Diplomatska ofanziva na Afriku: Kome je „crni kontinent“ bliži, Beogradu ili Prištini?

Za Kosovo priznanja afričkih država Kenije i Sudana s početka godine - ključan dokaz jačanja međunarodnog položaja. I za Srbiju je Afrika ključna, ali za očuvanje suvereniteta. U svojevrsnoj „ofanzivi“ i Beograda i Prištine na „crni kontinent“ srpska diplomatija je uspela da spreči „lančanu reakciju“ novih priznanja i nametne se ključnim zemljama ovog dela sveta, poručuju analitičari.

Piše: Đorđe Barović

Ministarka spoljnih poslova i dijaspore u tehničkom mandatu Donika Gervala poručila je tokom jučerašnje Ambasadorske konferencije u Prištini da su dva nova priznanja s početka godine „ojačala međunarodni položaj Kosova“.

„Obezbedili smo članstvo u značajnom broju međunarodnih organizacija, proširujući prostor Kosovu da bude prisutno i aktivno“, rekla je Gervala.

Za opoziciju rezultati vlade, uključujući i nova priznanja dokaz „istorijskog neuspeha“

„Ministarka Gervala se danas hvali sa 'dva priznanja“ tokom ove vlade. Ali, istina je jednostavna. Ni jedno od njih nije bilo rezultat rada ove vlade“, poručila je poslanica DSK Rezarta Krasnići.

Kenija je priznala Kosovo 26. marta, ali tu informaciju prvi je saopštio, preko svog Fejsbuk naloga biznismen i predsednik Alijanse za novo Kosovo Bedžet Pacoli.

Sudan je to učinio 12. aprila, a javnost je o tome obavestila kosovska predsednica Vjosa Osmani tokom boravka u Švajcarskoj.

„Vest o priznanju“ Osmani je dobila od dobila ministra spoljnih poslova te zemlje koji je samo nedelju dana kasnije smenjen.

Krajem prošlog meseca ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić u sklopu „afričke turneje“ posetio je Ganu i Benin poručivši da su „afrička partnerstva ključna za očuvanje Kosova“.

„Lančana reakcija“

Bivši diplomata Zoran Milivojević nema dileme da je Srbija zahvaljujući svom aktivnom „angažmanu“ sprečila „lančanu reakciju“ priznanja Kosova u Africi i da je ovaj deo sveta za Beograd deo spoljnopolitičke strategije.

„(Kosovo) je dobilo jedno priznanje i drugo koje nije do kraja verifikovano. Mislim na Južni Sudan. To je ostalo otvoreno pitanje o čemu je reč. Ali, većina Afrike je na našoj strani i zbog toga i ove posete i investicije u angažman u Africi imaju smisla“, tvrdi Milivojević u razgovoru za Kosovo onlajn.

Naglašava da zato i ne treba očekivati nova priznanja Kosova u ovom delu sveta.

„Nema šanse da zemlje koje nisu priznale promene stav. Klima na globalnom planu se menja. Prema tome i ta nova priznanja, posebno Kenije nema efekte koji su se očekivali, nema lančane reakcije. Naprotiv. Ove posete na određeni način to i sprečavaju i demantuju da je moguć proces lančanih reakcija“, naglašava Milivojević.

Ističe da dobar deo zemlja Afrike odlično razume koliko je kosovsko pitanje važno za Srbiju zato što su i same suočene sa problemom očuvanja nezavisnosti.

„Dobar deo tih zemalja zna suštinu problema. I ove koje nisu priznale to svakako imaju u vidu jer se ponašaju prema sopstvenim interesima“, smatra bivši diplomata.

Ukazuje da je u Africi u toku novi proces dekolonizacije, a da to posebno važi za onaj deo kontinenta koji je posetio ministar spoljnih poslova Srbije.

„Neke zemlje se oslobađaju uticaja stranih sila i to posebno važi za potsaharu, prostor u kome je upravo boravio Đurić. On je bio u Gani, Beninu… zemlje koje razumeju šta znači nezavisnost, koje razumeju šta znače principi međunarodnog prava i zaštita suvereniteta i teritorijalnog integriteta. U tom smislu mislim da je Afrika i pogodno tle i prostor u koji se u buduće mora investirati i nije slučajan izbor i Afrike i tih zemalja“, objašnjava ovaj analitičar.

Dodaje da je Afrika posle Centralne Amerike za Srbiju jedan od najznačajnih prostora za zaštitu državnih i nacionalnih interesa.

„Posle Centralne Amerike, to su dva najznačajnija prostora kada je reč o projekciji i našim argumentima u zaštiti državnih i nacionalnih interesa. Izbor tih zemalja i izbor tog kontinenta je apsolutan odgovor na tu temu“, uveren je ovaj bivši diplomata.

Ističe da je Afrika za Srbiju od strateškog interesa i to ne samo po pitanju Kosova i da u tom svetlu treba posmatrati i nedavnu posetu ministra Đurića Gani i Beninu.

„Poseta ovim zemljama Afrike je nešto što je od interesa ne samo vezano za Kosovo i Metohiju, nego u strateškom smislu. Treba imati u vidu da su ove posete bile i u funkciji jačanja onoga što je spoljnopolitička strategija Srbije: vraćanje u prostor gde kao država imamo 'kredita' iz prošlosti. To je bilo uporište Nesvrstanosti“, kaže Milivojević.

Dodaje da je ovaj deo sveta postao „globalni predmet interesa“.

„Afrika je kontinent koji je sada u usponu i predmet interesa u globalnom smislu. Kada je reč o Srbiji to je kontinent za koji Srbija ima posebnog interesa. Gro zemalja koje nisu priznale Kosovo i Metohiju upravo je sa područja Afrike“, ističe Milivojević.

Kao „ključ“ navodi „mediteransku lliniju“ koju čine Maroko, Tunis i Alžir, ali i druge zemlje poput Egipta, Nigerije ili Južnoafričke Republike.

„Egipat je u nekom momentu priznao Kosovo, ali se ponaša sasvim drugačije“, precizira.

Razloge zainteresovanosti Srbije ka Africi bivši diplomata vidi i u intenciji njene spoljne politike koja je oslonjena na političku nezavisnost i vojnu neustralnost.

„Praktično filozofija neangažovanja je nešto što je u prirodi postupanja Srbije i to je upućuje na kontakte i na razvoj saradnje sa tim zemljama“, smatra Milivojević.

Borba za (ot)priznavanje

Profesor ustavnog prava Mazlum Baraljiju smatra da i Priština i Beograd ulažu napore da na afričkom kontitentu veći broj zemalja prizna, ali i otprizna nezavisnost Kosova, a da Srbija koristi veliki uticaj Kine i Rusije u ovom delu sveta.

U razgovoru za Kosovo onlajn Baraljiju ističe da je Beograd uložio mnogo sredstava i napora za otpriznavanje Kosova.

„Otpriznavanje ne postoji kao kategorija u međunarodnom pravu, ali se naravno dešava. Ima određenih ciljeva i namera politika i diplomatija određenih zemalja. U ovom slučaju Srbija je pokušala i dosta je uložila i sredstva i napora da se neke zemlje otpriznaju Kosovo. Nije uspela u tome koliko je propagandno tvrdila“, kaže Baraljiju.

Dalja priznavanja nezavisnosti Kosova u Africi, ističe, isključivo zavise od aktivnosti ministarstva spoljnih poslova i drugih institucija u Prištini.

„Zavisi od toga da li smo dovoljno svesni koliki je značaj saradnje, kontakata i poštovanja sa drugim zemljama, pogotovo u Africi gde je uticaj Kine i Rusije veliki. I taj uticaj je i do sada bio presudan da pojedine zemlje ne priznaju Kosovo“, smatra ovaj analitičar.

Podseća da je ove godine upravo u Africi došlo do dva priznanja.

Najpre Kenije, a zatim i Sudana naglašava da dalji tok zavisi od toga koliko će kosovske institucije uložiti napora da bi ih bilo više.

„Ali, takođe zavisi i od napora Srbije da rade u tom pravcu otpriznavanja mada je po Vašingtonskom sporazumu Srbija preuzela obavezu da to neće raditi i da neće smetati Kosovu učlanjenje u međunarodne organizacije. Međutim Srbija nije pristala na to, odnosno nije prestala da radi na otpriznavanju Kosova“, precizira Baraljiju.

Zbog toga će ovaj proces u budućnosti zavisiti isključivo od dva faktora.

„Koliko Kosovo može da uloži više napora, više da bude uspešno da bi imalo priznanja još nekih zemalja, ali i od Srbije koja će svim sredstvima sprečiti tu mogućnost da Kosovo ima više zemalja koje bi je priznali“, zaključuje Baraljiju.

Diplomatske metode

Saradnik Novog trećeg puta Mijat Kostić tvrdi da je Srbija u svojevrsnoj „spoljnopolitičkoj ofanzivi“ i da u tom svetlu treba posmatrati i nedavnu posetu SAD, ali i „afričku turneju“ ministra spoljnih poslova Srbije Marka Đurića.

„Ovo treba posmatrati kao ofanzivni diplomatski metod i potez Srbije da spreči neka dalja priznanja Kosova ili možda neke države ubedi da povuku priznanje“, kaže Kostić za Kosovo onlajn.

Komentarišući posetu Đurića Gani i Beninu, Kostić precizira da je važno nastaviti bilateralnu saradnju sa ovim državama.

„Posebno što Srbija može da im ponudi infrastrukturne projekte i investicije, ali i saradnju u namenskoj industriji. Iz tih ekonomskih i političkih interesa ove zemlje mogu biti dodatni adut za srpski spoljnopolitički interes, a pogotovo za preglasavanje Kosova u nekim međunarodnim organizacijama kao što je Interpol. Ovo treba posmatrati kao neki vid spoljnopolitičke ofanzive koja postala proaktiva u prethodnih nekoliko godina u odnosu na raniji period stagnacije“, smatra Kostić.

Naglašava da je u aktuelnim geopolitičkim previranjima afrički kontinent od ključne važnosti za Srbiju.

„U momentu kada se velike sile ponovo igraju realpolitike za Srbiju je od ključnog značaja partnerstvo za zemljama Afrike. Ne samo zbog toga što veliki broj tih država vredi jedan glas u Generalnoj skupštini UN, već i zbog tradicije. Srbija je pravno naslednik Jugoslavije koja se oslanjala na Pokret nesvrstanih kao možda glavni adut u spoljnoj politici. Tako da ovu posetu Đurića zemljama podsaharske Afrike vidim kao pokušaj revitalizovanja tih odnosa iz perioda Nesvrstanih“, uveren je Kostić.

Saradnja sa zemljama afrike nije samo diplomatska, ekonomska, već i bezbednosna, precizira ovaj analitičar.

„Đurić je pozvao i predsednike tih država da dođu ove godine na sajam naoružanja u Beogradu, što znači nastavak tradicije iz jugoslovenskog perioda ta saradnja namenske industrije, izvoz u države podsaharske Afrike će verovatno biti prioritet i u narednim godinama“, navodi Kostić.

Objašnjava da su zemlje Afrike u specifičnom položaju zbog svoje istorije i da zbog svoje prošlosti i razumeju probleme Srbije.

„Zemlje Afrike su u specifičnom položaju, pogotovo što su i same nastale iz neke postkolonijalne borbe za osamostaljenje, a pogotovo što su to države u kojima postoji veliki broj građanskih ratova i nekih vidova potrebe za otcepljenje. Uzmimo primer Sudana i Južnog Sudana“, kaže Kostić.