Da li su odnosi Kosova i Albanije pali na niske grane i zbog čega?

Rama i Kurti
Izvor: Gazeta Express

Odnosi Kosova i Albanije "nikada nisu bili ovako loši", "najgori su u poslednjih nekoliko decenija", a "nedostatak komunikacije između premijera Aljbina Kurtija i premijera Albanije Edija Rame šteti Kosovu". Ovo su samo neka od zapažanja kosovskih političara i analitičara izneta prethodnih nedelja, koji mahom za šumove na relaciji Priština-Tirana krive kosovskog premijera.

Čak i da su neke od ovih tvrdnji preterane, obeležavanje Dana nezavisnosti Albanije, odnosno Dana albanske zastave, 28. novembra, pokazalo je da odnosi Kosova i Albanije nisu kao prethodnih godina. Dok su 2021. imali zajedničku sednicu vlada, a 2022. zajedničku sednicu dva parlamenta, ovog novembra izostale su zajedničke aktivnosti u tom obliku. Kosovski premijer Aljbin Kurti prisustvovao je ceremoniji u Valoni, gde je zabeleženo njegovo rukovanje sa Edijem Ramom, ali ne i nešto više od toga, dok je Vjosa Osmani te večeri bila na prijemu kod predsednika Albanije Bajrama Begaja.    

Povodom 110 godina od proglašenja nezavisnosti Albanije, boraveći u Tirani prošle godine Kurti je pozvao na jačanje saradnje između Albanije i Kosova i poželeo da se dve vlade ne sastaju samo na praznike, već da češće rade zajedno i prihvataju međusobne kritike. U periodu od 12 meseci skoro sve se desilo - suprotno. Sednica dve vlade koja je bila zakazana za jun 2023. u Đakovici je otkazana na inicijativu Rame, a kritike koje je Rama u prethodnom periodu upućivao vladi u Prištini nisu dočekane kao konstruktivne i dobrodošle.

Analitičar iz Tirane Mentor Nazarko kaže za Kosovo onlajn da je došlo do zahlađenja u odnosima premijera Kosova i Albanije, Aljbina Kurtija i Edija Rame, ali da se to ne odražava na nivo saradnje dve vlade, odnosno na saradnju između ministarstava. Glavni razlog za ovakav odnos dvojice šefova vlada, kako smatra, je način na koji Kosovo i Albanija u ovom trenutku gledaju na svoj odnos sa Zapadom. On takođe ocenjuje da ovo distanciranje može da ima i pozitivan aspekt.

"Zapad je, na jedan ili drugi način, posrednik dijaloga između Kosova i Srbije, ali i glavni oslonac albanskog naroda, odnosno Albanije i Kosova u njihovim težnjama ka evropskim integracijama i čuvar njihovih suvereniteta, posebno u slučaju Kosova. Gledano u ovom kontekstu, Albanija je kooperativnija, otvorenija je za prihvatanje saveta i preporuka Zapada, dok sadašnje rukovodstvo Kosova nema isti pristup. Po mom mišljenju, ovo je glavni uzrok ove “hladnoće” između dva premijera", navodi Nazarko.

Albanija, kako smatra, traži da Kosovo bude kooperativnije sa Zapadom.

"U tom smislu, kada je Kurti bio kooperativan na poslednjem sastanku sa tri šefa država Evropske unije, prihvatanjem nacrta statuta Zajednice opština sa srpskom većinom, uključujući Ohridski i Briselski sporazum, Rama mu je aplaudirao. S druge strane, distanciranje između dve zemlje može da ima i pozitivan aspekt, jer se može protumačiti da one ne deluju po scenariju "velike Albanije" ili nešto slično", ocenjuje Nazarko.

Mišljenje političkog komentatora iz Prištine Fadilja Ljepaje je da nema funkcionalnih problema u odnosima između Kosova i Albanije, ali da razlike postoje u tome kako Tirana vidi normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije.

„Nema nekih funkcionalnih problema u odnosima između Kosova i Albanije, u politikama Kosova i Albanije takođe nema velikih razlika što se međusobnih odnosa tiče. Albanija je priznala Kosovo, ali razlike postoje oko toga kako albanska politika vidi normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije. Albanska politika na tom planu želi da manje, više posreduje. Poznat je bio odnos Rame, Vučića i Tačija koji su razgovarali čak i o razmeni teritorija, međutim, poznato je da evropska zajednica i aktuelna politika Zapada zapravo to ne želi, ne želi više igranje granicama“, kaže Ljepaja za Kosovo onlajn.

On tvrdi da je kosovski premijer Aljbin Kurti postavio nove temelje na kojima treba da se gradi normalizacija odnosa, a da se ranije razgovaralo o sasvim drugim okvirima.

„Jednostavno, gospodin Vučić i gospodin Rama su nekako pokušavali da izbegnu činjenično stanje da je Kosovo država i da se ne može postići nikakva normalizacija bez da se ono prizna ili prihvati kao realnost“, kaže Ljepaja.

Takođe ističe da iako Albanija nije saglasna oko svega sa Kosovom, da ona sigurno ne radi protiv njega.

„Albanija je okrenuta Evropi, u sastavu je Natoa, prozapadno je orjentisana i tu je ta granica koju neće nijedan političar u Albaniji preći. S druge strane, gospodin Vučić i srpska politika treba da se odluče kuda će i kako će, hoće li na Zapad ili na Istok, hoće li sa Nato-om ili protiv Natoa. Nije izbor na Albancima, ni na Kosovu, ni na Albaniji, jednostavno, ako se Srbija okrene Evropi i Zapadu verujem da mi sa Srbijom nećemo imati skoro nikakvih problema. Balkan će biti Evropa bez granica i neće se znati uopšte gde je nekada bila ta granica“, ocenjuje Ljepaja.

Predsednik Matice Albanaca u Srbiji Demo Beriša kaže za Kosovo onlajn da zbog zahlađenja odnosa Tirane i Prištine najviše trpe građani Kosova. Takođe ne očekuje da će se odnosi između Aljbina Kurtija i Edija Rame ikada popraviti jer, kako ističe, Kurti ne priznaje autoritet Tirane i želi da bude vođa svih Albanaca i to ne samo na Zapadnom Balkanu.

„Borba između Kurtija i Rame nikada nije prestala. Mislim da Kurti i Rama nikada neće uspostaviti normalne odnose. Kosovski Albanci nikada neće shvatititi niti prihvatiti da je Albanija starija zemlja. Na bazi onoga što i dalje nosi taj lažni patriotizam koji je stvoren nakon rata na Kosovu oni smatraju da su oni zaslužili da budu vodeća zemlja, a ne Albanija", kaže Beriša.

Dodaje da su tenzije prisutne i nakon protokolarne posete Kurtija Albaniji povodom obeležavanja Dana nezavisnosti Albanije 28. novembra.

„Oni sada traže da dođe do stvaranja albanske Makedonije. Ti aršini su svakim danom sve veći i veći. A tu je problematičan i odnos Evropske unije koja vidi šta se događa i ne preduzima nikakve mere protiv Kurtija, a sve u cilju njihove ideje o nezavisnosti Kosova. Opšte je poznato da su zemlje Kvinte ključne za uticaj na Kosovo, one su te koje podržavaju tajno, ali i javno Kurtija. Albanci sa Kosova zato smatraju da oni zaslužuju da budu glavni. Sa druge strane, Rama je pokazao drugačiji pristup svemu tome i on je više okrenut ka politici Evropske unije. Međutim, uticaj Rame na Kurtija je jako mali. Amerikanci, pak, preko predsednice Vjose Osmani vrše pritisak i ona je ta koja će u budućnosti kontrolisati političku situaciju, pa i samog Kurtija do isteka njegovog mandata. Kada bude pritisnut ključnim pitanjem u odnosu između Prištine i Beograda, a to je forimiranje Zajednice srpskih opština, on će tada dati ostavku što će dovesti do novih izbora na Kosovu. Drugog izbora nema da bi ostao na vlasti", smatra Beriša.

Naš sagovornik ističe da zbog zahlađenja odnosa Tirane i Prištine najviše trpe građani Kosova.

„U ovom trenutku imamo dve grupacije. Imamo Albance kao većinski narod koji živi na Kosovu i oni su okrenuti ekonomskim pitanjima i onome što svakodnevni život čini lakšim pošto na Kosovu trenutno nema ekonomskog prosperiteta. Videćemo šta će biti posle Nove godine. Opšte je poznato da 33 odsto zaposlenih priča da će posle vizne liberalizacije krenuti put Evrope. Sa druge strane je građanska inicijativa - to se odnosi na Srbe, oni su ti koji će najviše trpeti. Taj stalni pritisak osetio se i u Zvečanu prilikom proslave Dana nezavinsnosti Albanije. Nije bilo nikakve potrebe da se ta proslava preseli iz Prištine u Zvečan. To je jedan vid mekog pritiska na Srbe da oni treba da shvate da im Kosovo više nije mesto za suživot", kaže Beriša.

Iako sa jedne strane smatra da su odnosi Kurtija i Rame generalno loši, predsednik Matice Albanaca u Srbiji vidi i neke pozitivne pomake u odnosima Prištine i Tirane poslednjih nedelja.

„Ovog meseca se videlo da su odnosi išli u pozitivnom smeru. Bilo je puno manifestacija koje su se odnosile prevashodno na proslavu 111 godina od samostalnosti Albanije. Bilo je događaja koji su bili zajednički, preko prisustva Vjose Osmani na Trećem samitu dijaspore Albanije, odnosno Albanaca, na kom su se okupili svi Albanci iz celog sveta na poziv Edija Rame. Bili su tu i politički predstavnici Albanaca iz Srbije, iz opština Preševo, Bujanovac i ostalih. Takođe je bilo i svečanosti koje su organizovali Rama i predsednik Begaj i to ide ka tome da odnosi dostižu drugačiji nivo u odnosu na raniji period", smatra Beriša.

Kako dodaje, očito je da se radi na tome da se stvori zajednička država.

„Ako uzmemo u obzir da je do sada potpisano 79 sporazuma o međusobnoj saradnji između Kosova i Albanije, to ukazuje na činjenicu koju analitičari iz Prištine predviđaju - da je budućnost zapravo u zajedničkoj državi. S obzirom na problem po bezbednost Kosova u ovom trenutku i kako oni kažu, na opasnost od Republike Srbije, ide se do nivoa da se predlaže formiranje zajedničkih bezbednosnih snaga, odnosno da se ujedini kosovska bezbednosna služba sa vojskom Albanije. Ti odnosi idu ka ostvarivanju cilja bez obzira što postoji određena zabrana od strane Nemačke, posebno dok je na vlasti bila Angela Merkel. Ona je insistirala na tome da se stvaraju dve nezavisne države u potpunosti, da nemaju ništa zajedničko, ali to njih ne sprečava da sarađuju. U ovom trenutku vidi se da idu ka tom cilju", zaključio je Beriša.