Istraživanje NVO Casa: Integraciji srpskog obrazovnog sistema u kosovski protivi se 99,4 odsto ispitanih Srba

Nevladina organizacija Centar za afirmativne društvene akcije (Casa) danas je u Barabar centru u Prištini predstavila istraživanje pod nazivom „Teška pitanja pred nama: Obrazovni sistem kosovskih Srba“, autora Ramadana Iljazija i Ognjena Gogića, u kome se navodi da se integraciji srpskog obrazovnog sistema u kosovski protivi čak 99,4 odsto ispitanika iz srpske zajednice.

Izveštaj „Teška pitanja pred nama: Obrazovni sistem kosovskih Srba“ rađen je iz dva ugla: albanskog, gde je o pitanju obrazovnog sistema kosovskih Srba ispitano 500 Albanaca, i srpskog u kome je učestvovalo 300 Srba.

Stavovi srpske zajednice

Kako je pokazalo istraživanje, integraciji srpskog obrazovnog sistema u kosovski protivi se čak 99,4 odsto ispitanika iz srpske zajednice, dok gotovo 40 odsto ispitanih roditelja razmatra mogućnost da napusti Kosovo ukoliko bi njihova deca morala da se obrazuju u kosovskom sistemu. 

Umesto autora Ognjena Gogića, izveštaj je predstavila Tijana Grujić iz NVO Casa. Ona je istakla da je pitanje obrazovanja od velike važnosti za srpsku zajednicu, jer je to jedno od osnovnih ljudskih prava, ali i zato što obuhvata najranjiviju kategoriju društva, decu i mlade.

Grujić je istakla da bi za većinu Srba bio prihvatljiv status kvo.

„Ovde imamo najznačajniji rezultat da se 99,4 odsto ispitanika protivi integraciji obrazovnih institucija. Vrlo je interesantan momenat da smo videli da i u albanskoj zajednici nemamo jasan odgovor, odnosno da tu imamo odgovor da se 25 odsto pripadnika albanske zajednice protivi integraciji, a da je samo trećina za integraciju. Takođe, 91,3 odsto ispitanika se opredelilo da je najprihvatljivije zadržavanje statusa kvo, odnosno da kompletan sistem obrazovanja nastavi da radi u okviru srpskog sistema“, kazala je ona.

Istraživanje je pokazalo i da srpska zajednica po pitanju obrazovanja nema poverenje u kosovske institucije.

„Kada je u pitanju da li ispitanici misle da će njihova prava na obrazovanje biti poštovana od strane kosovskih institucija u slučaju integracije, tri četvrtine ispitanika je odgovorilo da nema uopšte poverenja i još 23,3 odsto da ima vrlo malo poverenja, što nas vodi do procenta od 97,3 odsto ispitanika da uopšte nema poverenja u kosovske institucije da bi poštovale njihova prava na obrazovanje u slučaju da do integracije dođe“, dodala je Grujić.

Takođe, 98 odsto ispitanika veruje da bi se kvalitet obrazovanja pogoršao u slučaju integracije.

„Kada je u pitanju šta bi se desilo ako do integracije dođe, gotovo 75 odsto ispitanika je reklo da ne bi zadržalo svoju decu u ovim školama. Polovina je odgovorila da bi decu upisala u neku sličnu obrazovnu ustanovu u Srbiji, a druga polovina da bi napustila Kosovo“, navela je.

Po pitanju pravnog okvira, ona je kazala da su kosovski zakoni pisani i mogli bi da važe kada bi se obrazovne ustanove tek sad osnivale, dok postoji obrazovni sistem koji neprekidno funkcioniše svih ovih godina i gde su obrazovne ustanove već uspostavljene i funkcionišu već decenijama.

Govoreći o sporazumima postignutim u okviru dijaloga Beograda i Prištine, kazala je da je obrazovanje sporazumom iz 2013. godine predviđeno kao jedna od direktnih nadležnosti Zajednice srpskih opština.

„Sporazum iz 2015. godine razrađuje finansijsku podršku iz Srbije i model transparentnosti doznačenih sredstava, dok sporazum iz 2023. godine predviđa posebne aranžmane i garancije za odgovarajući nivo samoupravljanja srpske zajednice, uz potvrđenu saglasnost o primeni prethodno postignutih sporazuma“, istakla je ona.

Kako je kazala, kao ključni zakonski i praktični problem izdvaja se to što bi primena integracije u okviru trenutnog kosovskog zakonodavstva dovela do prekida obrazovnog procesa, jer, kako je dodala, okvir ne nudi mehanizme za priznavanje stečenih prava studenata, kvalifikacija i radnog statusa zaposlenih, uključujući pitanje penzija i radnog staža.

Stavovi albanske zajednice

Istraživanje iz albanskog ugla je pokazalo da 88 odsto ispitanih Albanaca smatraju da Srbi treba da imaju pravo na obrazovanje na maternjem jeziku, dok 79,6 odsto njih misli da to pravo treba ostvariti u okviru nastavnog plana i programa Kosova.

Istovremeno, većina smatra da svi univerziteti na Kosovu treba da ispunjavaju standarde akreditacije i kvaliteta propisane u sistemu Kosova.

Nastavnici i profesori iz Srbije prihvatljivi su za većinu ispitanika samo pod uslovom da poseduju radne dozvole.

Autor istraživanja gde su učestvovali Albanci, Ramadan Iljizi kazao je da je glavna razlika između srpske i albanske zajednice po pitanju obrazovnog sistema, institucionalna vlast.

„Centralni nalaz analize i podataka jeste da kosovski Albanci podržavaju obrazovanje i to nije problem. Glavna razlika po pitanju percepcije, barem po anketi ili analizi koju smo imali, jeste u vezi institucionalne vlasti. Nije problem jezik, već da li te škole funkcionišu u kosovskim institucijama i šta je integracija. Kada kažemo moramo da integrišemo srpski jezik, obrazovni sistem na Kosovu, šta to znači u praksi? Tu potencijalno možemo imati jedan lak proces ili veoma komplikovan proces. Naše čitanje zakona i komentarisane zakona koje trenutno imamo na snazi jeste da integracija znači više legalizaciju i legitimizaciju, a nikako asimilaciju ili spajanje“, rekao je on.

On je naveo i da je Ministarstvo obrazovanja Kosova pre tri godine ustanovilo da nema prevelike razlike između dva obrazovna sistema, osim kada je reč o istoriji i geografiji. 

Prema njegovim rečima, pravni okvir omogućava Srbima da koriste udžbenike iz Srbije, ali uz određene procedure i nadgledanje od strane MONT-a. Zakonom je takođe predviđeno da nadležnost nad obrazovanjem imaju lokalne samouprave.

Šest zajedničkih preporuka

Izvršni direktor NVO Casa Miodrag Marinković kazao je da su, nakon istraživanja i utvrđivanja percepcija jedne i druge strane, identifikovali šest zajedničkih tačaka koje bi mogle da budu početna osnova za dalje razgovore.

Prva preporuka je da svaka eventualna integracija ne sme da predstavlja asimilaciju.

„Ideja je da se reši ovo pitanje obezbeđujući pravnu osnovu za postojeći sistem, a nikako asimilaciju. Da se ponudi obema stranama način da se pomire, da pokazuju svoje brige u tom procesu“, navodi Marinković.

Druga preporuka je sprovođenje sveobuhvatne pravne provere i obezbeđivanje pravne jasnoće pre bilo kakve potencijalne promene statusa.

„Postojeći pravni okvir Kosova sadrži niz odredbi koje se odnose na obrazovanje. To znači da je pola rada određeno. Ima nekih pravnih garancija za srpsku zajednicu koje su već deo kosovskog zakona. Te garancije treba da budu dobra, jaka tačka, ali ne definišu limite za moguća rešenja“, kazao je on.

Treća preporuka odnosi se na odgovarajuću koordinaciju sa zajednicom kosovskih Srba i izbegavanje jednostranih mera.

„Ovo je ključni zaključak: bilo koji budući proces u vezi sa statusom obrazovnog sistema kosovskih Srba trebalo bi da da se zasniva na istinskim konsultacijama i odgovorima sa zajednicom kosovskih Srba“, rekao je Marinković.

Četvrta tačka odnosi se na Zajednicu srpskih opština, odnosno na razmatranje njene uloge u budućim institucionalnim aranžmanima.

„Preporuka broj četiri govori da treba razmatrati ulogu Zajednice opština sa većinskim srpskim stanovništvom u budućim institucionalnim aranžmanima“, poručio je on.

Peta tačka je potpuno i međusobno priznavanje obrazovnih diploma i kvalifikacija, dok se šesta preporuka odnosi se na promovisanje jasne i uravnotežene javne komunikacije.