Da li je Vjosa Osmani u kampanji i za koju poziciju?

Tek što je završila posetu Švajcarskoj, predsednica Kosova Vjosa Osmani otputovala je u Dejton. Pre toga nizale su se posete Austriji, Bruneju, Maleziji, Finskoj... Sa Vladom u tehničkom mandatu i Skupštinom koja nije konstituisana, Osmani je trenutno jedina koja obavlja svoju funkciju u punom kapacitetu i u tom svetlu bi mogle da se tumače njene intenzivirane aktivnosti. Mogu, smatraju sagovornici Kosovo onlajna, i kao kampanja. Za drugi mandat ili neku drugu poziciju.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Politikolog Arta Tahiri-Beća ocenila je nedavno da ne veruje da bi se Vjosa Osmani povukla u političku penziju, ali i da je Osmani uvidela da njena pozicija nije dovoljno stabilna da bi dobila drugi mandat. U njenim izjavama, kako je navela, „naslućuje predizbornu notu“.

Petogodišnji mandat Osmani ističe 4. aprila 2026. godine, a prema kosovskom Ustavu, novi predsednik bira se najkasnije trideset dana pre isteka mandata aktuelnog predsednika, što bi značilo da bi do 4. marta sledeće godine trebalo da bude poznato da li će Osmani ostati u kabinetu predsednika u drugom mandatu ili će nekome predati ovu dužnost.

„Početkom sledeće godine razgovaraćemo o ovom pitanju“, glasio je odgovor Osmani kada su je u martu novinari upitali da li planira i drugi mandat na mestu predsednice.

Ona je 2021. godine, kao kandidat Pokreta Samoopredeljenje, u kosovskoj skupštini izabrana u trećem krugu glasanja, sa podrškom 71 poslanika, jer u prva dva nije mogla da dobije potrebnu dvotrećinsku većinu. Naime, u trećem krugu dovoljan je 61 glas kako bi se odabrao novi predsednik, ali je ujedno neophodno da sednici prisustvuje i da u glasanju učestvuje minimum 80 poslanika. Drugi kandidat za predsednika, kog je takođe predložilo Samoopredeljenje bio je Nasuf Bejta, koji nije dobio nijedan glas.

Saradnik Instituta „Musine Kokalari“ Beljgzim Kamberi rekao je za Kosovo onlajn da Vjosa Osmani nije političarka koja bi lako napustila svoju političku karijeru i da ostaje da se vidi kako će je nastaviti nakon isteka mandata predsednice. Istovremeno je napomenuo da je politički kontekst na Kosovu drugačiji nego pre pet godina kada je Osmani izabrana.   

„Osmani, kako izgleda, nema isti konstruktivni odnos kakav je imala sa Aljbinom Kurtijem kao predsednikom najveće stranke na Kosovu. Takođe, treba da se vidi ko bi od bivše opozicije danas bio spreman na to da ona dobije drugi mandat jer je Osmani izabrana sa podrškom Aljbina Kurtija, ali i uz indirektnu podršku Ljumira Abdidžikua koji je tada omogućio kvorum u Skupštini Kosova“, navodi Kamberi.

Prema njegovoj oceni, za Osmani nije lako da dobije drugi mandat, ali isto tako, ukazuje, ni strankama koje sada imaju poslanike u novom sazivu Skupštine Kosova neće biti lako da izaberu novog predsednika, imajući u vidu broj poslanika koji imaju.

„Situacija je još neizvesna, ali izgleda da je za gospođu Osmani danas tešnje nego pre pet godina“, smatra Kamberi.

Veliki broj poseta inostranstvu i sastanaka sa međunarodnim zvaničnicima kosovske predsednice Vjose Osmani u poslednjem periodu, prema oceni istoričara Stefana Radojkovića, vid su političke kampanje kojom Osmani želi da pokaže kosovskoj albanskoj javnosti da ona može da priča sa predstavnicima međunarodne zajednice za razliku od Aljbina Kurtija, da je neko ko povezuje različite sukobljene frakcije među kosovskim Albancima i da ima podršku albanske dijaspore.

„Posetama evropskim zamljama Osmani se pokazuje kao neko ko ima pristup partnerima prištinske administracije u Evropi. Tu treba uvek imati u vidu da ona posećuje i one zemlje gde postoji znatna albanska dijaspora i to nije zanemarljiv činilac. Dodatno, posećuje i pretežno muslimanske zemlje, pogotovo u Aziji. Ne samo zato što je njena veroispovest islamska, što ona uvek deklarativno i govori i tu nema nikakve tajne, već zato da bi pokazala svom biračkom telu da je neko ko poštuje tradicionalne vrednosti na Kosovu, i što se tiče islamske zajednice uopšte a i šire, kao i da je neko ko je poželjan sagovornik u trenutnoj političkoj krizi“, izjavio je Radojković za Kosovo onlajn.

Ukoliko Osmani sledeće godine ne bude reizabrana za predsednicu Kosova, on veruje da će svakako ostati bitan politički faktor jer osobu sa takvom političkom težinom u međunarodnim okolnostima nijedna stranka kosovskih Albanaca neće odbaciti apriori već će pokušati da je privuče na svoju stranu.

„Drugim rečima, ona je sada u veoma povoljnom položaju u odnosu na sukobljenu albansku opoziciju i režim, i na vreme je ušla u kampanju, pred ono što će uslediti sledeće godine, a to je verovatno njen ponovni izbor“, smatra  Radojković.

Za Osmani je, kako ocenjuje, bitno da se etablira i na međunarodnom nivou i da potvrdi svoju dominaciju kod kuće, ali i nepristrasnost kao predsednik svih građana.

Ukoliko ne bude dobila drugi mandat, naš sagovornik je mišljenja da Osmani verovatno neće biti angažovana od strane nekih međunarodnih organizacija, ali da potencijalno može da bude neki od sledećih ambasadora prištinske administracije.

„Znamo da prištinska administracija ima praksu postavljanja žena za ambasadore, jedan od primera je profesorka Nita Luci u Norveškoj. Time prikazuju i progresivnu stranu, pored te tradicionalne koju Vjosa Osmani otelotvoruje, odnosno da su kod njih zastupljene i žene iako je albansko društvo pretežno konzervativno islamsko društvo, nastoje da se pokažu i kao progresivni, tako da i žene imaju jednaku ulogu u međunarodnim poslovima kao i muškarci“, ističe Radojković.

Inače, posle Atifete Jahjage, Osmani je druga žena koja je izabrana za predsednicu otkako je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost.