Dve nedelje od incidenta kod Zubinog Potoka: Vodi li istraga Prištine do istine?

Od eksplozije u kanalu Ibar-Lepenac prošlo je 16 dana, ali umesto odgovora, sve je više pitanja. Bezbednosni stručnjaci, sagovornici Kosovo onlajna, upozoravaju da na osnovu do sada iznetih pojedinosti, istraga ne ide u pravom smeru.

Piše: Arsenije Vučković

U večernjim satima 29. novembra u selu Varage kod Zubinom Potoka, u eksploziji je oštećen kanal Ibar-Lepenac. Premijer Aljbin Kurti odmah je za sve optužio zvaničan Beograd i zatražio hitno prebacivanje Kosovskih snaga bezbednosti na sever Kosova.

Ta želja mu se nije ispunila. Komandatant Kfora Enriko Barduani je objasnio je da za tim nema potrebe.

Ali, rezultat je raspoređivanje u četiri opštine na severu oko 2.000 policajaca, većinom iz drugih delova Kosova i serija „spektakularnih“ akcija policija u kojima je uhapšeno deset Srba.

Manje spektakularno - većina njih je pušteno.

Istovremeno, Priština je od početka insistirala da je za sve odgovorna Srbija i „ruski uticaj“.

Zaustavili su se tek nakon oštre reakcije američkog ambasadora Džefrija Hovenijera.

„Američka vlada je savetovala Vladi Kosova da pre nego što nekoga optuži, prvo prikupi kredibilne rezultate istrage i onda da kaže ko je odgovoran. Tada će imati podršku svih“, naveo je Hovenijer.

Danas, 16 dana kasnije, od svih uhapšenih samo su još dvojica u pritvoru zato što im je policija, kako se tvrdi, pronašla veliku količinu oružja, municije i vojne opreme uključujući i vojne ambleme raznih jedinica Vojske Srbije, Rusije, ali i rasformirane OVK.

„Da nije tužno i opasno, bilo bi smešno“, prokomentarisao je ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić.

Još više zbunjuju nelogičnosti na samom početku istrage.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić postavio je pitanje zbog čega je Kosovska policija kontaminirala mesto događaja pa nije bila moguća forenzička istraga.

„Zašto su zaposeli lice mesta pre dolaska Kfora i Euleksa? Koga su krili, štitili? Ako je Beograd, molimo ih da nam kažu kako je to Beograd učinio, na koji način“, upitao je Vučić.

Poslanica DPK Ganimete Musljiu nudi odgovor i nije jedina koja tvrdi da prištinska vlada od istrage pravi propagandu.

„Tačno je da se takvi napadi dešavaju u celom svetu. Međutim, svet od takvih slučaja ne pravi propagandu, već u osnovi proučava odakle pretnja dolazi“, kazala je Musljiu.

Potpredsedni DSK Ljutfi Haziri je otišao i korak dalje i optužio kosovske vlasti i Kurtija da je Kosovo izgubilo kredibilitet kod međunarodne zajednice kada nisu uspeli da ih uvere u odgovornost Srbije.

Merljivost štete

Sabotaža, klasičan akt terorizma ili propaganda koja je mogla da proizvede nesagledive posledice?

Kako bi se došlo do zaključka potrebno je razmišljati kome ovakvi događaji odgovaraju, a kome štete, poručuje istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović.

„Moje mišljenje je da najviše iz ove situacije dobija gospodin Kurti i njegovo Samopredeljenje koje se sada bori, prema svim predpostavkama, za neku većinu koja bi mu bila sigurna u budućem kosovskom parlamentu“, smatra Vujinović.

Uporište za takvu tvrdnju vidi i u činjenici da je ovaj incident najviše naštetio srpskoj zajednici.

„To šteti najviše srpskoj zajednici, kako politički, tako i ljudima koji žive u tim selima i na taj način je potpuno besmisleno misliti da su to uradili neki Srbi“, zaključuje Vujinović.

Dosadašnja istraga, tvrdi, nije dala nikakve rezultate.

„U ovom trenutku mi nemamo nikakve rezultate istrage, čak i ne znamo da li se ta istraga uopšte i vodi. Predsednik Vučić je rekao da zahteva da se odgovori na pitanje zašto su kosovske snage bezbednosti kontaminirale mesto zločina. S druge strane, imali smo priliku da vidimo da je gospođa (Vjosa) Osmani imala neki sastanak sa predstavnicima bezbednosti takozvanog Kosova, sa kog nemamo nikakve informacije. Vidimo da različiti analitičari, ambasadori, da sam Aljbin Kurti govore da treba istraga da se vodi. Dakle, mi nemamo nikakve rezultate, nemamo nikakve potvrde tih prvih političkih napada koje smo imali da je to uradila Srbija i, apsolutno, čak bih se usudio reći, da možda nećemo ni imati nikakvu istragu ni nikakve rezultate“, ističe Vujinović.

Upitan na koji način treba da se tumače izjave zapadnih diplomata na Kosovu, a prevashodno američkog amabasadora Džefrija Hovenijera da treba sačekati ishod istrage, ovaj stručnjak iz oblasti bezbednosti smatra da su poruka vlastima u Prištini da nemaju njihovu nedvosmislenu podršku.

„Zapadni saveznici su spremni da podrže Kurtija sve dok je to smislena podrška, ali oni svojim postupanjem pokazuju da ta podrška više ne postoji“, navodi Vujinović.

Za sada su, naglašava, iz incidenta kod Zubinog Potoka poznati samo neki osnovni detalji i iz kojih se jedino može zaključiti da miniranje kanala Ibar-Lepenac nije bilo pokušaj uništenja kritične infrastrukture na Kosovu, već „poruka“ ili pokazatelj šta se može dogoditi ako neko to stvarno uradi.

„Možemo da vidimo iz nekih izjava političkih predstavnika tzv. kosovskih institucija da oni manje više imaju utvrđene te osnovne podatke: koliko je tu bilo potrebno eksploziva, šta su mogle da budu ciljane posledice tog čina. Dakle, taj kanal je jedna od bitnih delova za napajanje, rashlađivanje termoelektrane i snabdevanje vodom šire zajednice u tom delu Kosova i Metohije. Suštinski možemo da pretpostavimo da se zna koji je obim i da na osnovu tog obima možemo da utvrdimo da tu nije bilo u pitanju možda neki pokušaj zaista uništenja kritične infrastrukture, kako je to Kurti na početku pokušao da predstavi, već više neka poruka ili neki pokazatelj šta se može desiti ako se neke stvari ne urade“, naglašava Vujinović.

Smer istrage

Dugogodišnji vojni tužilac, a sada advokat Dragan Pašić u razgovoru za Kosovo onlajn ističe da bez uključivanja međunarodnih institucija ne treba očekivati rezultate istrage koji će otkriti motive i učinioce onoga što se dogodilo na vodokanalu kod Zubinog Potoka.

„Ne očekujem rezultate istrage ukoliko se ne umešaju međunarodne institucija, pre svega Unmik, Euleks i neke nezavisne komisije koje bi formirale zemlje Kvinte. Verujem da će Priština zadržati svoj stav da je reč o terorizmu koji je režiran iz Beograda, a pri tome zaista ne postoje nikakvi dokazi. Treba otkriti učinioce tog zločinačkog dela, ali ne očekujem da su privremene institucije Kosova spremne da to urade“, smatra Pašić.

Na osnovu dugogodišnjeg iskustva, tvrdi, istraga tokom prve dve nedelje nakon eksplozije u kanalu Ibar-Lepenac ne ide u pravom smeru.

„Verujem da nema istrage u pravom smeru, da se radi o jednoj, da kažem, takozvanoj odmazdi, jer su ljudi uhapšeni zbog nečega drugoga, a ne zbog ovog konkretnog događaja. Ali dovoditi te uhapšene ljude u vezu sa tim je neosnovano. Smatram da su ti uhapšeni ljudi neosnovano u pritvoru, neosnovano lišeni slobode“, kaže Pašić.

Ovu tvrdnju zasniva na činjenici da se nije odmaklo od prvobitnih saopštenja kako Prištine, tako i Beograda.

„Nije se odmaklo od prvobitnog saopštenja od strane prištinskih vlasti, ali i naše države. Nema dokaza da ti ljudi koji su uhapšeni, ne postoji opravdana sumnja, da su izvršili krivično delo koje im se stavlja na teret, a mi i ne znamo šta im se stavlja na teret, da li je to terorizam, sabotaža ili neko drugo krivično delo. Ono što je nesporno je da je pranađena određena količina oružja, municije, eksplozivnih materija, vojnih amblema, vojne opreme. Ali ne može ta pronađena i nedozvoljena količina oružja, municije, da se dovede u vezu sa događajem koji se desio na vodokanalu Ibar-Lepenac“, izričit je Pašić.

Komentarišući izjave zapadnih zvaničnika koji su se ogradili od tvrdnji Prištine da je za incident kriv zvanični Beograd, Pašić kaže da je i to dokaz ishitrenosti prvobitnih izjava.

„Njihova rezervisanost govori da su bile ishitrene reakcije Prištine i privremenih institucija Kosova jer nema dokaza da je izvršen terorizam, ne postoji ni osnovana sumnja. Postoji mogućnost da se radi o sabotaži, ali ne znamo ko su izvršioci. Nesporno je da to treba da se istraži i zbog toga je vrlo rezervisan stav zemalja Kvinte i Evropske unije“, smatra Pašić.

Ukazuje da postoji mogućnost da se protiv ljudi koji su uhapšeni zbog ovog događaja, a kod kojih je pronađena određena količina oružja, municije i druge vojne opreme i oznaka, zapravo vodi istraga upravo zbog toga.

„Ne treba zaboraviti da je i pre ovog događaja bilo nekoliko aktiviranja eksplozivnih naprava. Tako da postoji mogućnost da, bez obzira što su uhapšeni za ovo krivično delo, a rekoh radi se o sabotaži, ne o terorizmu, da se onda optuže za drugo krivičo delo, kao što je nedozvoljeno držanje, nošenje oružja i stavljanje u promet eksplozivnih materija. Tako da je bila preuranjena i ishitrena reakcija prištinskih vlasti, ali će sigurno doći do optuženja u ovom smeru“, naglašava Pašić.

Dokazi politike

Saradnik Centra za društvenu stabilnost Srđan Barac ide i korak dalje. Tvrdi da je ovaj slučaj trenutno, umesto u domenu pravosuđa, u domenu političkih insinuacija i zloupotreba.

„Vidimo da dokaza nema, da su to insinuacije i da je to pre u domenu političke igre ili političke zloupotrebe realnih dešavanja. Verovatno ćemo jednog dana otkriti i u funkciji izazivanja nemira i straha sa jednim jasnim ciljem da se stvori haos, pogonsko gorivo za Aljbina Kurtija u nedostatku realnih političkih ideja i nedostatku realnih političkih rezultata u odnosu na prethodna politička obećanja“, kaže  Barac za Kosovo onlajn.

Smatra da je važno što međunarodna zajednica nije upala u zamku i prihvatila bez konkretnih dokaza tvrdnje vlasti u Prištini da iza svega stoji zvanični Beograd.

„Najvažniji akter u međunarodnoj zajednici su svaki SAD jer one zaista imaju mandat da odlučuju što će se dešavati na ovom prostoru. Videli smo da je ambasador Hovenijer rekao da nema dovoljno dokaza i da za sada ne može da se utvrdi ko je izazvao napad. To je više nego jasna poruka preko Atlantika Aljbinu Kurtiju da prestane sa jednom takvom politikom izazivanja haosa i tenzija“, kaže Barac.

Upitan o jačini do sada prikupljenih dokaza uveren je da se i u ovom slučaju pravosuđe u Prištini ponaša ne kao posebna grana vlasti, već produžena ruka političara.

„Dokazi koji su prikupljeni nisu jasni niti verodostojni da te osobe budu zadržane. Ali ono što mi do sad smo navikli jeste da ne postoji pravna država na prostoru Kosova i Metohije i da uopšte dokazi nisu potrebni i da čak pravosuđe nema ni fingiranu ulogu realne grane vlasti, već se odluke ne poštuju. Ukoliko Ustavni sud donese odluku, to ništa ne znači prištinskim institucijama. Isto tako, čini se da su tužilaštvo i policija samo produžene ruke političara koje sprovode političku ideju, a dokazi, krivični postupak za njih ne predstavljaju mnogo“, tvrdi Barac.