Dva meseca od sukoba u Banjskoj - da li su pozicije Beograda i Prištine promenjene?

Tragičan događaj u selu Banjska u opštini Zvečan od pre dva meseca još nije dobio epilog na osnovu kog bi i Beograd i Priština mogli da kažu: "slučaj rešen". Uprkos pretnjama kosovskog premijera i predsednice, da neće biti razgovora ako se Srbiji ne uvedu sankcije, pregovarački proces o normalizaciji odnosa nastavljen je uz intezivnu šatl diplomatiju.

Kfor je povećao svoje prisustvo na terenu a prema rečima generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga, razmatra se da to povećanje bude stalno. Meštani Banjske kažu da se situacija koliko, toliko primirila, s obzirom na to da je kosovska policija danima posle 24. septembra proveravala teren, obavljala pretrese i blokirala puteve.

Novi lokalni izbori u četiri opštine na severu i dalje nisu na vidiku mada je najveća partija kosovskih Srba, Srpska lista, sredinom oktobra saopštila da je spremna da na njima učestvuje. Brisel tvrdi da je stranama predstavio „izbalansiran” predlog za osnivanje Zajednice srpskih opština, dok je od Beograda ogoljeno zatraženo "defakto" priznanje Kosova.

Iako je u prvim reakcijama posle Banjske kosovski premijer Aljbin Kurti konstatovao da "više ništa ne može da bude isto", prema oceni politikologa Ognjena Gogića, Banjska je ostala izolovan događaj koji nije ostavio značajnije posledice na pregovore Beograda i Prištine. Kako ocenjuje, Srbija je zbog uslova koje joj Evropska unija postavlja bila u nepovoljnoj poziciji i pre i posle Banjske, a vidno ubrzanje pregovora proteklih nedelja, kaže, posledica je ranije zamisli da do kraja ove godine treba da se ostvari neki opipljiv rezultat jer 2024. EU ide na izbore.

"Tokom samog dešavanja u Banjskoj, tokom te nedelje 24. septembra, Srbija je već tada nastupila konstruktivno. O tome se ne zna puno u javnosti, ali po onome što je poznato, tada je već bilo kontakata između Beograda i međunarodne zajednice. Beograd je odigrao značajnu ulogu i sprečio da se sukob otme kontroli i da se koliko, toliko situacija primiri. Nakon toga došlo je do preduzimanja postupaka i radnji pravno gledano protiv lica koje se smatra odgovornim za taj događaj, a to je Milan Radoičić tako da je tu ponovo Srbija pokazala da ne stoji iza ovog događaja jer je privela pravdi osumnjičenog. I na kraju i možda i najvažnije - taj događaj je ostao izolovan. Ni na koji način se događaji u Banjskoj ne mogu tumačiti kao odraz politike Srbije, to je ostao sporadičan događaj koji se posle nije ponovio, niti je kasnije došlo do zaoštravanja situacije na severu, da bi neko mogao da kaže da je to politika. Banjska je ostala izolovan događaj i u tom smislu taj događaj nije ostavio značajnije posledice na pregovore bez obzira na to kako se to pokušava predstaviti", navodi Gogić za Kosovo onlajn.

On smatra da bi bilo licemerno sa stanovišta međunarodne zajednice da ovome pridaje previše značaja i navodi primere iz devedesetih godina kada je, kako kaže, međunarodna zajednica podržala OVK koja je sprovodila terorističke aktivnosti.

"Čak se i uključila u rat na strani OVK, a 2004. godine kada je bilo martovsko nasilje na Kosovu, ono je posle bilo nagrađeno jer je politika međunarodne zajednice bila da se zbog tog napada mora ubrzati rešavanje statusa i Kosovu dati nezavisnost. Bilo bi licemerno da se Srbija prikiva na neki stub srama zbog Banjske nakon takve politike iz prošlosti", kaže Gogić. 

Kako ocenjuje, EU u dijalogu ni pre Banjske nije favorizovala Srbiju spram Kosova.

"Pozicija Beograda u dijalogu i pregovorima nikada nije bila povoljna. U javnosti jeste stvoren utisak u jednom trenutku da Beograd ima jaču pregovaračku poziciju u odnosu na Prištinu zbog toga što je poslednjih meseci dolazilo puno kritika na račun Aljbina Kurtija i njegove politike od strane EU, na šta nismo bili naviknuti. Prvi put se desilo tako nešto da Priština bude izložena kritikama i ne samo kritikama, već i sankcijama zato što su protiv Kosova uvedene kaznene mere u junu. Međutim to nikada nije značilo da je EU zapravo favorizovala Srbiju spram Kosova. I to se najbolje vidi po nedavnim pozivima evropskih zvaničnika da Srbija defakto prizna Kosovo", kaže Gogić.

Zahtev za defakto priznanjem, ukazuje, nije nov uslov EU.

"To nije nov uslov, čitav taj francusko-nemački predlog koji je prošle godine predstavljen sve vreme podrazumeva defakto priznanje Kosova od strane Srbije. Nova je samo terminologija, novo je što su oni samo otvoreno rekli šta zapravo traže, što su nazvali stvari pravim imenom, ali uslov kao takav nije nov. Mi u ovom procesu imamo nešto što se u literaturi zove "pristrasni posrednici". Dakle, EU nije neutralna spram dijaloga i njegovog ishoda, ona želi da se dijalog završi time što će Kosovo da ojača svoju poziciju na međunarodnom planu, tako da ona sve vreme favorizuje Kosovo. Radi se samo o tome da je Kosovo u jednom momentu otežavalo i komplikovalo te planove EU zbog ponašanja Kurtija. Oni nisu bili zadovoljni njegovim ponašanjem i stavovima, ali nisu promenili poziciju. Niko nije došao i rekao Kosovu da mora da prihvati da se vrati u Srbiju, već su došli i rekli Srbiji da treba da prizna Kosovo. U tom smislu Banjska tu nije značajno promenila stvari. Srbija je bila u nepovoljnoj poziciji zbog tih uslova koje EU ima prema njoj i pre i posle Banjske", navodi.

Gogić ipak dodaje da događaj u Banjskoj možda jeste u nekoj meri doveo do promenjene retorike EU prema Srbiji.

"Radi se o tome da je to što EU traži od Srbije praktično neprihvatljivo kao takvo, jer je to izuzetno težak i veliki uslov i ona zapravo primenjuje taktiku da pokuša da pridobije Srbiju da kroz mekši pristup prihvati te stvari. Kada bi još na taj zahtev da se defakto prizna Kosovo usledila neka oštra retorika, to bi bilo previše. Postavlja se pitanje da li bi onda EU trebalo da pozove Izrael da prizna Palestinu, na primer ili neke druge aktere. Reč je o vrlo spornom uslovu i EU pokušava da na jedan mekši način to ostvari i Banjska u tom smislu nije bitno promenila situaciju", objašnjava Gogić.

I ubrzavanje zahteva za formiranje ZSO, kako smatra, nema mnogo veze sa događajima u Banjskoj.

"Radi se o rokovima koji su definisani i ranije. Od početka ove inicijative zamisao je bila da se do kraja ove godine ili najkasnije do početka sledeće godine ostvari neki opipljiv rezultat. Evropski savet će imati svoje poslednje samite u februaru ili martu, a posle toga EU ide na izbore. Dakle, od početka su rok da se postignu neki rezultati bili izbori za Evropski parlament i taj rok se približava, a EU nema nikakav rezultat, štaviše, situacija se pogoršala od kada su oni počeli da sprovode ovu  inicijativu, tako da je ubrzanje o kome se govori posledica toga što se taj rok približava, e ne zbog toga što je Banjska drastično promenila situaciju", zaključuje Gogić.

Asistent na katedri za sociologiju na Filozofskom fakultetu u Severnoj Mitrovici Milica Marjanović, govoreći o događajima u Banjskoj od pre dva meseca, kaže za Kosovo onlajn da je samoorganizovanje Srba nastalo kao posledica ugroženih prava, za šta se odgovornost ne može prebaciti na Beograd, dok istovremeno ukazuje da je Euleks kao civilna misija EU trebalo da bude tog dana u Banjskoj, ali se, kaže, to nije desilo.

"Beograd nedvosmisleno ne bi trebalo da snosi odgovornost kada je u pitanju organizovanje građana, jer upravo to samoorganizvanje građana proizilazi iz permanentnog terora koji traje od 1999. godine. Kada kažem da traje, podrazumevam pod tim osujećenje svih osnovnih ljudskih prava, prava na slobodu, kretanje, pravo glasa, pravo na mišljenje", kaže Marjanović.

Dodaje da je jedina uloga Kfora da štiti Srbe, ali da on tu ulogu ne vrši.

"Sa druge strane, Unmik kao civilna misija je konstantno proskribovana u očima Albanca, a Euleks, kao civilna misija EU, je pristrasna i kompromitovana, iako je trebalo da bude u Banjskoj to se nije desilo. Naravno ovo će razumeti svako ko želi da vidi realnost. Sa druge strane, njihovi zajednički projekti, a to su lažna država Kosovo na čelu sa Kurtijem, im polako otkazuju poslušnost", ocenjuje Marjanović.

Marjanović podseća na Rezoluciju 1244 i Briselski sporazum koji kaže da ZSO treba da bude formirana i kojim su jasno određene nadležnosti koje ZSO treba da ima.

"Garant Rezolucije 1244 su UN, a garant Briselskog sporazuma EU. S tim u vezi, mi očekujemo da se sprovede međunarodno pravo", kaže Marjanović.

Tokom sukoba u Banjskoj, podsetimo, živote su izgubili Stefan Nedeljković, Igor Milenković, Bojan Mijailović i pripadnik kosovske policije Afrim Bunjaku.