Da li su poruke Kurtija unele (ne)mir među Srbe?

Ako je želeo da pruži ruku Srbima na Kosovu, nije bio ubedljiv. Većina teza koje je Aljbin Kurti izneo u video poruci na srpskom jeziku mogle su da zavaraju samo one koji nisu dobro upoznati sa situacijom na terenu, dok njegove stavove o „uklapanju“ zdravstva i obrazovanja u jedan sistem treba tumačiti ozbiljno, ocenjuju sagovornici Kosovo onlajna. Umesto populizma, bilo bi idealno, takođe ukazuju, da je izložio plan o masovnom povratku Srba na Kosovo.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Nije prvi put. I pre tri godine se Aljbin Kurti, taman što je navršio godinu mandata kao premijer Kosova, obratio Srbima video porukom na srpskom jeziku.

Rekao je tada da je Vlada posvećena unapređenju prava i blagostanja svih građana Kosova bez obzira na versku ili etničku pripadnost i da ljudi „u demokratskom društvu i pravnoj državi moraju da budu slobodni da izražavaju javno svoje stavove“.

Kako to izgleda na delu od tada su osetili mnogi Srbi koji su zbog iznetog mišljenja završili sa lisicama na rukama.

Novom video porukom, snimljenom uoči lokalnih izbora koji slede 12. oktobra, Kurti, koji je sada u tehničkom mandatu premijera, između ostalog poručio je da želi što bolju saradnju sa srpskom zajednicom, navodeći da je premijer svih građana na Kosovu, da služi svim građanima, da nije protiv nijedne etničke zajednice i da na Kosovu ne postoji međuetnička netrpeljivost kao što neki propagiraju.

Dao je do znanja i da „dualizam zdrastvenog i obrazovnog sistema nije održiv“.

„Potrebna je inkorporacija istih i ujedinjenje. Ja to ne želim da uradim protiv vas ili bez vas. Tokom našeg sledećeg mandata, zajedno sa svima vama uključujući i buduće gradonačelnike, radićemo na uklapanju zdravstva i obrazovanja u jedan sistem“, rekao je Kurti.

Iako ne veruje da će doći do nasilnog zatvaranja prosvetnih i zdravstvenih institucija kao što je to bilo u slučaju nekih drugih u proteklih godinu i po, Aleksandar Šljuka, saradnik nevladine organizacije „Nova društvena inicijativa“ smatra da ovaj deo Kurtijevog obraćanja treba tumačiti dosta ozbiljno.

On podseća na nedavne najave kosovskih vlasti o obaveznim dozvolama za boravak na Kosovu, ako se neko zadržava duže od tri dana i kaže da će ona posredno uticati na Univerzitet s obzirom da dosta studenata dolazi iz gradova u Srbiji i nemaju svoje boravište ili prebivalište na Kosovu.   

„Za njih to može da bude problem s obzirom da će kosovske institucije u kontekstu prijave boravišta tražiti, na primer, da postoji neki dokaz o tome da oni studiraju ovde na Univerzitetu, ali se traži da to bude dokaz od institucije koja je akreditovana u kosovskom sistemu, što je naravno nemoguće, jer znamo da i Univerzitet i zdravstvene ustanove deluju u okviru sistema Republike Srbije, a ne u okviru sistema Kosova“, objašnjava Šljuka za Kosovo onlajn.

Isto će, dodaje, važiti i za profesore koji dolaze iz nekih mesta u Srbiji, iz Beograda ili drugih gradova i koji su, osim toga što predaju na fakultetu, a posebno oni na Medicinskom, privremeno ili po nekoj vrsti ugovora, zaposleni u Kliničkom bolničkom centru u Severnoj Mitrovici ili u Gračanici.

„To je već indirektan udarac, ukoliko oni ne budu mogli da se ovde prijave, kao i sama činjenica da im se znatno otežava prijavljivanje boravka, odnosno prebivališta. To ukazuje da su se već neke mere načinile u kontekstu otežavanja funkcionisanja zdravstvenog i prosvetnog sistema Republike Srbije koji deluje na Kosovu. Tako da mislim da će se nastaviti sa tim perfidnim, indirektnim pritiscima na ova dva vitalna sistema za Srbe na Kosovu, ali i naravno i za sve druge zajednice koje uživaju njihove usluge i da će na taj način biti pokušano da se njihov rad onemogući na teritoriji Kosova“, zaključuje Šljuka.

Kada se sagleda celo Kurtijevo obraćanje Srbima, prema oceni našeg sagovornika, ono je bilo populističko i sa namerom da Kurti sebe da predstavi kao donosioca odluka koji je spreman da sarađuje sa svima, a čime je želeo da sebe opravda pred međunarodnom zajednicom.

Šljuka je ubeđen da su zainteresovani akteri iz međunarodne zajednice svesni svih negativnih odluka koje je donosila Kurtijeva vlada, koje su i sami osuđivali nebrojeno puta i da njih ovakvo obraćanje Kurtija ne može da zavara.

„Ovo obraćanje može, i vidim da je uspelo, da zavara neke koji nisu dobro upoznati sa situacijom i Kurti verovatno to koristi, da pošalje poruke upravo tim slojevima i takvim akterima koji ne znaju za sve one problematične odluke koje su donesene i implementirane u prethodne dve, tri, četiri godine, a koje su se negativno odrazile na srpsku zajednicu. Kada je u pitanju srpska zajednica, nije uspeo da prevari ljude. Oni su svesni da usled njegovih i odluka kosovskih vlasti, sada, na primer, nema srpske robe na rafovima prodavnica u meri u kojoj je bila, da ljudi da bi podigli plate i penzije moraju da idu na primer u Rašku ili u neke druge gradove u Srbiji, jer to ne mogu da učine ovde. Kurti u očima srpske zajednice ne može da se sakrije iza ovakvih deklarativnih populističkih obraćanja“, ukazuje.

Kurtijevo obraćanje, kako kaže, u nekom smislu može da se tumači i kao marketinški trik kojim je težio da sebe predstavi kao lidera spremnog čak i na ustupke, saradnju i dijalog iako je dobro poznato da u prethodne četiri godine od kada je na vlasti, suštinski dijalog, konsultacije i razgovor sa srpskom zajednicom nikada nije otpočet, mada ga je upravo on najavljivao kao jedan od planova svoje vlade.

Prema oceni profesora ustavnog prava iz Prištine Mazljuma Baraljijua, Kurtijeva vlada je na početku pokušala da uspostavi unutrašnji dijalog sa građanima srpske zajednice, „međutim nije uspela zbog pritisaka Beograda“.

Poruke Kurtija upućene Srbima ovaj profesor doživljava kao „izražavanje dobre volje i isticanje namere da će, ako ponovo bude premijer, dati sve od sebe da poštuje i pomaže ravnopravno sve građane“.

„Ustavom i zakonima ove zemlje zagarantovana su prava svih zajednica, kao i srpske zajednice, ali je on ovim obraćanjem želeo da potvrdi angažovanost Vlade na polju investicija, pa i za unutrašnji dijalog sa građanima srpske zajednice. Ova vlada je to pokušala još na početku, međutim nije uspela zbog pritisaka Beograda kroz Srpsku listu kao političku organizaciju“, mišljenja je Baraljiju.

Kurtijev nastup, kako kaže za Kosovo onlajn, on posmatra i u kontekstu predstojećih izbora i kao mogući odgovor međunarodnoj i evropskoj zajednici i javnom mnjenju, kojima želi da „pokaže i dokaže“ da su on i vlada posvećeni ostvarivanju prava i sloboda svih zajednica na Kosovu.

Baraljiju smatra da Kurti nije ovim hteo da privuče srpske birače jer, kako kaže, on zna „da postoji velika propaganda iz Beograda, kao i spoljnih izvora informisanja protiv ove Vlade, i na zapadu i na istoku“.

„To nije u redu jer mislim da treba podržati sve što se radi u smislu vladavine zakona i za dobrobit svih građana“, kaže ovaj profesor.

Za razliku od Baraljijua, istoričar Momčilo Pavlović smatra da poruka koju je Kurti uputio Srbima na Kosovu nije umirujuća. Ona, po njegovom razumevanju, znači da Srbi više nisu ni manjina, već etnička zajednica i da moraju da se integrišu u zakone Kosova, da ne koriste podršku iz Srbije i da na izborima ne učestvuju Srbi koji zastupaju srpski interes.

Ključna stvar koju Kurti nije rekao, prema Pavloviću, je „sloboda za Srbe - sloboda od straha“.

On u tom smislu podseća na tajne spiskove, privođenja Srba zbog bedževa, natpisa na majicama na srpskom ili na engleskom, nezakonite pritvore od više meseci, presude koje su neutemeljene... 

Srbi, ističe Pavlović za Kosovo onlajn, treba da očekuju nastavak te uporne izazivačke politike.

„Treba da očekuju i nastavak pokušaja na sve moguće načine, uz vidnu podršku zapadnih zemalja, posebno onih koji su stacionirani na Kosovu, da se potpuno zaokruži i cementira kosovska državnost, ali bez Srba, ili sa Srbima svedenim na neki beznačajni procenat i bez ikakve uloge“, upozorava Pavlović.

Povodom podataka koje je Kurti izneo o izgrađenih 138 i renoviranih 13 kuća, naš sagovornik kaže da je srpska imovina na Kosovu i Metohiji, upravo pod Kurtijem potpuno uzurpirana.

„Bilo bi idealno da je Kurti u tom obraćanju na srpskom uputio reči pomirenja i napravio plan o bezuslovnom masovnom povratku Srba na svoja ognjišta. Pa da se onda ti Srbi, naravno, uz pretpostavku da se stvore ekonomski uslovi za život, vrate. Ljudi proterani 1999. godine i kasnije, sad su u već dobrim godinama. Druge generacije teško će se vratiti“, konstatuje Pavlović.

On uočava da je Kurti poručio da je Kosovo i Metohija po rastu bruto godišnjeg proizvoda među prvima u Evropi, čak šest odsto, ali da pritom nije rekao da je to entitet na američkoj i nemačkoj infuziji sa velikim donacijama.

Kurti, kako kaže, govori o dualnim ili paralelnim institucijama, ali ne spominje „da je samo Kosovo paralelna državna struktura, parastruktura“.

Pavlović navodi da su, istorijski gledano, Kosovu komunisti prvi put dali teritorijalnost, omeđili granice i dali prvo oblasnu, a kasnije i pokrajinsku samoupravu.

„I Srbi i Albanci su, ne samo pod komunistima, nego i pre toga, naravno uz ekscese kao što su svuda, živeli jedni pored drugih. Bilo je problema, ali u suštini taj život je tekao. I sada dolazimo na to pitanje da dva od tri stuba srpskog bitisanja ili identitetskih tačaka na Kosovu, a to su crkva, obrazovanje, odnosno jezik, i zdravstvo, da se ti stubovi integrišu u nekakve kosovske institucije ili kosovske zakone“, navodi ovaj istoričar.

Kako ocenjuje, nije realno da se Srbi na Kosovu obrazuju na nekom drugom jeziku, posebno na nižim nivoima, i podseća da su Albanci pod Ibrahimom Rugovom napravili potpuno paralelni sistem obrazovanja od osnovnog do univerzitetskog.

„Oni su se školovali po raznim podrumima, garažama, medresama, džamijama... Tek je Milošević uz pomoć Rima uspeo da to pitanje nekako reguliše. Prema tome, bez saglasnosti Srba, to će biti još jedna nametnuta norma. Zapad koji permanentno žali, daće izjavu gde će zažaliti, ali realnost je sasvim drugačija. To mora biti nekakav proces i voljna radnja srpskog naroda - da li želi da uči po nekakvim programima koji će biti napravljeni ne znam gde, pa će onda, na primer, iz istorije, srpska deca učiti da je Srbija izvršila agresiju na Kosovu, da su predstavnici OVK borci za slobodu, a da su njihovi predstavnici, heroji i junaci i moraće da obeležavaju određene datume ili da idu na spomen obeležja“, ukazuje Pavlović.

Školovanje na svom jeziku, napominje, tekovina je 19. veka i Srbi su to imali čak i u Osmanskom carstvu, uključujući Prizrensku bogosloviju, škole u Prištini, Skoplju i Tetovu što je nekada bilo Osmansko carstvo.

„Sve u svemu, ovo nije umirujuća poruka. Ovo je poruka za njegovo biračko telo i nekih Srba koji, razume se, kako vreme ide, iz životnih potreba nalaze za shodno da sarađuju sa režimom Aljbina Kurtija“, zaključuje Pavlović.