Zašto su godinama blokirana nova priznanja Kosova i koje su posledice?

Kosovski premijer Aljbin Kurti i kosovska diplomatija na meti su kritika u Prištini da su u potpunosti "podbacili" kada je reč o novim priznanjima, kojih nije bilo od septembra 2020. godine, kada je to učinio Izrael, i da su znatno narušili imidž Kosova čak i kod svojih najvećih saveznika na Zapadu. S druge strane, predsednik Srbije je izneo podatak da je prethodnih godina, odnosno tokom vlasti u kojima je on učestvovao, čak 28 država povuklo odluku o priznanju Kosova. 

Sagovornici Kosovo onlajn iz Beograda i Prištine kažu da su brojni razlozi zašto se u svetu osipa podrška Prištini i zato što su nova priznanja Kosova godinama blokirana. Među njima su naporan rad srpske diplomatije, kojoj su "na ruku" išle i geopolitičke okolnosti u svetu, jer su se mnoge države, kako navode, "otreznile" i uvidele moguće posledice kršenja međunarodnog prava i pravila. Da se spusti rampa na nova priznanja uticali su i jednostrani potezi vlasti u Prištini na čelu sa Kurtijem koji su izazivali krizu za krizom i doveli do pogoršanja odnosa sa njihovim ključnim zapadnim saveznicima. 

Takođe, "rezervoar" država iz kojih bi Kosovo moglo da crpi nova priznanja znatno se iscrpio, a i najveći pokrovitelji kosovske nezavisnosti poslednjih godina nisu ulagali velike napore da kod zemalja kod kojih imaju uticaj lobiraju za ovo pitanje. Manevraski prostor Prištine suzio se i među arapskim i afričkim zemljama, na koje su u najvećoj meri računali kada je reč o eventualnim novim priznanjima. 

Kosovo je jednostranu nezavisnost proglasilo 17. februara 2008. godine. Te godine je nezavisnost podržala 51 zemlja, a narednih godina se taj broj uvećavao. Međutim, spisak od 117 država koje priznaju Kosovo, kako tvrdi Ministarstvo spoljnih poslova u Prištini, znato se skratio. Prema podacima Beograda, njih priznaje samo 89 od 193 članice Ujedinjenih što je daleko ispod dvotrećinske većine potrebne da bi Kosovo na Ist Riveru otvorilo vrata krovne međunarodne organizacije.

Po mnogima upravo to je i jedan od ključnih razlog zašto u Briselu i Vašingtonu sada insistiraju na sprovođenju francusko-nemačkog plana, odnosno na defakto priznanje Kosova od strane Srbije. Računica je da bi to otklonilo prepreke i blokade kod onih zemalja koje drže podignutu ručnu kada je reč o novim priznanjima, naročito kod pet država članica EU koje ne priznaju Kosovo - Španija, Grčka, Rumunija, Kipar i Slovačka. 

Potpredsednica Foruma za međunarodne odnose Branka Latinović tvrdi da podatak da je 28 država povuklo priznanje kosovske nazavisnosti govori o uspehu srpske diplomatije, a da to što u poslednje tri godine nije bilo novih priznanja znači da mnoge zemlje nisu našle razloga da promene svoj stav.

Povlačenje priznanja kosovske nezavisnosti, tvrdi Latinović, jeste rezultat napornog rada srpske diplomatije.

„To je pre svega odraz aktivnosti same diplomatije Srbije i uspeha koji je ona postigla na tom planu, odnosno, što je uspela da ubedi određeni broj zemalja o potrebi da se povuče priznanje. Sada, neke su to uslovno povukle, neke su povukle izgleda trajno, ali videćemo koji će konačni efekat svega toga da bude. U svakom slučaju, desilo se nešto što nije bilo u ranijem periodu i što je malo ko očekivao da će se desiti, ali je to pre svega rezultat jednog napornog rada i uspeha same Srbije, odnosno njene diplomatije“, istakla je Latinović za Kosovo onlajn.

Povodom toga što poslednje tri godine nije bilo novih priznanja kosovske nezavisnosti, Latinović ističe da je prošlo dosta vremena od 2008. godine, kada je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost i da su mnoge države uvidele realnost.

„Kada je reč o tome da nije došlo do povećanja broja država koje priznaju Kosova, tu pre svega treba imati u vidu jednu realnost da je prošlo dosta vremena od 2008. godine, kada je došlo do tog proglašenja nezavisnosti, i da su mnoge zemlje 'pročitale' šta to znači i nisu našle elemenata, odnosno razloga da bi promenile svoj stav“, tvrdi Latinović.

Ona ukazuje na činjenicu da se ni drugi akteri međunarodne zajednice, odnosno, druge zemlje koje podržavaju Kosovo, nisu angažovale na tom planu, jer su, kako ističe, procenile da je to realnost i da u sadašnjim uslovima ne postoji prostor da bi se stavovi pojedinih zemalja promenili. 

„Sada je aktuelna priča u vezi sa ovih pet država članica EU, odnosno četiri članice Natoa, da bi neka od njih mogla da prizna Kosovo. Ali vidimo da se ni tu ništa ne dešava. Odnosno, da su sve one pronovile dosadašnji stav da to pitanje priznanja Kosova nije na dnevnom redu i da sve one zadržavaju svoje dosadašnje pozicije“, zaključila je Latinović.

Bivši jugoslovenski šef diplomatije Vladislav Jovanović kaže da su nova priznanja Kosova već godinama blokirana zato što u svetu sada duvaju neki drugačiji "vetrovi" i da su mnoge zemlje postale svesne koliko su opasni pokušaji da se jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane jedne nacionalne manjine legitimizuje i stavi u okvire međunarodnog prava.

"Mnoge zemlje su 'na čekanju' da vide kako će se geopolitičke prilike posložiti. S druge strane, teško ide ta prodaja sui generis, specijalnog slučaja, jer takav slučaj nije do sada zabeležen u međunarodnim odnosima da se jedna nacionalna manjina, na teritoriji na kojoj živi silom izvuče iz zemlje članice Ujedinjenih nacija i Oebs, proglasi nezavisnom, munjevito prizna od sila zaštitnica na Zapadu, uz pritisak na druge zemlje da to takođe učine. Kad su to postigli do dovoljnog broja, onda se krenulo na pritisak na matičnu zemlju da napusti svoje pravo veta i da dozvoli novorođenoj državi jedne nacionalne manjine da uđe u UN", kaže Jovanović za Kosovo onlajn.

Dodaje da je problem u tome što nacionalne manjine po svim bazičnim međunarodnim dokumentima, i Povelji UN i osnovnim dokumentom Oebsa nemaju pravo na samoopredeljenje niti na državu. Najviše na šta mogu da imaju pravo, ukazuje i to uz pristanak matične države, jeste pravo na autonomiju. Zato je i Kosovo moralo da ostane pod starateljstvom Ujedinjenih nacija, odnosno da se donese Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN koja uvažava suverenitet SRJ, odnosno Srbije. Taj dokument, međutim, Kosovo i Zapad uporno ignorišu.

"Sada imamo svet u kojem je većina država sa nacionalnim manjinama koje uvek mogu da podignu glavu i zatraže više nego što im se dozvoljava, a taj tzv. specijalni slučaj je put koji navodi na takvo jedno iskušenje i sve te zemlje su sada još više uverene da se ne sme dozvoliti da se takav slučaj oficijalizuje i da postane međunarodno pravo. I to znaju pre svega Amerikanci koji su i roditelji tzv. države Kosovo", navodi on.

Nastavlja da, pošto vreme očigledno više ne radi za njih, žure da što pre završe tu priču.

"Zato i ti pokušaji da se Srbija na brzinu natera da u zamenu za Zajednicu srpskih opština da odrešene ruke Kosovu da uđe u UN. Zato su povećani pritisci, a mi, po meni, imamo neodložnu obavezu da nastavimo tamo gde smo stali i da tražimo povlačenje priznanja Kosova od svih, uključujući i od zapadnih sila. Taj proces otpriznavanja treba nastaviti energično i otvoreno jer je to legitimno pravo države da se brani od agresivnog nastojanja drugih zemalja da umanje njenu teritoriju za račun jedne nacionalne manjine. To nije povreda dobrih odnosa sa njima to je legitimno pravo koje je utemeljeno i u dokumentima Oebsa i Povelji UN", smatra Jovanović.

Podseća da je Srbija pristala da Vašingtonskim sporazumom, kao znak dobre volje da bi doprinela dobroj klimi u dijalogu zaledila aktivnost na otpriznavanju Kosova.

"Međutim, nismo dobili nagradu za dobru volju koju smo pokazali. Naprotiv, dobili smo jedno neprincipijelno ubrzavanje dijaloga sa pretnjama i sa direktnim pozivom da možemo dobiti tu oslabljenu ZSO, ali pod uslovom da dignemo ruke od Kosova. Po meni, situacija je jasna, treba što pre da se okrenemo svojim principima i da potražimo prijatelje tamo gde postoje, ako ovi koji su do juče bili naši prijatelji to ne žele da budu", zaključuje Jovanović. 

Ukoliko Kosovo postigne sporazum o normalizaciji odnosa, onda mu nova priznanja nezavisnosti neće biti potrebna i ulazak u međunarodne organizacije će biti otvoren, smatra politički analitičar Škeljzen Maljići i ističe da je, uprkos tome što u poslednje tri godine nije bilo novih priznanja, kvantum ispunjen, te da je ostalo da se napravi „prodor“ kod još nekoliko država.

Iako je, prema rečima Maljićija, Kurti imao dosta grešaka pri vođeju spoljne politike, on smatra da nije njegova krivica što se beleži zastoj u novim priznanjima Kosova.

„Nijedna vlada već šest-sedam godina nije mogla ništa da učini da se poveća broj priznanja, nije Kurtijeva krivica, jer nema gde, postoji samo nekoliko država kod kojih treba da se napravi prodor i to zavisi od sporazuma. Ako Kosovo uspe da pređe ovu tačku i ako se postigne dogovor, sporazum o normalizaciji odnosa i da ima to faktičko priznanje, onda ne mora više da se traži veći broj priznanja, a ulazak u međunarodne organizacije će za Kosovo verovatno biti otvoren“, smatra Maljići.

Kvantum priznanja je odavno ispunjen, tvrdi Maljići, ali je sada potrebno napraviti „prodor“ kod ostalih bitnih zemalja, poput Vatikana, Indije, ali i pet država EU koje nisu priznale Kosovo.

„Zemlje koje su pod uticajem Zapada, taj prozapadni blok je podržao Kosovo pod uticajem Amerikanaca, Britanaca... Ove druge zemlje koje su skeptične, među kojima su i evropske koje nisu priznale Kosovo, ali i arapske, afričke, one su ili pod uticajem Rusije, ili imaju neke druge unutrašnje probleme, kao što ima Slovačka ili Španija, zbog kojih nisu bile spremne da priznaju Kosovo. Nekoliko zemalja bi trebalo, ili je blizu da u određenim okolnostima prizna Kosovo, kao što je Vatikan, koji je jako važan i za Latinsku Ameriku, ili možda Grčka. Sada, u poslednje vreme i od Španije se očekuje da možda može da ublaži stavove, s obzirom na novu vladu koja nije tako stabilna. Ako se postigne sporazum, može doći do toga da se 'istopi' ta blokada koja u Briselu postoji oko priznanja Kosova“, rekao je Maljići.