Diplomatski manevar ili „prst u oko“ Beogradu: Može li Crna Gora preko Kosova brže do EU?

Tvrdnja potpredsednika vlade i ministra spoljnih poslova Crne Gore Ervina Ibrahimovića da je za ovu zemlju jedan od spoljnih prioriteta članstvo Kosova u Savetu Evrope izazvala je oštru reakciju Beograda. Za jedne vešt manevar Podgorice kako bi što pre u Evropsku uniju, a za druge „prst u oko“ - jasna provokacija i nepotrebno narušavanje odnosa sa Srbijom.

Piše: Đorđe Barović

U godini kada Crna Gora obeležava pet godina od pada režima Mila Đukanovića pod kojim je 2008. godine među prvima priznala Kosovo, ministar spoljnih poslova Ervin Ibrahimović je pokrenuo pitanje koje se ne nalazi na agendi Saveta Evrope.

„Crna Gora je kod međunarodnih partnera prepoznata kao država koja neguje dobrosusedske odnose. Dakle, mi ćemo našu prijateljsku državu, Kosovo, podržati jer je to spoljnopolitički prioritet da budemo sledeća članica Evropske unije i ovo se ne kosi sa tim putem“, rekao je Ibrahimović, koji je i lider Bošnjačke stranke.

Zahtev za pristupanje Savetu Evrope Kosovo je podnelo u maju 2022. Već aprila sledeće godine Komitet ministra SE je odlučio da taj zahtev prosledi Parlamentarnoj skupštini SE na mišljenje. 

Ovo telo je u aprilu prošle godine podržalo prijem Kosova u Savet Evrope i pozvalo Komitet ministara da donese takvu odluku.

Tokom tog glasanja svaki od troje poslanika iz Crne Gore glasao je drugačije.

Boris Mugoša iz Socijaldemokrata bio je za, protiv je bila Maja Vukićević iz Demokratske narodne partije, dok je Vasilije Čarapić iz Pokreta „Evropa sad“ bio uzdržan, ali je podržao amandman Italije koji podrazumeva prvo ispunjenje uslova u vezi sa Zajednicom srpskih opština, pa tek nakon toga prijem Kosova u Savet Evrope.

Od tada pitanje članstva Kosova nije na dnevnom redu Komiteta ministara.

I ne samo to, na zasedanju Političkog komiteta PSSE na Kritu, krajem maja, na dnevnom redu nije se našao ni predlog da Kosovo unapredi svoj status iz „druge delegacije“ u „specijalnog gosta“.

Sekretar Saveta Evrope Alen Berset je tada predočio jasne uslove koje mora da ispuni u zamenu za članstvo u ovoj međunarodnoj organizaciji.

„Da biste postali deo Saveta Evrope, potrebno je ispuniti nekoliko kriterijuma. Jedan od uslova je da postanete član Evropske konvencije o ljudskim pravima, da priznate Evropski sud za ljudska prava, najvažnije telo Saveta Evrope, kao i da sprovodite sve odluke Evropske konvencije o ljudskim pravima“, rekao je on za Kljan Kosova.

Za razliku od Berseta, ministar spoljnih poslova Crne Gore, govoreći o prioritetima spoljne politike ove zemlje, nije postavljao dodatne uslove Prištini.

„Grom iz vedra neba“

Komentator i publicista iz Crne Gore Perica Đaković kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da je ova izjava došla „kao grom iz vedra neba“.

„Ta izjava je izazvala dosta nedoumica jer je došla 'kao grom iz vedra neba'. Nikome nije jasno odakle Ibrahimoviću izjava ako se nije konsultovao sa predstavnicima vlade i ako iza toga ne stoji vlada. Dakle, niko se iz vlade nije oglasio da on sa takvom izjavom može da izađe u javnost“, ističe Đaković.

Napominje da je tvrdnja Ervina Ibrahimovića izazvala čuđenje i razne komentare unutar same vlade, ali i vladajuće koalicije u Crnoj Gori.

„(Filip) Ivanović, potpredsednik vlade za spoljne poslove je rekao da je to pitanje Ibrahinović bez potrebe pokrenuo i da je pitanje sa kim se konsultovao. Sam predsednik vlade Milojko Spajić je bio iznenađen takvom izjavom. Ali, tu ostaje komentar da li je iznenađen tom izjavom kao što je bio iznenađen da je Ibrahimović za svog savetnika uzeo (Ranka) Krivokapića, nekada lidera SDP-a“, naveo je Đaković.

Dodaje da je najdalje otišao predsednik Skupštine Andrija Mandić koji je bio decidan da je ovakvom izjavom Ibrahimović prekršio koalicioni sporazum parlamentarne većine.

„Iz URE su poručili da se više govori o unutrašnjoj podeli koja vlada u Vladi Crne Gore, nego što je to zvaničan stav kada je u pitanju spoljna politika. U svakom slučaju o ovome će sigurno još dosta polemisati“, uveren je ovaj komentator.

Upitan zbog čega je Ministarstvu spoljnih poslova Crne Gore bilo potrebno da apostrofira kao svoj prioritet upravo zalaganje za članstvo Kosova u Savetu Evrope, Đaković kaže da „to nikome nije jasno“.

„Mislim da ovde pre svega stoji lični stav Ibrahimovića, kao i određenih albanskih stranaka koje, kada je u pitanju Kosovo, imaju svoj stav i mišljenje. Siguran sam da bi Milojko Spajić, ali i vlada izbegavali takve direktne, konkretne odgovore. Spajiću ne igra 'vruće-hladno' u ovom trenutku, ali Ibrahimović je istrčao sa takvim stavom. Mislim da se tu krije i priča oko njegovog, ajmo reći, izabranog savetnika, Krivokapića, za koga navodno niko u vladi nije znao da ga je on postavio, ali mi se čini da su svi, barem oni koj je trebalo, i bili upućeni, zato što je bio na platnom spisku vlade par meseci“, smatra Đaković.

Upozorava da bi ova izjava mogla da zaoštri odnose u regionu, posebno na relaciji Podgorica-Beograd.

„U svakom slučaju to može da naruši međudržavne odnose. Pre svega kada su u pitanju odnosi između Srbije i Crne Gore koji su na neki način počeli da otopljavaju. Međutim, primetili smo i oštru kritiku koja je stigla iz Beograda na osnovu Ibrahimovićeve izjave, ali mislim da će se tu ipak činiti na neki način pokušaji da se čitava stvar ispegla jer Crnoj Gori nema prečeg od Srbije. Ne samo u turističkom, već i u bratskom smislu nema prečih ljudi nego što je Srbija. Ali, morate znati da je ta vlast u Crnoj Gori toliko heterogena, toliko je ministara, da se često vlade održavaju preko Zuma, da je malo prisustva na sednicama. Čak i sam premijer već dva meseca izbegava da dođe u parlament i odgovara na pitanja“, objasnio je Đaković.

Ističe da se politička situacija u Crnoj Gori komplikuje, a uveren je da će tako biti sve do kraja avgusta, odnosno završetka letnjeg zasedanja Skupštine.

„Crnogorska vlast je toliko heterogena da se malo ko i pridržava tog koalicionog sporazuma koji je potpisan. A videli ste, Ibrahimović nastupa tako što svoje ministarstvo koristi da bi udomio svoje članstvo i na neki način ga privatizovao“, zaključio je Đaković.

Podrivanje suvereniteta

Šefica delegacije Srbije u Savetu Evrope Biljana Pantić Pilja smatra da je reč o „opasnim izjavama koje podrivaju suverenitet Srbije“ i pozvala zvaničnu Podgoricu da pomogne u zaštiti srpske zajednice na Kosovu tako što će insistirati na primeni Briselskog sporazuma.

„Ta izjava jeste opasna jer podriva suverenitet jedne države, a to je Srbija. Ako hoće da imaju dobru regionalnu saradnju trebalo bi da se uzdrže od takvih izjava zato što smo mi država koja poštuje teritorijalni integritet i suverenitet svake zemlje na svetu, pa bi onda trebalo da nam reciprocitet uzvrate i poštuju naš teritorijalni integritet i suverenitet“, izjavile je Pantić Pilja za Kosovo onlajn.

Ističe da bez obzira što članstvo Kosova u Savetu Evrope trenutno nije na dnevnom redu, ovakve izjave iz Crne Gore nisu dobre.

„Pre svega jer smo mi prijateljska zemlja i Srbija jeste posvećena dijalogu i saradnji, posebno regionalnoj saradnji. Mislim da to nije stav čitave Vlade Crne Gore, a pre svega naroda Crne Gore“, naglasila je ona.

Upitana šta bi mogao da bude razlog za ovakav istup ministra spoljnih poslova Crne Gore, Pantić Pilja podseća da uvek ima onih pojedinaca koji bi želeli „da budu veći katolici od Pape“.

„Zaista mislim da nije dobro za našu dalju saradnju i opstanak naše regionalne saradnje davati takve opasne izjave. Pre svega imajući u vidu da bi Crna Gora kao suverena država trebalo da poštuje međunarodno pravo, a ono je vrlo jasno i decidno“, kazala je Pantić Pilja.

Podsetila da je da je u Savetu bezbednosti UN na snazi Rezolucija 1244, a da je pod pokroviteljstvom EU potpisan Briselski sporazum.

„Dobronamerno bih pozvala Vladu Crne Gore da se posveti sprovođenju Briselskog sporazuma gde očekujemo osnivanje Zajednice srpskih opština već 12 godina što nikako da se desi“, kaže Pantić Pilja.

Objašnjava da je neispunjavanja obaveza Prištine i ključan razlog zbog čega su zemlje koje podržavaju nezavisnost Kosova zaustavile incijativu da bude primljeno u Savet Evrope.

„Ti veliki prijatelji Kurtija videli su da sa njim nema razgovora“, istakla je ona.

Naglašava da je Savet Evrope organizacija koja se bavi poštovanjem ljudskih prava zbog čega je i potrebno da se posveti mnogo više zaštiti prava srpske zajednice na Kosovu.

„I to je ono što mi stalno i ističemo u Savetu Evrope. Jer, Kurtijev režim radi vrlo suptilno na tome da napravi egzodus srpske nacinalne manjine sa KiM, pa pozivam Crnu Goru i vlasti Crne Gore koja jeste članica SE da se posveti očuvanju prava srpske nacionalne manjine na Kosovu i Metohiji“, precizirala je šefica delegacije Srbije u Savetu Evrope Biljana Pantić Pilja

Konstruktivan pristup

S druge strane, profesor evropskog prava iz Prištine Avni Mazreku smatra da podršku Crne Gore članstvu Kosova u Savetu Evrope treba tumačiti kao njen konstruktivan pristup susedima u regionu, ali i ključnom cilju ove zemlje - ulasku u EU.

„Mislim da je Crna Gora, u odnosima sa svojim susedima - ne samo sa Kosovom, uglavnom imala konstruktivan pristup. To je u funkciji njenog cilja da postane članica Evropske unije. Otvaranje svakog novog poglavlja u pregovorima između Crne Gore i EU podrazumeva približavanje i konstruktivan odnos u izgradnji dobrosusedskih odnosa“, ocenjuje Mazreku u razgovoru za Kosovo onlajn.

Podseća da „visok nivo konstruktivnosti prema Kosovu“ pokazuje ne samo odluka Crne Gore da među prvima prizna nezavisnost, već i podrška članstvu Prištine u međunarodnim i regionalnim organizacijama.

Komentarišući nameru Ministarstva spoljnih poslova da prijem Kosova u Savet u Evropu bude jedan od spoljnopolitičkih prioriteta Crne Gore, Mazreku kaže da tu podršku treba posmatrati i kroz prizmu pitanja ljudskih prava, posebno manjinskih zajednica.

„Podrška Kosovu u članstvo međunaronih organizacija kao što je Savet Evrope je povezano i sa pitanjima ljudskih prava. U tom kontekstu, bilo koja zabrinutost ili pitanje koje Crna Gora može imati u vezi sa crnogorskom manjinom na Kosovu, trebalo bi da se rešava u okviru toga što je Kosovo postalo član Saveta Evrope, a ne van tog okvira“, smatra Mazreku.

Podseća da je Savet Evrope osnovan 1949. godine i da je svojevrstan „pandan Ujedinjenim nacijama“.

„Dakle, kada govorimo o podršci Crne Gore Kosovu za članstvo u Savetu Evrope, to znači da se podržava unapređenje položaja crnogorske manjine na Kosovu, a ne suprotno. Zato se, generalno gledano, može reći da Crna Gora ima dosledno konstruktivan stav prema Kosovu“, smatra Mazreku.

„Prst u oko“ i posledice

Ovo mišljenje ne deli istoričar Bogdan Živković. Tvrdi da je izjava Ibrahimovića „guranje prsta u oko Srbiji“.

„Ove izjave imaju jedan, možemo reći, devastirajući potencijal na odnose u regionu. Tu je reč ne samo o Ervinu Ibrahimoviću, nego o celom jednom krugu u crnogorskom društvu političara i stranaka koji suverenost Crne Gore shvataju isključivo kao suverenost od Srbije. Prosto, to nisu ljudi koji smatra da bi narodi, građani Crne Gore samostalno trebalo da donose odluke o svojoj budućnosti, pa tako i pitanju odnosa sa secesionističkim vlastima u Prištini, već su to ljudi koji smatraju da je dokaz crnogorske suverenosti i nezavisnosti ako se stavi prst u oko Srbiji“, kaže Živković za Kosovo onlajn.

Dodaje da je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije reagovalo odmereno na Ibrahimovićevu izjavu.

„Pokušalo je da jedan eskalirajući potencijal ove situacije spusti, ali vidimo da je Ibrahimović, u ime svog ministarstva odgovorio još tvrđom i jačom izjavom. Ako on i određeni delovi crnogorskog društva ne promene svoje shvatanje odnosa sa Srbijom, gde bi uz legitimnu želju za suverenošću pokazali i želju za dobrosusedskim odnosima nastavićemo da se vrtimo u ovom vrzinom kolu“, naglasio je Živković.

Smatra da je Ibrahimović „ipak usamljen u Vladi Crne Gore“ i da većina ne bi želela da prati takvu politiku.

Precizira da u pitanju nije „stav celokupne crnogorske vlade ili javnosti, već jednog čoveka“ - lidera Bošnjačke stranke.

„Kao što se svi sećamo on je bio jedan od satelitskih lidera Mila Đukanovića. Reč je o posebnom čoveku koji u ovoj heterogenoj crnogorskoj vladi vodi ministarstvo spoljnih poslova i pokušava da progura neke svoje partikularne interese“, kaže Živković.

Ibrahimović to čini, smatra ovaj istoričar, pravdajući to „evropskim putem Crne Gore“.

„To potpuno nema veze sa prijemom Kosova u Savet Evrope“, precizirao je Živković.

Dodaje da je aktuelni ministar spoljnih poslova Crne Gore poznat po „antisrpskim stavovima“.

„Želi da progura kosovsku nezavisnost kao nešto u šta ideološki veruje“, naglasio je Živković.

Bez obzira što ovakve izjave, tvrdi, ne treba „dramatizovati“, trebalo bi da se sačeka na koji način će reagovati Vlada Crne Gore, ali i srpske stranke unutar te vlade i premijer Milojko Spajić.

„I to što nije bilo neke reakcije jeste neka reakcija. S jedne strane Spajić vodi tu jednu heterogenu koaliciju. Zna da je ovo potez iza koga srpske stranke od kojih zavidi vlada ne mogu da stanu i verovatno se traže neka kompromisna rešenja“, navodi Živković.

Podsećajući da je Bošnjačka stranka prekršila sve dogovoreno o formiranju aktuelne crnogorske vlade, uveren je da će Ibrahimović ostati „tvrdoglav“ što bi moglo da proizvede novu institucionalnu krizu.

„Možemo očekivati da će Ibrahimović, u skladu sa svojim politikama, ostati u ovoj nameri tvrdoglav, ali to će zasigurno izazvati još jednu krizu nestabilne vlade u Crnoj Gori“, smatra Živković.