Disciplina Kvinte: U teoriji - kritika, u praksi - nagrada

Poruke poput "Kvinta traži od Prištine", "Kvinta zahteva od Kurtija", "Kvinta kritikovala odluku Kosova", koje svakodnevno pune medijske stupce, sadrže u sebi nešto duboko paradoksalno. Ako se ima u vidu da je reč o Americi i četiri najmoćnije evropske zemlje, koje su, kako često ističu i sami prištinski lideri, bogovi koji odlučuju o sudbini kosovskog pitanja, zar ne bi trebalo da njihova moć bude jača od onoga koga drže u šaci?

Štaviše, opozicija stalno prebacuje Aljbinu Kurtiju da je jednostranim potezima, neusaglašenim sa međunarodnom zajednicom, izgubio milost bogova iz Vašingtona i Brisela.

Teško da bi se sa tim složili Srbi koje svakodnevno hapse, koji zbog uredbe o dinaru ne mogu da podignu primanja i od kojih se traži da u nemogućim uslovima "demokratskim putem" smene nedemokratski izabrane gradonačelnike. 

Da li je Kurti jači od Kvinte, kako možda žele da predstave i jedni i drugi, ili su u pitanju samo retorički ornamenti, korišćeni sa namerom da se zabašuri podrška Kosovu u Savetu Evrope, poklanjanje vizne liberalizacije i svi drugi ustupci, napravljeni upkos neispunjavanju obaveza?

U uslovima favorizovanja jedne strane, normalizacija odnosa postaje praktično nemoguća, ili mi to nismo dobro razumeli šta ona tačno znači. Jer, kako pre nekoliko dana reče američki zvaničnik O'Brajan, za njega i nema neke razlike u "normalizaciji odnosa" i "defakto priznanju".

Naravno da Kvinta ima način da disciplinuje Aljbina Kurtija, ali ne postoji volja za tako nešto, kaže za Kosovo onlajn novinarka Ljiljana Smajlović i dodaje da ni sama Kvinta nije jedinstvena u odnosu prema kosovskom premijeru, što njemu ide u korist.

Prema njenim rečima, Amerikancima Kurti "više ide na živce" nego Nemcima, koji deluju potpuno zadovoljni Kurtijem.

"Naravno da te sile imaju načina da disciplinuju nekoga, to nam je pokazao Ričard Grenel, to je lako. Tamo gde postoji volja, postoji način. Ovde čim nema načina, znači da nema volje ili nema jedinstvene volje Kvinte. Pa pogledajte, kad su hteli od nas nešto da postignu, odmah su nas bombardovali. Da su hodali u našim cipelama, oni bi rekli, 'pa čekajte, Srbe smo odmah bombardovali, možda da im zapretimo bombardovanjem'. To naravno da ne dolazi u obzir i to ni ja ne bih predložila, ali je ovo licemerje stvarno odvratno i nesnošljivo", ističe Smajlović.

Navodi da se oni ponašaju "kao da pet najjačih zemalja sveta ne može tog jednog Kurtija ni u šta da ubedi".

"Najviše što mogu da ga ubede je da pošalje nacrt neke odluke svom Ustavnom sudu gde to možda može da ostane 20 godina. To je smešno, niko od nas to ne veruje, ali to je njihova politika. Oni imaju politiku na Balkanu - podržavaju Bošnjake, Hrvate, Albance, ne podržavaju Srbe, no moraju sa Srbima kao najvećom i najvažnijom zemljom Balkana da zadrže koliko mogu dobre odnose i samo to sada rade. Ovo je ona vožnja u leru, dok se ne završe ovi krupni poslovi u Ukrajini", navodi Smajlović.

Na podsećanje da je bilo neformalnih poruka od strane Kvinte Srbima sa Kosova da će se gradonačelnici na severu povući sami ukoliko Srbi pokrenu peticiju, Smajlović ocenjuje da je reč o poznatoj taktici.

"To je ono što se u politici zove salami taktika - dakle vi male, sitne, vrlo tanke kriške salame sečete, malo po malo, pa kad je sve već obesmišljeno, kad su Srbi učinili ono što je prethodno od njih tražila Kvinta, onda s kojim opravdanjem neće da urade samo još ovaj jedan mali korak i tako mnogo malih koraka i vi ispadnete potpuna nasamarena budala koja više nema nijedan kriterijum koji brani. U početku si branio jedan princip, Kvinta te nagovori da napraviš mali ustupak oko tog principa, pa mala kriščica salame oko nekog drugog ustupka i na kraju se ti više ni sam ne sećaš zašto si se zalagao i oko čega si bio u pravu. I to je vrlo vešt način da potpuno diskredituješ jednu stranu u sukobu, ona nema više za šta da se drži", zaključuje Smajlović. 

Petar Milutinović iz Instituta za evropske studije kaže za Kosovo onlajn da EU nastoji da, koliko god je moguće, natera vladu u Prištini da sprovede ono što je dogovoreno Ohridskim sporazumom, ali ističe da je ceo proces normalizacije ispolitizovan odlukama poput davanja vizne liberalizacije Kosovu, iako nije ispunilo ništa od dogovorenog.

"Od juna prošle godine, mi imamo prvi put da EU u procesu pregovaranja na neki dvosmisleni način uvodi restriktivne mere prema Prištini. To se vrlo često krši od strane država članica", ističe naš sagovornik.

Kako navodi, određeni broj finansijskih sredstava je zamrznut, mada je to vrlo mali broj u odnosu na ono što je predviđeno kroz IPA 3 program finansiranja država Zapadnog Balkana. 

Dodaje EU ima i jače mehanizme od restriktivnih mera da izvrši pritisak na Kurtija.

"Jedan od jakih, tvrdih mehanizama jeste to da se uopšte ni ne dodeli vizna liberalizacija takozvanom Kosovu. Međutim, to se nije desilo, oni su to dobili i možemo apsolutno da kažemo da je to jedna politička odluka koja će naštetiti čitavom ovom dijalogu i normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Vizna liberalizacija je nešto što se u pregovorima može okarakterisati kao šargarepa, vi uradite nešto pa dobijete viznu liberalizaciju. Međutim, oni nisu ništa uradili, nisu sproveli ono što je dogovoreno tim Ohridskim sporazumom, a dobili su viznu liberalizaciju koja je politička odluka i to je vrlo paradoksalno", smatra Milutinović.

On kaže da se na tom primeru vidi da je "ispolitizovan proces normalizacije odnosa, da se sve zaista svodi na jeftine političke poene" i podseća da Kosovo ima velike probleme sa vladavinom prava, funkcionisanjem pravosudnih institucija i demokratijom.

"Iako se ne poštuju prava manjina na teritoriji Kosova, sada imate ovu situaciju da će sutra Kosovo biti sasvim punopravni član SE kao i druge države i to je klasična politička odluka, koja će zaista predstavljati presedan i otvoriti Pandorinu kutiju", navodi.

Prema njegovim rečima, postoje određene razlike među samim zemljama Kvinte u odnosu prema kosovskom premijeru.

"To je rivalitet koji postoji odvajkada u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine - da Amerika ima jedan pristup, da EU ima drugi pristup. Međutim, u ovom slučaju je EU ta čiji pristup je definitivno najvažniji. Ovde se sve vreme radi o pregovorima u kojima posreduju institucije EU i najmoćnije države članice", ističe Milutinović.

Dodaje da Amerika sada ima druge spoljnopolitičke prioritete, u domenu Evroazije, u sukobu sa Ruskom Federacijom na teritortiji Ukrajine.

"To je sada dodatni otežavajući faktor i za čitav proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Jer je svima njima u interesu u ovoj izbornoj godini da se ovo okonča i završi na najpovoljniji mogući način za sve strane, da se konačno ovaj 'front' zatvori, da bi se kasnije krenulo na neke druge frontove", zaključuje Milutinović.

Diplomata i bivši ambasador Srbije u Ujedinjenim nacijama Branko Branković ocenjuje za Kosovo onlajn da zemlje Kvinte niti mogu, niti hoće da nateraju Kurtija da ispuni ono što je obećao, jer velike sile, ističe, nikada nisu gasile požare i krize, nego su ih uvek stvarale.

Branković smatra da je kosovski premijer "pulen i neka vrsta piona u rukama Zapada", a Zapad pokušava odavno da dobije nešto što bi mogli da smatraju opravdanjem bombardovanja, "ali to ne mogu da nađu".  

"Krajnje je vreme da i Kvinta i svi ostali prestanu da vređaju našu inteligenciju. Jako dobro znamo da Kurti nije svoj, on mora i kad izađe iz kancelarije i kad uđe da pita za saglasnost američkog ambasadora. A da ne govorimo o tome da on može da donese ovakve ili onakve odluke. To je nešto što sigurno ne stoji i te priče 'oni su mu rekli ovo, pa su mu rekli ono' - to je zavaravanje", kaže naš sagovornik. 

Ocenjuje da među članicama Kvinte nema razlike u stavu prema Kurtiju. 

"Oni su se toliko zabarikadirali u gluposti, poštujući i sledeći neprimerenu američku politiku, da više nemaju nazad. Ako bilo šta pokušaju da poprave, odoše sa vlasti, a njima se ne ide sa vlasti. Kada bi oni sad priznali da ovo ili ono nije bilo kako treba, ili Ukrajina ili Kosovo - a svima predstoje novi izbori - istog trenutka padaju. I Evropa je posebno u jednom nezavidnom položaju", smatra Branković. 

Ističe i da se zbog situacije u Ukrajini "gde Zapad gubi", pokušava na ovaj ili onaj način da se skine Ukrajina sa naslovnih stranica. 

"Te velike sile, one nikad nisu gasile požare i krize, nego su ih uvek stvarale. Kad god im je potrebno da postoji negde neka kriza da bi se od nečega što oni ne vole odvukla pažnja javnosti, oni to rade", navodi Branković.

Prema njegovim rečima, kada je u pitanju "guranje Kosova u Savet Evrope", pokazuje se na sve strane "očaj". On podseća i na, kako kaže, zapanjujuću ocenu Dore Bakojani da na Kosovu postoji funkcionalna demokratija i dodaje da "ne može biti veće hipokrizije od toga". 

Osim toga, od tri uslova koje je Bakojani ranije navela za članstvo u SE, ispunjen je samo jedan - vraćanje zemlje Dečanima. 

"Ja postavljam ozbiljno pitanje: Kad ste toliko darežljivi, što Srbiju ne primite u EU, pa onda da kažete 'ispunite to i to'. Ne, nego prvo traže da ispunimo", primećuje ovaj diplomata. 

Kurti igra drugačiju političku igru u odnosu na međunarodnu zajednicu na Kosovu i u odnosu na svoje prethodnike: hoće da pokaže da je drugačiji od njih, da ima stvarnu moć, a tu moć na Kosovu hoće da projektuje na međunarodnu zajednicu, ističe za Kosovo onlajn analitičar Artan Muhadžiri.

"Raniji lideri su imali ideju da bi ih podrška od međunarodne zajednice učinila moćnijim na Kosovu, a Kurti ima obrnutu logiku: da će moć na Kosovu ojačati njegovu poziciju u odnosima sa međunarodnom zajednicom", kaže Muhadžiri. 

Kako navodi, postoji i logički aspekt za ovakav politički stav kosovskog premijera.

"Hoće da pokaže da čak i male zemlje mogu da imaju moć u odnosu na velike sile. Ipak, pošto Kosovo ima veoma specifičan politički kontekst, ne mislim da je ovo odgovarajući pristup, jer je Kosovu potrebno mnogo podrške širom sveta, a ovakvim pristupom najvažniji projekti će biti odloženi. Neće biti otkazani, ali će biti odloženi dok se ne nađe rešenje", smatra naš sagovornik. 

Ali sada i Kvinta reaguje na takav Kurtijev pristup i mnogo je teže raditi sa njim nego sa ranijim liderima, dodaje. 

"On hoće da ima takav imidž i kada je bio opozicija mnogo je kritikovao ranije lidere koji su radili sve što im je međunarodna zajednica rekla. Sve ovo je deo njegovog političkog imidža i on hoće da se predstavi kao moćan lider koji može da kaže 'ne' međunardonoj zajednici", kaže Muhadžiri. 

Prema njegovim rečima, Kvinta ima načina da disciplinuje Kurtija i podseća na procese evrointegracija koje zemlje mogu da blokiraju kad god ocene da je neophodno.

"Osim toga, Kosovu je potrebno da bude deo mnogih međunarodnih organizacija. To članstvo ne može da bude realizovano bez pomoći moćnih država. Vidimo šta se dešava sa Savetom Evrope. Morate da pravite kompormise, da date nešto, kako bi dobili nešto. Zato  je doneta i odluka o zemlji manastira Dečani. On je bio apsolutno protiv te odluke godinama, ali je sada to učinio, jer je video da nema drugoh rešenja. Ista stvar je sada sa nacrtom ZSO. SAD, Nemačka, Italija pritiskaju Kurtija da pošalje nacrt Ustavnom sudu. Mislim da Kurti ima ograničen prostor za delovanje. Može da radi šta hoće, ali će to imati posledice", zaključuje Muhadžiri.