizna kosovske pasoše, što je ponovo aktuelizovalo pitanje pritisaka na pet država članica Evropske unije koje ne priznaju Kosovo i spekulacije koja od njih bi mogla da bude "najslabija karika" i prva promeni taj stav. Sagovorici Kosovo onlajn nemaju dileme da Britanija ima interesa da zaokruži kosovsku nezavisnost, ali i da se istovremeno nakon napuštanja EU ponovo nametne kao važan geopolitički akter ne samo u našem regionu, nego i šire, ali veruju i da pojačani pritisci, bar za sada, neće uticati da bilo koja od država evropske petorke prizna Kosovo.

Zvanični Madrid naglasio je da priznanje pasoša ne znači i priznanje državnosti, ali je ovom odlukom, sva je prilika, otvorena "Pandorina kutija" spekulacija i raličitih tumačenja: od toga da je priznanje kosovskih pasoša čista administrativna stvar, do toga da je to prvi korak ka diplomatskom angažmanu Španije sa Prištinom, pa do onog najradikalnijeg - da je to uvod u priznavanje Kosova. 

Eskpert za odnose sa Balkanskim zemljama Alehandro Esteso Perez ne krije da je iznenađen odlukom španske vlade, ali i smatra da je ova poslednja opcija u ovoj fazi nemoguća. On tvrdi da je od pet zemalja EU koje ne priznaju Kosovo - Španija, Rumunija, Grčka, Slovačka i Kipar - upravo Španiju najteže slomiti. 

Međutim, ima i drugačijih viđenja, pa je tako bivši ministar spoljnih poslova Španije Hose Manuel Garsija-Margalo izjavio da to što Madrid prihvata kosovski pasoš kao važeći ne podrazumeva priznanje države, ali i izrazio uverenje da je očigledno da je to "odlučujući korak" ka tome. On je pozorio da bi priznavanje Kosova kao države predstavljalo "veoma komplikovan i ozbiljan" presedan za Španiju zbog Katalonije i njenim hipotetičkim proglašenjem nezavisnosti.

S druge strane, u Grčku se već duže "upire prstom" kao zemlju koja bi prva od evropske petorke mogla da prizna Kosovo, a na to različito gledaju u Beogradu i Prištini. Tako je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao pre nekoliko dana telefonom sa premijerom Grčke Kirijakosom Micotakisom i tom prilikom mu zahvalio na poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije. Zamenik ministra spoljnih poslova i dijaspore Krešnik Ahmeti, međutim, tvrdi da postoji mogućnost da Grčka prizna Kosovo jer su, kako ističe, odnosi Prištine i Atine postali veoma bliski.

Takođe, posle Kameronove posete Prištini i poruka koje je poslao nametnula se i teza da će Velika Britanija u narednom periodu preuzeti "palicu" od EU i SAD kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, s obzirom na to da Brisel i Vašington i u ovoj godini čekaju izbori, i da će upravio najveći pritisci na evopsku petorku koja ne priznaje Kosovo dolaziti iz - Londona.  

Prethodnih godina 28 država povuklo je priznanje kosovske nazavisnosti, a u poslednje tri godine nije bilo novih priznanja Kosova.

Za potpredsednicu Foruma za međunarodne odnose Branku Latinović odluka Španije da prizna kosovske pasoše nije bila iznenađenje i ukazuje da ne bi trebalo dovoditi u vezu sa tim što je taj potez usledio samo nekoliko dana nakon najave Kamerona da će London pomoći Prištini da dobije nova priznanja.

"Treba biti korektan prema španskim prijateljima i od toga ne treba praviti dramu, jer to nije bila nacionalna odluka. Odluku da se ukinu vize za građane Kosova, odnosno uvede vizna liberalizacija nije donela donela španska vlada, nego Evopska komisija. I Španija koje je ne samo članica šengenskog prostora nego i jedan od zagovornika njegovog stvaranja, ima na neki način i jednu moralnu obavezu da ne deovodi u pitanje funkcionisanje Šengena. I ona jeste do sada bila jedina članica šengenskog prostora koja nije dozvoljava građanima sa KiM da sa kosovskim pasošima ulaze u Španiju. A sada mislim da jednostavno želi da pokaže te opšte vrednosti", kaže Latinović za Kosovo onlajn.

Nastavlja da takođe treba imati u vidu da su španski zvaničnici bili izričiti da taj čin ne treba nikako povezivati sa aktivnim priznanjem Kosova i da to ni na koji način ne dovodi u pitanje španski stav.

"Taj stav je vrlo striktan, treba podsetiti da Španija pominje teritoriju Kosova u svemu tome i da tu nema nekih većih iznenađenja", kaže ona. 

Kada je reč o politici Velike Britanije, Latinović ističe da se nakon napuštanja EU smanjila mogućnost Londona da direktno deluje preko tog foruma, ali može preko Natoa, pošto su sem Kipra, sve ostale države Unije koje nisu priznale Kosovo i članice Alijanse. 

"To bi više trebalo svoditi na tu liniju mogućnosti uticaja Velike Britanije, odnosno novog britanskog ministra, koji je, vidimo, počeo veoma dinamično i to pre svega u vezi sa našim regionom, odnosno sa Kosovom i Metohijom, što je za nas vrlo osetljivo i značajno. To je nešto što je stalno prisutno na agendi tih zemalja, pogotovo zemalja koje imaju velikih ambicija da deluju na evropskom i globalnom planu i to ne treba da iznenadi. To je samo pitanje dinamike, načina kako se to ostvaruje. Nekad je to intenzivnije, nekad je zastoj, a nekad je to najava da će nešto da se dešava", ukazuje Latinović.

Po njoj, izjavu Kamerona treba povezivati i sa unutrašnjom situacijom u Srbiji.

"Ako imate jednu dobru unutrašnju situaciju, funkcionisanje države na evropskom nivou onda su i mogućnosti da vam neko na takav način skreće pažnju da može da utiče na ono što je za vas osetljivo male. Ako imate situaciju kao što je danas i posebno ono što je bilo na KiM u vezi sa slučajem Banjske, što je Kameron naglasio u svom istupu u parlamentu, onda imate takve izjave", objašnjava ona. 

Na pitanje da li očekuje pojačane pritiske na evropsku petorku - Španiju, Grčku, Slovačku, Rumuniju i Kipar - da promene taj stav i da li će ti pritisci upravo dolaziti iz Velike Britanije koja po nekim tumačenjima ima intencije da preuzme "palicu" kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine od EU i SAD, s obzirom na to da je ovo izborna godina za njih, Latinović kaže da je to - "dobra procena i dobra teza".

"S obzirom na to da je Velika Britanija nakon Bregzita počela da gradi svoj jači imidž kao geopolitičkog igrača i to ne samo u Evropi, već i na Pacifiku, Bliskom istoku, u tom kontekstu bi se to moglo tumačiti na taj način. Pogotovo što je Kameron jedan iskusan političar, jakog kalibra, ne treba zaboraviti da je bio i premijer, da je sproveo odluku o referendumu o istupanju Britanije iz EU. On će sigurno čitavom tom procesu dati i lični pečat, nastojaće da se angažuje da u sadašnjim uslovima, pošto je izborna godina i za Evropski parlament i Evropsku komisiju, da dosta toga apsorbira i da Velika Britanija preuzme na sebe i na taj način ponovo istakne svoj značaj, kako u Evropi, tako i na međunarodnom planu", navodi Latinović.

Ona se osvrnula i na to da bi "najslabija karika" među evropskom petorkom koja ne priznaje Kosovo mogla da bude - Grčka. 

"Grčka se pominje u kontekstu jer je napravila neke korake koje druge članice petorke nisu uradile. Otvorila je trgovinsko predstavništvo u Prištini. Ono je nezavisno od ambasade u Beogradu, sve druge diplomatske kancelarije koje imaju ove ostale članice vezane su za ambasade, nisu samostalne, nego istureno odeljenje. Prate situaciju na terenu i pokrivaju praktične korake u vezi sa svojim građanima, veći broj njih ima i svoje kontigente u okviru Kfora. Da li će Grčka načiniti taj jedan korak koji bi bio još značajniji, mislim da u ovom momentu nema naznaka za to. Ali to ne treba isključiti, zavisno od toga šta se bude dešavalo na Zapadnom Balkanu i uopšte u Evropi nakon izbora", zaključuje Latinović. 

Viša naučna saradnica, istoričar dr Aleksandra Kolaković kaže da treba imati u vidu da je dijalog Beograda i Prištine ušao u jednu kompleksnu fazu, i da su različiti politički akteri na različitim stranama i oni koji su najviše involvirani u ovaj proces prisutni u regionu.

"To pokazuje i Kameronova poseta koja je veoma interesantna, to je jedna od njegovih prvih poseta na mestu šefa diplomatije. S druge strane, imali smo viznu liberalizaciju koja je izuzetno značajna sa aspekta evrointegracija regiona i ona je negde i podstakla tu odluku španske vlade da prizna kosovske pasoše. Naravno, dobili smo to razjašnjanje da nije reč o priznavanju Kosova već tome da građani tzv. Kosova mogu da putuju u sve zemlje EU pa i u Španiju. I u tom kontekstu već dugo pratimo da pojedine okolnosti nalažu da različiti akteri različito i reaguju na određene događaja. U ovom slučaju ta liberalizacija i nove države koje bi priznale proširenje u stvari su neki kanali nekih diplomatskih pritisaka, inicijativa, nastojanja da se akteri bolje pozicioniraju pred nove pregovore, odnosno njihov nastavak", kaže Kolaković za Kosovo onlajn. 

Ukazuje da u 21. veku, za razliku od 20. veka, kada smo imali jasne odnosne između zemalja u pogledu da li je neka država priznata ili nije, sada su ti odnosi nešto drugačije. 

"U nekim segmentima, kada se to pokaže kao značajno, različite države ili države koje čak i nisu priznate učestvuju, iako mi to prepoznajemo kao neke elemente državnosti. Sa druge strane, u ovom konkretnom slučaju kada posmatramo Španiju, ona je nastojala da samo omogući jedan prostor komunikacije, a opet da ostane na starim pozicijama", ističe naša sagovornica.

Kada je reč o pet država EU koje ne priznaju Kosovo, Kolaković naglašava da je to bitno za poziciju Srbije u pregvoorima.

"Takođe znamo da su ti pritisci na njih stalni, da se pojačavaju. U kom pravcu će se to dalje kretati, teško je reći, to zavisi od pojedinačnih država. Svesni smo i da pojedinačno države, posebno sada, posle ovih kriza i ratova, izuzetno štite svoje nacionalne interese. Kada je reč o Španiji, mislim da su tu dosta čvrsti stavovi kada je reč o nepriznavanju Kosova, ali, znate, u nekoj narednoj diplomatskoj inicijativi i u nekim mogućim drugim diplomatskim okolnostima, videćemo kako će se dalje ta situacija razvijati", kaže ona. 

Ukazuje da se u kontekstu nekog evropskog jedinstva vrši se snažan pritisak na ovih pet članica EU, ali i dodaje da to nije nešto što je novijeg datuma, već postoji od kako je Kosovo proglasilo nezavisnost. 

"U ovim složenim, komplikovanim uslovima, tu je pritisak veći. Odnosno tu su mogući i određeni ustupci. Ali, svakako tu izjavu Kamerona treba posmatrati i u svetlu učvršćivanja britanske pozicije u ovim odnosima i na prostoru Balkana i tog jednog čvrstog stava koji datira odavno i koji je, u stvari, stav za finalizovanje procesa kosovske nezavisnosti", ističe Kolaković. 

I politikolog Dimitrije Milić iz Novog trećeg puta smatra da odluku Španije da prizna kosovske pasoše ne bi trebalo dovoditi u vezu sa najavom Kamerona da Priština može da očekuje pomoć Londona u dobijanju novih priznavanja nezavisnosti, smatra . Po Miliću, od pet zemalja EU koje ne priznaju Kosovo, najmanje verovatno je da će Španija i Kipar promeniti tu odluku.

"Odluka da priznaju kosovske pasoše više je pitanje unutrašnjih promena u Španiji, gde je sada na vlasti levica koja je dosta mekša po pitanju i Kosova i autnomija različitih regiona u Španiji. To je dominantno zbog toga što trenutna vlada Pedra Sančeza zavisi od velikog broja partija koje dolaze iz ovih regiona koji žele mnogo veću autonomiju, a neke čak i separatizam u potpunosti. Tako da je to jedna unikatn pozicija Španije u smislu da nikada španski premijer nije bio slabiji u odnosu na uticaj ovih partija koje žele veću autnomiju. Da je formirana neka desna vlada u Španiji odluka o kosovskim pasošima ne bi bila moguća i verovato bi veoma dugo bila protiv priznavanja tih dokumenata, iako su se ostale države EU uskladile sa ovom odlukom", napominje Milić za Kosovo onlajn. 

Veruje da kada je reč o državama koje bi mogle da priznaju nezavisnost Kosova njih ne treba tražiti među pet članica EU koje to nisu učinile.

Trebalo bi, petpostavljam, gledati na države u kojima Britanija i dalje ima nekog uticaja, koje se nalaze u regionima trećeg sveta. Pretpostavljam da će države koje su priznale pa otpriznale Kosovo i sada biti meta pritisaka. Pitanje je koliko će to Britaniji biti autentično bitno, koliko je ta Kameronova poruka bila samo načelna i iz koje možda neće slediti neki konkretni koraci i diplomatski napor. Možda bi to trebalo gledati da Britanija danas ima nešto manje diplomatske kapacitete nego pre 10 ili 15 godina, i u smislu resursa koji se odvajaju za to, i u smislu generalno pažnje naspram svih ostalih pitanja koja muče britansku spoljnu politiku. Uključujući, u krajnjoj liniji, i rat u Ukrajini, gde se Britanija istakla kao jedna od najaktivnijih u podršci Kijevu", navodi naš sagovornik. 

Nastavlja da će se nastaviti pritisci i na pet dežava članica EU koje ne priznaju Kosovo, ali da je teško reći koja od njih je "najslabija karika".

"Možda je lakše reći koje su države najjače, koje će teško promeniti stav, a to je Španija, koja je najveća, politički najmoćnija, ima najviše problema sa regionalnim autonomijama koje imaju mnogo veće ambicije od autnomija. Teško da će Kipar menjati stav zbog svojih problema na severu. Ostale države koje, recimo, imaju skepsu, u odnosu na mađarsku manjinu, kao što su Slovačka i Rumunija, možda budu nešto blaže, kao i Grčka. Ali suštinski su to vrlo tvrde pozicije koje se nisu menjale ni kada je mnogo veći pritisak bio 2008. i 2009. godine. Više bi trebalo gledati ove države koje imaju mnogo manju političku moć i nalaze se po svetu. Uostalom, njihova priznavanja i otpriznavanja ne doprinose nešto mnogo ishodu, osim samo kvantitativno gledano po broju država koje ne priznaju, odnosno priznaju Kosovo", zaključuje Milić. 

Profesor Ustavnog prava na Univerzitetu u Prištini Mazlum Baraljiu ocenio je da je poslednjih godina zaustavljen proces novih priznavanja Kosova, te da je to posledica spoljašne i unutrašnje situacije na samom Kosovu, ali i, kako je rekao, delovanja Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

Dosta toga kada je reč o novim priznanjima Kosova, prema rečima Baraljiu, zavisi od međunarodnog raspoloženja, ali očigledno je, ističe, da su „važni centri moći“, kako u Evropi, tako i van nje, bili priklonjeni tome da kosovsku nezavisnost prizna što veći broj zemalja.

„Međutim, poslednjih godina zbog situacije, i spoljašne, ali i unutrašnje na Kosovu, to je nekako stalo, ova vlada nije uspela nijedno priznanje da obezbedi, pored onog iz Izraela, koje je zapravo bilo zasluga bivšeg presednika SAD Donalda Trampa, i jednog sporazuma, situacije koja je bila u Vašingtonu. Prethodnih dana pojedine zemlje arapskog sveta počele su da ukidaju vize za određene kategorije, Emirati za celokupno građanstvo Kosova, postoji nekakav napredak, ali nije to što bi se htelo od strane kosovskih institucija i nekih zemalja. Do sada je više od 117 zemalja priznalo Kosovo, Dačić je izjavio da je oko 10 zemalja povuklo priznanje, niko ne zna šta se dešavalo zapravo, ali je jedna diplomatska borba između Beograda i Prištine u tom pravcu“, rekao je Baraljiu za Kosovo onlajn.

Među pet zemalja Evropske unije koje još nisu priznale Kosovo, delovalo je da će to prvo učiniti Grčka, tvrdi Baraljiu, međutim, za sada nema konkretnih koraka u tom pravcu.

„Grčka je bila spremna, kako su neki vrlo važni izvori rekli pre godinu-dve, međutim, stalo se zbog toga što se sadašnja Vlada Kosova nije se uključila u gasovod koji bi prošao preko Grčke. Zbog toga se izgleda Grčka nije izjasnila i preduzela korake, ali očigledno je da Grčka, pored kancelarija otvorenih u u Atini i Prištini, ima vrlo dobre odnose ekonomske sa Kosovom i pokušava da igra, prema mom mišljenju, konstruktivnu ulogu. Oni smatraju da su vodeća zemlja na Balkanu, pogotovu zbog toga što su član i Evropke unije i Natoa, mogu da utiču na poboljšanje odnosa i stabilizaciju stanja na Balkanu, tako da Grčka igra konstruktivnu ulogu. Mešutim, još nije preuzela konkretan korak u pravcu priznavanja Kosova", ističe Baraljiu.

Španija je, s druge strane, priznavanjem kosovskih pasoša, načinila vrlo važan korak, tvrdi naš sagovornik.

„To je vrlo važan korak, zato što su pasoši simbol državnosti i države, jer samo države izdaju pasoše. Španija je poslednja od pet zemalja EU koje ne priznaju Kosovo, a koja je priznala kosovske pasoše, ostale su to učinile ranije. Tako da je to jedan korak bliže priznavanju, odnosno tolerisanja, pod navodnicima, da Kosovo preduzima određene mere u pravcu integracije. Predstavnici Španije su rekli da neće ometati te korake integracije Kosova u Evropsku uniju, međutim, bili su poprilično grčeviti u smislu priznavanja, rekli su da nikada neće to učiniti. Pre nekoliko nedelja čak i predstavnici sporta Španije nisu priznavali predstavnike sporta Kosova. Međutim, ovo u vezi sa pasošima je jako dobar korak kada je reč o Kosovu i stabilnosti, i na Kosovu, i na Balkanu. Mislim da je to i dobar znak da će najverovatnije EU imati neku promenu politike prema Balkanu i prema Kosovu. Nakon dešavanja u Ukrajini i lekcija u vezi sa politikom koju je EU vodila i prema Rusiji i prema drugim zemljama, pogotovo prema Balkanu, to bi trebalo promeniti. A to znači da će u paketu morati, kad-tad, ako žele stabilnost i napredak na Balkanu i Evropi, da priznaju sve zemlje Zapadnog Balkana“, zaključio je Baraljiu.