Diplomatska ofanziva Osmani: Za Kosovo ili protiv Kurtija?

Samo u poslednjih mesec dana kosovska predsednica Vjosa Osmani razgovarala je sa desetinama svetskih zvaničnika. Istovremeno, premijer Aljbin Kurti svoje susrete je sveo na ambasadore Kvinte i EU u Prištini. Analitičari dvojako tumače diplomatsku ofanzivu Osmani ocenjujući da je to istovremeno i jaka promocija za Kosovo, ali i protiv Kurtijeve politike.

Piše: Arsenije Vučković

Samit Natoa u Vašingtonu bila je svojevrsna kruna diplomatskih aktivnosti predsednice Osmani. U samo nekoliko dana susrela se sa više desetina zvaničnika, što iz SAD - što iz EU.

„Za razliku od predsednice Osmani koja je aktivno angažovana u međunarodnoj diplomatiji, vlada premijera Kurtija deluje sve izolovanije na globalnoj sceni. Ovaj disparitet u aktivnostima i posvećenosti ukazuje na uznemirujuću nepovezanost unutar kosovskog rukovodstva“, upozorio je bivši predsednik i ministar spoljnih poslova Bedžet Pacoli.

Slične reakcije su usledile i nakon što je Osmani prisustvovala Samitu Evropske političke zajednice u Velikoj Britaniji.

"Svedoci smo postepene izolacije između premijera Kurtija i građana Kosova. Građani Kosova i dalje trpe sankcije. Nepozivanje premijera Kosova nije samo znak, već i poruka za Kurtija da je kažnjen. Možemo to nazvati de fakto sankcijama”, smatra bivši ambasador u Italiji Aljbert Prenkaj.

Da na relaciji koalicionih partnera: predsednice-premijera ne cvetaju ruže pokazalo se u maju kada je ministarka spoljnih poslova Donika Gervala, uoči zasedanja Komiteta ministara Saveta Evrope 16. maja poslala pismo u kome je obavestila da vlada radi na nacrtu Statuta ZSO i da će ga, u zamenu za članstvo, proslediti Ustavnom sudu.

Predsednica Osmani je oštro reagovala i poručila ne samo da nije bila obaveštena o ovom pismu, već da je to u njenoj, a ne u nadležnosti izvršne grane vlasti.

„Nikada ne šaljem privatna pisma, jer njih šaljem prijateljima. Šaljem ih u okviru svojih ovlašćenja predviđenih zakonom. I u okviru njih sam poslala ponudu da olakšam nekim našim partnerima koji su saosećali sa takvom idejom“, odgovorila joj je Gervala.

Predsednik Matice Albanaca u Srbiji Demo Beriša izjavio je tada za Kosovo onlajn da sukob kosovskog premijera Aljbina Kurtija i predsednice Vjose Osmani traje već duži vremenski period, a da je kulminirao upravo pismom Savetu Evrope.

Osmani to i ne krije.

Govoreći o odnosu zvaničnika SAD prema kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju, ona je potvrdila da je bilo razlika između njih kada je reč o pristupu u "određenim situacijama" i istakla da akcije koje predstavljaju iznenađenje za saveznike nisu u interesu Kosova.

Strategije i ciljevi

Istraživač Instituta za evropske studije Petar Ranković kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da su odnosi na relaciji predsednik-premijer Kosova evidentno narušeni i da svojevrsnu “diplomatsku ofanzivu” Vjose Osmani treba tumačiti ne samo kao njeno zalaganje za dalje evro-atlanske integracije Kosova, već i kao “vešto korišćenje” činjenice da Zapad ne odobrava jednostrane poteze premijera Aljbina Kurtija.

“U poslednjih nekoliko meseci zapravo vidimo da postoji određena doza nepoverenja i čak izbegavanje zvaničnih sastanaka sa Aljbinom Kurtijem. Sa druge strane, predsednica Osmani to vešto koristi da iskritikuje zvaničnu politiku koja se vodi u Prištini. Ali moramo da budemo pošteni i da naglasimo da je njihova politika, kada je reč o formiranju Zajednice srpskih opština, kada je reč o pravima Srba na Kosovu i Metohiji, zaštiti kulturnog nasleđa Srpske pravoslavne crkve, upotrebi dinara, potpuno identična. Dakle, razlike su samo tehničke prirode, na koji način neke stvari treba sprovesti, a suštinski kada govorimo o ciljevima i o krajnjim nekim rešenjima, oni su potpuno jednaki”, kaže Ranković.

Prema njegovim rečima primetno je da su odnosi između predsednice i premijera evidentno narušeni, ali i da je to očigledno i kada je reč o odnosima unutar vlade.

“Tu se govori o relacijama između samih ministara u vladi, imajući vidu da mi sad zapravo vidimo različite izjave gde se zapravo govori o tome da Kosovo više nije pouzdan partner EU i SAD. Zvaničnici, naročito oni iz opozicijalnih političkih partija se utrkuju u tim izjavama, ali i predstavnici nevladinog sektora govore da Kosovo više nije pouzdan i stabilan partner SAD”, kaže Ranković.

Podseća da o tome svedoče i sve učestalije izjave ambasadora Francuske, Velike Britanije i SAD u Prištini da ovakva spoljna i unutrašnja politika nije dobra za građane Kosova.

“Ti pritisci postaju sve veći, ali nisam siguran da će oni uroditi plodom i da će u nekom trenutku doći do toga da se promeni zvaničan kurs kosovske vlade po svim ovim pitanjima”, ističe Ranković.

Posebno ističe nedavno upozorenje američkog ambasadora Džefrija Hovenijera da politika Aljbina Kurtija nije doslovno konzistentna sa interesima SAD i Evropske unije.

“Zapravo, glavni problem je nepotpisivanje i neimplementacija ZSO s jedne strane i s druge strane, institucionalni vakum koji je nastao nakon zabrane upotrebe dinara i nemogućnosti da ljudi dobijaju plate, penzije, da ne mogu normalno da funkcionišu, doveli su do eskalacije situacije i činjenice da zapravo zapadni partneri, Kurtija sada, drugačije doživljavaju”, naglašava Ranković.

Dodaje da je ključno pitanje da li bi neka nova kosovska vlada mogla da ponudi bolja rešenja zato što prema svim istraživanjima Kurtijeva popularnost nikada nije bila veća, pa je pitanje šta bi se eventualnim izborima promenilo.

“Predviđa se ne samo da bi zadržao broj mandata u parlamentu, već bi broj poslanika bio i veći. Tako da je pitanje kako bi se cela ova situacija razrešila. Ono što je sigurno to je da predsednica Osmani želi na neki način da nametne neku svoju agendu, Ali imajući u vidu da institucije i politički sistem je takav da je zapravo vlada ta koja vodi politiku, ona ne može nešto mnogo da učini po pitanju implementacije već onih postignutih rešenja u Briselskom, pa i Ohridskom sporazumu. Vlada je zapravo ta koja se time bavi, a činjenica je da ne postoji volja u vladi, odnosno u njenom premijeru, da se bavi svima onim što je zapravo obaveza takozvanog Kosova iz briselskog dijaloga i dijaloga koji je nastavljen u Ohridu”, zaključuje Ranković.

Ideološke razlike

Profesor Ustavnog prava na Univerzitetu u Prištini Mazljum Baraljiu ocenjuje da različita viđenja političkih pitanja ne znače i da postoji sukob na relaciji predsednica-premijer.

“Oni su se zajedno opredelili da formiraju vladu i koaliciju zbog toga što je interes zemlje, odnosno interes njihovih političkih partija u tom momentu bio takav. To ne znači da se u svemu slažu. I nisu to ni činili”, objašnjava Baraljiu za Kosovo onlajn.

Dodaje da Osmani i Kurti imaju različite pristupe problemima.

“Premijer ima odgovarajuće stavove koji su izgleda čvršći prema međunarodnoj zajednici. Neke stvari ne može da proguta. Predsednica je tolerantnija, ima više iskustva u politici jer dolazi iz provinijencije političke partije DSK koja zna da bude tolerantnija, više je priklonjena međunarodnoj saradnji i odnosima. Partija premijera nije tog kova. Ali, ova vlada prvi put završava čitav četvorogodišnji mandat veoma stabilno, bez obzira na prepreke: od pandemije do energetske krize, drugih ekonomskih problema zbog rata u Ukrajini. Bilo je dosta tih problema i prepreka, međutim stabilno je radila i mislim da stabilno završava mandat. A kako će biti dalje videćemo posle novih izbora”, kaže Baraljiu za Kosovo onlajn.

Nesuglasice postale su javno vidljive nakon što je sredinom maja ministarka spoljnih poslova Donika Gervala Švarc u ime vlade i u saradnji sa premijerom poslala pismo Savetu Evrope.

“Osmani je na to javno reagovala. Bilo je i drugih slučajeva, a mi koji pratimo to i naučno i stručno, vidimo da je ona u tonovima bila drugačija. Naravno, nije se izjasnila protiv zato što bi to značilo propast te koalicije, ali je kroz odgovarajuće nijanse više puta za određena pitanja imala drugačije mišljenje”, ističe Baraljiu.

Ipak, ne smatra da su takvi disonantni tonovi - ozbiljno narušavanje odnosa.

“Bez obzira na međusobna nesuglasja uspeli su da ih prevaziđu, da prebrode razlike. Zato su i zajedno i ostaće do kraja mandata. Tako da ne vidim nekakvu ozbiljnu situaciju. Razlike postoje. Ali, razlike postoje i u porodici, a kamoli u vladi. Pogotovo mi koji smo pod pritiscima međunarodne zajednice i imamo nekakve sankcije koje i te kako negativno utiču i ekonomski, politički, kako god hoćete”, objašnjava Baraljiu.

Podseća da razlike potiču i zbog činjenice da Osmani dolazi sa desnog, a Kurti - levog politčkog spektra i da je logično da ne dele iste ideološke poglede, ali i da su im dužnosti različite.

“Oni imaju odvojene dužnosti i zadatke. Premijer ima nadležnosti i izvršnu odgovornost dok predsednica po odredbama člana 84 Ustava Kosova ima tačno 30 različitih nadležnosti, među kojima i one koji se odnose na međunarodne, spoljne politike. Odvojene dužnosti i nadležnosti, pa i opredeljenje”, zaključuje Baraljiu.

Percepcija inata

Politikolog Ognjen Gogić ocenjuje da je kriza u odnosima na relaciji predsednica - premijer rezultat teranja inata Aljbina Kurtija Zapadu što Vjosa Osmani vešto koristi kroz svoju “diplomatsku ofanzivu”.

Gogić u razgovoru za Kosovo onlajn naglašava da je pojačana diplomatska aktivnosti predsednice Osmani “simptom” da postoji kriza u odnosima, ali i podseća da je to rezultat činjenice da Kurti još dok je bio u opoziciji nije uživao poverenje Zapada, a da po dolasku na vlast nije smatrao da treba da se dokazuje i menja takvu percepciju o sebi već je samo dodatno pogoršavao.

“Terao je inat Zapadu, pre svega Amerikancima. I to je zaista dovelo do toga da čak i kada je, recimo, došlo do promene administracije, kada je Bajden preuzeo Belu kuću, bilo je za očekivanje da će odnosi između Kurtija i Bajdena biti bolji nego između Kurtija i Trampa svojevremeno. Međutim, to se nije desilo. Dakle, Kurti je i dalje ostao neko koga Amerikanci nisu naročito uvažavali, u koga nemaju puno poverenja, što je onda Osmani sa svoje strane umela da koristi i da se prikaže kao neko ko je zapravo bolji sagovornik. Tako da je to jedna netrpeljivost koja je međusobna, koja postoji. Kurti svojim jednostranim potezima i terenjima inata to dodatno pogoršava”, kaže Gogić.

Upitan da li u tom svetlu treba posmatrati i nedavnu “evropsku američku turneju” Osmani, posebno prisustvu Samitu Natoa u Vašingtonu, ovaj politikolog kaže da je ta poseta mnogo više pokazatelj koliko su SAD zainteresovane za Kosovo.

“Podsetio bih da je Osmani otišla u Sjedinjene Američke Države na poziv, i to Blinkena, kako se navodi. Nije njen kabinet ugovarao te posete već je bila pozvana da dođe tamo, tako da je pre reč o diplomatskoj ofanzivi prema Kosovu, nego obrnuto. Ona je naravno to iskoristila da lobira za pozicije Kosova, ali to pre svega nama treba da sugeriše da SAD zapravo računaju na Kosovo i imaju određena očekivanja, planove vezano za Kosovo”, objašnjava Gogić.

Kaže da je poziv predsednici Osmani usledio zato što je ona za SAD “saradljivija” i neko “koga vide kao sagovornika na Kosovu za svoje ciljeve”.

“To je zapravo poruka koju treba da izvučemo iz ovoga, da na Kosovo računaju i da oni sa Kosovom žele da nastave da razvijaju odnose. Ali odabrali su sagovornika koji je prijemčiviji za njihove sugestije. Naravno, Osmani je iskoristila priliku da ponovi te pozicije Kosova, da lobira za neke stavove Kosova, pre svega u dijalogu i odnosu prema Beogradu, odnosu prema Zajednici srpskih opština, prema onom sporozumu od prošle godine... Ali, takođe, naravno, ima i tu komponentu izolacije Kurtija”, smatra Gogić.

Podseća da je dokaz ovoj tvrdnji i činjenica da Kurti nikada nije bio pozivan da prisustvuje ovakvim događajima, a da je tokom svojih boravaka u SAD takođe izostajao susret sa značajnijim predstavnicima američke administracije.

“To zapravo pokazuje da oni Kurtija ne vide kao sagovornika, ali isto tako pokazuje da Osmani se ne libi da popunjava taj vakuum”, zaključuje Gogić.