Da li je potez Samoopredeljenja kojim sapliće Srpsku listu uoči izbora dobro sračunat?

Iako je već dva puta do sada Samoopredeljenje udarilo glavom o zid pokušavajući da spreči učešće Srpske liste na izborima, i treći poduhvat, uoči izbora 28. decembra, prema oceni stručnjaka, osuđen je na propast jer nema pravni osnov kao ni prethodni. Uprkos brojnim kritikama međunarodnih organizacija i saveznika Kosova, stranka Aljbina Kurtija, smatraju sagovornici Kosovo onlajna, verovatno računa da će ovim manevrom uspeti da mobiliše deo svog biračkog tela, predstavljajući situaciju kao da su „sami protiv svih“.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Kao i pre obrazac se ponavlja. U odluci Centralne izborne komisije, kojom se odbija preporuka Kancelarije za potvrđivanje političkih subjekata da Srpska lista bude sertifikovana za učešće na izborima, navodi se da je ova Kancelarija obavila sve neophodne provere dokumentacije za prijavu ove partije i utvrdila da Srpska lista - ispunjava sve kriterijume za prijavu. 

Nakon diskusije, navodi se dalje u odluci, preporuka Kancelarije nije dobila dve trećine glasova potrebnih za potvrđivanje učešća na izborima. 

Naime, Srpska lista je dobila dva glasa „za“, od predsednika CIK-a Krešnika Radonjićija i Gordane Laban, dva člana su bila „protiv“ - Sami Kurteši i Aljban Krasnići iz Samoopredeljenja, dok je je ostalih sedam članova CIK-a bilo uzdržano - predstavnici DSK, DPK, ABK, kao i predstavnici turske, romske i bošnjačke zajednice.

Odgovornost što Srpska lista nije dobila zeleno svetlo, moglo bi se reći, nije samo na Samoopredeljenju, ali su svakako njihovi članovi jedini bili izričito protiv.

Kao možda retko kad do sada ova odluka CIK-a naišla je na negodovanje i međunarodnih organizacija i ambasada na Kosovu.

Zabrinutost je izrazila Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu uz poruku da se izborni procesi moraju sprovoditi na transparentan, inkluzivan i nepristrasan način, Delegacija EU izrazila je žaljenje navodeći da politizacija CIK-a šteti inkluzivnom procesu, dok je Misija Oebsa osudila akcije koje, kako su naveli, potkopavaju pravo političkih subjekata da učestvuju na izborima.

Institucija kosovskog Ombudsmana ukazala je da je odluka doneta bez održive pravne osnove i u suprotnosti sa zakonom propisanim procedurama.

Oglasile su se i diplomate, pa je tako Ambasada SAD u Prištini istakla da su pokušaji Samoopredeljenja da blokira sertifikaciju Srpske liste kratkovidi i razdorni i da takve akcije podrivaju stabilnost Kosova i interese SAD, uključujući ponovno pokretanje strateškog dijaloga.

Ambasador Nemačke Rajner Rudolf upozorio je da izborni proces i tehničke pripreme za izbore moraju biti oslobođeni političkih manevrisanja političkih aktera, a britanski ambasador Džonatan Hargrivs je da ovakve akcije prete da unište reputaciju Kosova kao multietničke demokratije i naštete odnosima sa njegovim bliskim partnerima.

Nazivajući odluku CIK-a antidemokratskom i antisrpskom, predsednik Srpske liste Zlatan Elek juče je saopštio da je ta stranka podnela žalbu Izbornom panelu za žalbe i predstavke povodom odluke da se ta partija ne sertifikuje za izbore 28. decembra.

Odluka panela se čeka.

Politički analitičar iz Prištine Artan Muhadžiri kaže za Kosovo onlajn da pokušajima da spreči učešće Srpske liste na izborima Samoopredeljenje cilja da dobije glasove onih birača koji ne ulaze u analize previše duboko, jer je jasno da nema dovoljno pravnih argumenata protiv Srpske liste.

Muhadžiri konstatuje da je veoma tužno što nakon šest godina na vlasti Aljbin Kurti i Samoopredeljenje nemaju nikakve druge karte i argumente da traže glasove, osim da se igraju pitanjem Srpske liste.

„Ono što Samoopredeljenje pokušava da uradi je veoma licemerno jer su dva glavna ministra Kurtijevog kabineta, ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja i ministarka spoljnih poslova Donika Gervala dali vizu za Srpsku listu da učestvuje na izborima, pošto ministarstva unutrašnjih i spoljnih poslova daju ocenu da nema prepreke da se neka stranka formira. To znači da oni nisu pronašli ništa što je protiv zakona i što bi sprečilo Srpsku listu da bude deo izbora. Nisu tada podigli glas, ali sada igraju neke veoma populističke igre, ciljajući da dobiju glasove“, navodi Muhadžiri.

On je, kako kaže, 100 odsto uveren da namera Samoopredeljenja neće proći, ali ističe da Kurti ovakve poteze povlači zbog društvenih mreža, Fejsbuka i Tiktoka, kako bi kreirao veštački kontekst da je samo on proalbanski i prokosovski a da su ostale partije sa Srpskom listom i da je to podela između njega i njih. 

„Ovaj pristup je bio veoma uspešan u prethodna dva izborna ciklusa kada je osvojio 50 odsto i 42 odsto i on se nada da će isto biti i sada. Međutim, apsolutno je sigurno da sa pravnog aspekta, on nema nikakvo pravo jer nema dovoljno pravnih argumenata protiv Srpske liste a bez njih, institucije imaju samo jednu opciju, a to je da daju Srpskoj listi pravo da učestvuje na predstojećim izborima“, zaključuje Muhadžiri. 

Zašto Kurti insistira na pokušajima zabrane Srpske liste koji padaju na sudovima, politikolog Ognjen Gogić objašnjava time da Kurti šalje poruku doslednosti svojim biračima. Istovremeno, kritike međunarodne zajednice pokušava da preokrene u svoju korist, poručujući biračima da su „svi protiv njega i protiv njih“.

„Pokušaj da se Srpskoj listi zabrani učešće na izborima je postao deo folklora koji prati svaki izborni ciklus, iako svi znaju kakav će biti ishod, a to je da ta odluka ne može opstane. Konkretno, Kurti na taj način demonstrira doslednost tom stavu da sa Srpskom listom nije moguća nikakva saradnja, odnosno da ju je zapravo potrebno zabraniti i eliminisati iz političkog života na Kosovu. On time šalje poruku pre svega svojim biračima da je u tom stavu principijelan“, rekao je Gogić za Kosovo onlajn.

Kurti zna, ocenjuje Gogić, da ta odluka neće ostati na snazi, ali da mu to omogućava da skrene pažnju na sebe.

„On nije neko ko beži od tih kritika i osuda, on zapravo cveta na tome. Kada god se čuju kritike međunarodne zajednice, on to preokrene u svoju korist i svojim biračima poruči da su svi protiv njega i protiv njih, i da je on tu neki poslednji Mohikanac koji se bori da zaštiti Kosovo od Srpske liste, kako on to prikazuje. On će to, naravno, iskoristiti za kampanju protiv sudskih istanci, jer se očekuje da će IPŽP, a onda i Vrhovni sud, takođe da potvrde da Srpska lista ima pravo da bude učesnik izborne trke. Onda će to Kurti ponovo da iskoristi da bi rekao da su i sudovi protiv njega, da podrivaju Kosovo i kolaboriraju sa Srpskom listom. Napraviće sveopštu kampanju koja će mu doneti političke poene“, smatra Gogić.

Ovaj politikolg veruje i da Kurti na neki način postao zarobljenik ove teme, jer kada bi predstavnici Samoopredeljenja u CIK-u postupili drugačije i glasali za sertifikovanje Srpske liste, opozicija bi bila u poziciji da optuži premijera da je promenio stav i da pokušava da otopli odnose sa Srpskom listom da bi možda računao na njih za postizborne dogovore.

Kao problem Gogić vidi to što niko nije odgovarao što se ovo dešava već treći put, ni pravno, ni politički, i smatra da je bio vrlo značajan poziv koji je došao iz ambasade SAD da se sankcionišu, odnosno smene, članovi CIK-a iz Samoopredeljenja.

Saradnik nevladine organizacije „Nova društvena inicijativa“ Aleksandar Šljuka ocenio je da je Aljbin Kurti stvorio situaciju u kojoj u svakom izbornom ciklusu mora da pokušava da ospori učešće Srpske liste kako bi poslao poruku svom biračkom telu, iako je politička korist od takvog poteza sve manja, a Samoopredeljenje se time sve više dovodi u problem.

Šljuka podseća da je Samoopredeljenje na prethodnim izborima pokušalo da Srpsku listu okarakteriše gotovo kao terorističku organizaciju.

„To je bio deo političke kampanje radi sticanja novih poena, kojih, kako tada, tako i sada, vidimo da Aljbinu Kurtiju i Samoopredeljenju nedostaje“, naveo je Šljuka za Kosovo onlajn.

Drugi problem je, kaže on, to što je Samoopredeljenje samo sebi kreiralo neprijatnu situaciju nakon što je prethodnog puta videlo da to nema efekta i da je IPŽP poništio odluku CIK-a.

„Oni su napravili takvu situaciju u kojoj, zbog svoje prethodne odluke, sada ne mogu, čak i da hoće, da ignorišu to pitanje. Dakle, ako ponovo dođe do izbora, a govori se da bi ih moglo biti i sledeće godine, ukoliko bi oni to ignorisali i glasali ‘za’ ili bili uzdržani u kontekstu sertifikovanja Srpske liste, poslali bi poruku svojim biračima: ‘Mi smo ranije to opstruisali, a sada dopuštamo.’ Šta to znači? Da li to znači da se poboljšao odnos prema Srpskoj listi, da li to znači da je ona za njih sada možda poželjan partner…“, kaže Šljuka.

Samoopredeljenje je, dodaje on, kreiralo takvu sliku o Srpskoj listi svojim narativima i delima da im je sada „politički skupo“ da promene kurs i glasaju za Srpsku listu.

Iako su stigle brojne osude iz međunarodne zajednice, on nije siguran da one zaista imaju efekta, a veruje da podrška za Samoopredeljenje i Kurtija ovim potezima u svakom ciklusu opada i da oni sebe na taj način dovode u problem.

„IPŽP poništava njihove odluke, Srpska lista može da učestvuje, i imamo farsičnu situaciju. Jedini koji mogu da zabrane učešće političkoj partiji su sudovi, a takve odluke ne postoje“, zaključuje Šljuka.

Saradnik Pupin inicijative Petar Ivić ocenio je za Kosovo onlajn da premijer Kosova u tehničkom mandatu Aljbin Kurti, manevrom sa neoveravanjem učešća Srpske liste na izborima, može da dobije dodatne poene kod već svog etabliranog biračkog tela, ali, da sa druge strane, navlači na sebe međunarodni konsenzus kritike.

Ivić ističe da je Kurti ovoga puta preterao, što se jasno vidi iz brojnih reakcija stranih ambasadora, Evropske unije, ali i međunarodnih organizacija poput Oebsa i Unmika.

„Ovo je jedan momenat duboke višemesečne krize, gde se bojim da će svaka njegova eskalacija imati za posledicu bumerang. Podrška mu samo opada, a ovo je poluracionalan potez“, ocenjuje Ivić, po kome neoveravanje Srpske liste u CIK-u nije isplativ politički potez za Aljbina Kurtija.

„Kosovo kao akter zavisi od međunarodne podrške. On svojim radnjama samo dodatno ojačava međunarodnu koaliciju protiv sebe. Ambasadori Francuske i Velike Britanije jasno su stavili do znanja da Srpska lista, tj. srpska zajednica mora da učestvuje u političkom životu na Kosovu. Tu su i jake kritike američke ambasade i to ne može jednostavno biti isplativ politički potez”, naglašava Ivić.