Dostizanje pravde ili otvaranje stare rane: Šta bi donele tužbe za ratne zločine protiv ONA?

Sukob između makedonskih snaga bezbednosti i albanske Nacionalne oslobodilačke armije (ONA) vođen je 2001. i okončan Ohridskim sporazumom te godine. Tu temu ponovo je, četvrt veka kasnije, spomenuo predsednik Demokratske unije za integraciju Alji Ahmeti iznoseći tvrdnju da u Ustavnom sudu postoje inicijative za ponovno otvaranje predmeta Haškog tribunala, odnosno za podnošenje tužbe za ratne zločine protiv ONA. Analitičar Risto Nikovski kaže da bi predmeti koji ne zastarevaju trebalo da dođu na dnevni red, ali da u tako nešto sumnja jer su sve makedonske vlasti vodile računa da se ne zamere albanskim političarima. Sa druge strane, profesor Baškim Seljmani ukazuje da bi bilo političkih i društvenih posledica ukoliko se ponovo otvore pitanja koja su se dugo vremena smatrala zatvorenim.

Piše: Jelena Milenković

Zemlja je tokom 2001. godine, praktično, bila na ivici građanskog rata. Borbe su prevashodno vođene oko Tetova, Kumanova i okolini Skoplja.

ONA je poznata i kao „makedonska OVK“ - albanski pobunjenici su na uniformama imali prišivene ambleme OVK. Članovi ONA bili su bivši pripadnici OVK, a pridružili su joj se i članovi raspuštene takozvane „Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe“.

Tokom marta 2001. godine, pripadnici ONA neuspešno su pokušali da zauzmu Tetovo u otvorenom oružanom sukobu, kontrolišući brdske i planinske predele između Kosova i Tetova. Makedonske snage bezbednosti su 3. maja te godine pokrenule veliki protivnapad u kumanovskoj oblasti.

Sukob je okončan, uz međunarodno posredovanje, potpisivanjem Ohridskog sporazuma između makedonske vlade i predstavnika Albanaca u toj zemlji 13. avgusta 2001. godine. Njime su garantovana veća prava Albanaca u Severnoj Makedoniji, ONA je predala oružje Natou, a država je amnestirala njene borce. Uz to, izmenjen je Ustav, albanski jezik postao je drugi službeni jezik i počelo je zapošljavanje većeg broja Albanaca i pripadnika drugih manjinskih grupa u javnom sektoru, kao i u snagama bezbednosti.

Pre nekoliko dana, lider Demokratske unije za integraciju Alji Ahmeti, koji je bio i politički vođa ONA, izjavio je da ima informacije da u Ustavnom sudu Severne Makedonije postoje inicijative za ponovno otvaranje predmeta Haškog tribunala, odnosno za podnošenje tužbe za ratne zločine protiv Nacionalne oslobodilačke armije (ONA).

„Imam informacije da u Ustavnom sudu postoje inicijative za ponovno otvaranje predmeta Haškog tribunala kako bi se Oslobodilačka nacionalna armija optužila za ratne zločine. Ne kažem da me to plaši, ali kada se otvaraju stare rane, bol je veća nego kada se otvori nova rana“, rekao je Ahmeti, navodeći da su to pitanja koja su zatvorena pre više od 20 godina.

Govoreći o sprovođenju Ohridskog sporazuma, Ahmeti je rekao da su albanske političke partije podnele najveći teret njegovog unapređenja i promocije. Istovremeno je kritikovao makedonske stranke, ocenivši da nisu učinile dovoljno kako bi građanima objasnile značaj tog dokumenta.

Odbacio je tvrdnje da sprovođenje Ohridskog sporazuma znači gubitak države za Makedonce, navodeći da su od tog dokumenta podjednako korist imali i Albanci i Makedonci, jer taj dokument, kako kaže, predstavlja istorijski kompromis koji je sačuvao multietnički karakter države i sprečio mogućnost teritorijalne podele Severne Makedonije.

Da li je pravda uvek spora, ali dostižna

Povodom njegovih tvrdnji, politički analitičar Risto Nikovski kaže da bi predmeti koji ne zastarevaju trebalo da dođu na dnevni red u šta sumnja jer su, kako je rekao, sve makedonske vlasti vodile računa da se ne zamere albanskim političarima u zemlji.

„Sudska vlast je nezavisna i treba da pokreće svoja pitanja, probleme, izazove. Daj Bože da je tako. Međutim, u Ustavnom sudu od devet sudija, trojica su Albanci. To pokazuje da oni rade za ´nacionalnu stvar´, a ne za pravnu obavezu koju imaju. Mislim da se Ustavni sud pomalo vraća svojim osnovnim obavezama, iako u poslednje vreme malo više taktizira, pa se nadamo da će zaista ti predmeti koji ne zastarevaju doći na dnevni red. Međutim, lično sumnjam, jer su sve makedonske vlasti do sada, od raspada Jugoslavije do danas, vodile su strogo računa da se ne zamere albanskim političarima u Makedoniji, jer je od njih zavisila vlast ili su preko njih trebali da dođu na vlast“, rekao je Nikovski za Kosovo onlajn.

Mišljenja je da su mnoge stvari koje su, kako kaže, uništene u državi zapravo rezultat pogrešnih politika Makedonaca koji su uticali na odluke Ustavnog suda.

Upitan koja su to pitanja zatvorena pre 20 godina, odnosno kome je u interesu da se ta tema ponovo otvori i istraži, odgovara da nije realno vraćanje nekih stvari koje su bile zatvorene, niti znači da se sada neke stvari raščiste, iako se kaže da je pravda spora, ali dostižna.

„I u ovom slučaju se može tako gledati, ali treba oceniti politički da li će se time nešto postići. Ali, ponavljam, to je odluka Ustavnog suda, jer on mora pre svega da vodi računa o zakonskim odredbama, o ustavnim kategorijama, ali i to su ljudi iz svakodnevnog života, ne mogu da zanemaruju politiku i nekada sa potpunom pravnom odgovornošću moraju da donose i odluke koje su u interesu države, naroda, a da ne izazovu turbulencije koje mogu biti štetne za sve“, napominje Nikovski.

Govoreći o tome da li bi presuda liderima OVK koja se očekuje u septembru mogla da utiče na odluku da se aktivira proces protiv ONA, kaže da ima nekih pretpostavki da će se to dogoditi.

„Daj Bože da se to dogodi, jer, kao što rekoh, pravda je spora, ali dostižna. Daj Bože i u ovom slučaju to se to desi. Mislim da se i na primeru suđenja vođama OVK, koje su dugo tolerisali, pokazalo da se u nekim situacijama interveniše kasnije. Hašim Tači je dugo bio predsednik, a svi su znali šta je uradio i kakve krvave ruke ima. Međutim,  tolerisali su ga. Ako se ponovi isto i u odnosu na Albance iz Makedonije, lidere koji su 2001. godine izvršili agresiju sa Kosova, vratili Makedoniju makar desetak godina unazad, svi oni treba da odgovaraju“, smatra Nikovski.

Ponavlja, ipak, da je Ustavni sud nezavistan, ali primećuje i da se razlikuje od ustavnih sudovi na Kosovu i u Albaniji koji su, kaže, donosili izuzetno značajne odluke.

„Na primer, albanski ustavni sud je poništio dogovor sa Grčkom o granici i to je do dana današnjeg nerešeno, a Ustavni sud Kosova je poništio vlast Aljbina Kurtija kada je bila ostvarena na neregularan način. Naš Ustavni sud do sada nije doneo nijedno rešenje, nijednu meru nije preduzeo koja se nije uklapala u političke interese, u razne kombinatorike izvan najčešće njihove osnovne dužnosti da poštuju Ustav i pravo. Ostaje da se nadamo da će ovaj put Ustavni sud odigrati ulogu koju ima u društvu, iako lično nisam veoma veliki optimista“, rekao je Nikovski.

Stvaranje problema tamo gde ga nema?

Sa druge strane, profesor na Pravnom fakultetu Državnog univerziteta u Tetovu Baškim Seljmani kaže da bi bilo značajnih političkih i društvenih posledica, ukoliko se ponovo otvaraju pitanja koja su se dugo vremena smatrala zatvorenim kroz političke i pravne procese.

„Postoji rizik od narušavanja osnovnih elemenata samog sistema, jer Ustavni sud mora voditi računa o tome koji su interesi institucija i koji su prioriteti same države“, smatra Seljmani.

Ukazuje da je tokom više od 20 godina veliki deo pitanja povezanih sa konfliktom tretiran u okviru političkih dogovora i institucionalnih procesa.

„Ukoliko se danas ponovo otvaraju, javnost mora znati koji su osnovni postulati tog poteza, a taj odgovor bi trebalo da daju nadležne institucije kroz transparentan postupak i jasno obrazloženje kako se ne bi stvorio utisak da se pravosuđe koristi u političke svrhe“, rekao je Seljmani za Kosovo onlajn.

Na pitanje da li bi presuda liderima OVK koja se očekuje u septembru mogla da utiče na odluku da se aktivira proces protiv Nacionalne oslobodilačke armije, odgovara da su to različiti predmeti i dokazi, te dodaje da bi bilo kakav postupak koji bi preduzeo Ustavni sud u Skoplju mogao stvarati problem tamo gde ga nema, jer su, kaže,  te probleme pravno, politički i međusobno političke partije zatvorile.

„Ako se analizira sa pravnog aspekta, to su različiti predmeti i različiti dokazi, ali ako se pogleda celokupna situacija na Zapadnom Balkanu, onda može biti određenih političkih slabosti, jer se zna da je na Balkanu osnovni problem organizovani kriminal i korupcija. Ustavni sud ima nadležnost da proceni sve slabosti koje će uticati na nezavisnost države i integritet. Ako se uzmu u obzir postupci do sada, postupanje Ustavnog suda, rekao bih da tu ima više političkog uticaja. To je proces koji može stvarati problem tamo gde ga nema, jer su te probleme pravno, politički i međusobno političke partije zatvorile i zato mislim da makedonska strana nema nikakvu štetu, jer je integritet države u interesu svih građana“, rekao je Seljmanaj.

Smatra da ekonomija treba da bude prioritet, a da Ustavni sud mora da vodi računa o organizovanom kriminalu i javnom dugu.

„Za sve građane to je osnovni problem, a ovakvim postupcima stvara se zabluda kako bi građani bili orijentisani više na individualne i nacionalne interese nego na interese države. Što je država ekonomski jača, imaćemo slobodnije građane“, zaključio je Seljmanaj.