Da li je Ustavni sud razmrsio ili dodatno zapetljao kosovski politički Gordijev čvor?

Gordijev čvor. Ovako se može opisati višemesečna institucionalna kriza na Kosovu. Analitičari tvrde da je odluka Ustavnog suda, umesto da razreši, još više zakomplikovala situaciju. Sve upućuje na nove izbore, uvereni su sagovornici Kosovo onlajna.

Piše: Đorđe Barović

Ustavni sud Kosova objavio je 26. juna da su poslanici dužni da najkasnije u roku od 30 dana završe sa konstituisanjem parlamenta.

To je bio odgovor na pitanje Alijanse za budućnost Kosova iz maja ove godine o ustavnosti odluke Pokreta Samoopredeljenje da se o izboru novog predsednika Skupštine glasa tajno.

Niko nema jasan odgovor kako da se ta odluka sprovede u delo, pa predstavnici političkih stranaka odluku tumače - svako na svoj način.

Tako je poslanica Pokreta Samoopredeljenje Mimoza Kusari-Ljilja izjavila je da će tražiti novo tumačenje od Ustavnog suda u vezi sa neučestvovanjem opozicionih poslanika u glasanju.

„Nemamo isto tumačenje presude Ustavnog suda – jasno je da ona ne samo da nije razjasnila, već je dodatno zakomplikovala okolnosti“, kazala je Kusari- Ljilja.

Ipak, analitičari uglavnom upiru prstom u Pokret Samoopredeljenja da je najodgovorniji.

Saradnik Kosovskog demokratskog insituta Eugen Cakoli optužio je predsedavajućeg parlamenta Avni Deharija da novim prekidima konstitutivne sednice krši i ustavna prava poslanika, ali i odredbe presude.

„Ovo nije samo kršenje presude Ustavnog suda, već i kršenje ustavnog prava poslanika da glasaju“, naveo je Cakoli u objavi na Fejsbuku.

Neki nisu optimisti da će doći do konstituisanja skupštine u roku koji je odredio Ustavni sud.

Politički analitičar Haljilj Matoši za to optužuje Aljbina Kurtija.

„Ne očekujem konstituisanje Skupštine u roku koji je dao Ustavni sud jer Kurti ne želi da odgovori na glas naroda, a bivša demonizovana opozicija ne može da ga zaustavi“, rekao je Matoši.

Nedoumice i koncenzus

Politikolog Ognjen Gogić kaže da odluka Ustavnog suda nije donela razrešenje, već nove nedoumice u institucionalnoj krizi na Kosovu, a da je ključan problem u tome što Aljbin Kurti nema većinu, a opozicija želju da formira novu vladu.

„Presuda Ustavnog suda kao da nije doprinela rešavanju ove krize budući da su stranke zauzele potpuno različita tumačenja toga šta je sud zapravo presudio. Po svoj prilici ovo će se nastaviti i u narednom periodu. Ovo što smo do sada imali, neuspele sednice, one će se nastaviti zato što stranke nisu došle do koncenzusa o tome kako da se izađe iz ove krize“, ističe Gogić za Kosovo onlajn.

Za Gogića je to i ključna nedoumica šta posle roka od 30 dana koliko je propisao Ustavni sud.

„Niti Ustav, niti presuda Ustavnog suda ne govore šta sledi nakon isteka tog roka da se formira Skupština. Verovatno će biti potrebno da se Ustavni sud ponovo oglasi po tom pitanju, da eventualno zauzme stav da je moguće da predsednica Osmani raspusti skupštinu. Biće potrebno da Ustavni sud da tumačenje da li, nakon isteka tog roka, može da sledi raspuštanje Skupštine budući da ona nije konstituisana. To je pravna praznina“, objasnio je Gogić.

Istovremeno, ovaj politikolog upozorava da ne samo što stranke nisu uspele da postignu dogovor o konstituisanju parlamenta, već nema dogovora ni o skupštinskoj većini.

„Do sada niko nije saopštio, niti aktuelna vlast, niti opozicija da su postigli dogovor o novoj većini, a da to dogovore, onda bi se sve rešilo“, uveren je Gogić.

Smatra da su potpuno periferna pitanja da li će se za izbor budućeg predsednika parlamenta glasati javno ili tajno, ili što je kandidat Pokreta Samoopredeljenja Aljbuljena Hadžiju.

„To su sve periferna pitanja, veštačke teme koje prikrivaju činjenicu da niko ne želi da formira vladu i da niko ne može da se dogovori ni sa kim među strankama na Kosovu“, naglašava Gogić.

Objašnjava da je ime kandidata „politička varka“ i da je opozicija svesna da Kurti ne bi promenio svoju odluku, ali i da ni oni ne bi podržali bilo kog drugog kandidata iz redova Pokreta Samoopredeljenja.

Otuda vidi dva moguća scenarija izlaska iz institucionalne krize.

„Ovde je pitanje šta opozicija hoće zbog toga što i po Ustavu stranka koja je pobedila na izborima predlaže kandidata. Ali, to ne znači da taj kandidat mora biti iz pobedničke stranke. Zašto opozicija ne kaže Kurtiju da su postigli dogovor da hoće da formiraju vladu i da se predloži njihov kandidat. To ga ne sprečava, jer Ustavni sud je rekao da stranka koja ima mandat za predlaganje treba da radi na izgradnji koncenzusa, na dijalogu - da predloži svog kandidata“, kaže Gogić.

Drugi scenario je, precizira, da opozicija „taktički glasa za Hadžiju da bi se konstituisala Skupština.

„Onda se njima otvara pravni put da formiraju vladu. Ovde je reč o tome da Kurti nema većinu ni za predsednika skupštine, ni za izbor vlade, a da opozicija to ne želi. I onda je to pat pozicija u kojoj niko ne želi odgovornost za formiranje institucija“, uveren je Gogić.  

(Ne)jasni rokovi

Šta posle 30 dana je izgleda pitanje „za milion dolara“, a odgovor ne znaju ni mnogi koji bi trebalo da ga znaju.

Bivši predsednik Ustavnog suda Kosova Enver Hasani tvrdi da je presuda Ustavnog suda „nejasna za političare i za laike, ali da glavni problem ne leži samo u obrazloženju, već u delu koji konkretno određuje šta treba da se desi“.

„Radi jasnoće i koherentnosti, trebalo je tačno navesti šta Ustav zahteva u ovom slučaju, na osnovu člana 90“, rekao je Hasani.

Bivši potpredsednik Ustavnog suda Kosova Kadri Krieziju kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da je odluka ovog suda obavezujuća za sve poslanike, a ukoliko je ne ispoštuju - predsednica Vjosa Osmani ima mogućnost da raspiše vanredne parlamentarne izbore.

„Postoji rok. Rok je određen. Ako se ne ispoštuje, postoji mogućnost da predsednica raspusti parlament i raspiše vanredne izbore“, ističe Krieziju.

On je objasnio da odluka Ustavnog suda ima format zakonskog naloga.

„Svaki poslanik ima obavezu da formira institucije, institucije parlamenta, konkretno izbor predsednika i zamenika predsednika“, kazao je Krieziju.

Uveren je da će novi saziv kosovskog parlamenta biti formiran u zadatom roku od 30 dana.

„Mislim da će se Skupština Kosova konstituisati u roku od deset dana. Za sada ne postoji drugi scenario. Ako ovi poslanici ne primene odluku Ustavnog suda što je pravno obavezujući nalog, tada predsednica ima mogućnost da raspiše vanredne izbore na nivou Kosova“, precizira.

Objašnjava da zakon nalaže i da u predsedništvo Skupštine moraju biti izabrana i dva predstavnika iz redova manjina i to jedan iz srpske zajednice, a drugi iz reda nevećinskih zajednica.

„Ako se to ne postigne, onda predsednica može da reaguje“, navodi Krieziju.

Kompromis i posledice

I saradnik Pupin inicijative Petar Ivić smatra da je Kosovo najbliže novim izborima.

„Politička kriza je dugotrajna, duboka i visokopolarizujuća. Ni jedan akter nije spreman na realni kompromis. Samoopredeljenje pokušava da progura svog kandidata za predsednika Skupštine da bi nadomestilo izborni pad. Opozicija je svesna toga i ne žele da im dozvole da to urade, nadaju se novim izborima i potencijalnom dodatnom padu“, kaže Ivić za Kosovo onlajn.

Komentarišući odluku Ustavnog suda i rok od 30 dana da se konstituiše kosovski parlament, ovaj analitičar ne očekuje razrešenje krize.

„U narednih 30 dana možemo očekivati ponovne, uzaludne pokušaje konstituisanja parlamenta Kosova i najverovatnije raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. S obzirom na to da i ako se skupština konstituiše, to ne mora da znači da će se izabrati vlada, za to postoje dve redovne sednice, a s obzirom na veliku polarizaciju to je malo realno, tako da je vrlo verovatan put do izbora“, uveren je Ivić .

Upitan kako komentariše neuspeo sastanak lidera Pokreta Samoopredeljenja Aljbina Kurtija sa strankama opozicije, ovaj analitičar kaže da ova stranka nije spremna na „realan kompromis“.

„Kurti nudi određena kompromisna rešanja koja u realnosti nisu kompromisna. On nudi tajno glasanje, a svi znaju šta ono znači, manje transparentnosti. Opozicija je svesna toga. Dok Samoopredeljenje ne bude spremno na neko realno kompromisno rešenje status kvo će se samo prolongirati“, uveren je Ivić.

Smatra da je najrealnija, ali i najmanje verovatna opcija izlaska iz političke krize promena kandidata Pokreta Samoopredeljenja.

„U normalnim okolnostima normalni prioritet bi bila promena kandidata za predsednika Skupštine od strane Samoopredeljenja. Ali, vrlo malo je verovatno da će do toga doći“, ističe Ivić.

Dodaje da je postoji i pravna praznina da li razrešenje krize može da razreši kosovska predsednica Vjosa Osmani s obzirom da ne može da raspusti parlament koji još nije konstituisan.

Ipak, navodi da postoji i ustavna odredba po kojoj bi Osmani, uz obrazložen predlog Kurtija - raspustila Skupštinu i raspisala nove izbore.

Raspisivanje novih izbora bi bio i najrealniji scenario, smatra Ivić, ali dodaje da će vladajuća stranka pokušati da ih spoji sa predstojećim lokalnim izborima.

„U političkim naukama važi pravilo da u velikom broju slučajeva, ako su parlamentarni i lokalni izbori blizu jedni drugima, ili se preklapaju, to često u prilog ide najmoćnijoj partiji, u ovom slučaju Samoopredeljenju“, poručuje Ivić.