Ekonomija pre statusa: Koliko je Grenelov stav i američki i realan?

Ako se pitaju zvaničnici u Prištini, u središtu normalizacije odnosa sa Beogradom treba da bude međusobno priznanje. Beograd ovakav ishod tretira kao san Prištine i besmisleni zahtev, a ako se pita Ričard Grenel, izaslanik predsednika SAD Donalda Trampa za specijalne misije, ideja o međusobnom priznavanju je „smešna“. On kao pokretač rešavanja problema vidi ekonomski razvoj.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

„Ovo je moje lično mišljenje, ideja o međusobnom priznavanju je smešna. Zašto imamo ovaj politički dijalog u kojem 'ti moraš da voliš mene i ja moram da volim tebe'. Mislim da bi trebalo da težimo ekonomskom razvoju i poslovima za mlade ljude na Kosovu. Ali, političari se fokusiraju na ovo međusobno priznanje, a ne na poslove“, rekao je Grenel, koji je tokom prvog Trampovog manadata bio njegov izaslanik za dijalog Beograda i Prištine.

Politička rešenja i napredak, mišljenja je on, stvaraju se kroz ekonomski razvoj, kada ljudi imaju posao, nadu i budućnost.

Između zvanične politike Vašingtona prema pitanju međusobnog priznanja Srbije i Kosova i ličnog stava Grenela, kako smatraju sagovornici Kosovo onlajna, ne treba stavljati znak jednakosti, ali isto tako, napominju da ne treba smetnuti s uma da je Grenel vrlo blizak predsedniku Trampu. Postoje i gledišta da njegove reči mogu biti svojevrstan lakmus papir. 

Nedostatak poverenja 

Viši saradnik na Institutu za spoljnu politiku „Džon Hopkins“ Edvard Džozef stvari posmatra drugačije od Trampovog izaslanika za specijalne misije. On ne spori da je ekonomski razvoj važan za predsednika Trampa, ali u izjavi za Kosovo onlajn ističe da istovremeno treba razumeti da ekonomski razvoj i trgovina nisu zamena za rešavanje političkih pitanja, kao i da su politička pitanja glavna prepreka ekonomskom razvoju.

„Dva odlična primera“, kako kaže, su Ukrajina i Rusija i Kina i Tajvan. Pre invazije u februaru 2022. Rusija je, ističe, bila jedan od glavnih trgovinskih partnera Ukrajine, a Kina je i dalje glavni trgovinski partner Tajvana, a i u ovom slučaju, konstatuje, nema poverenja. 

„Vidimo, dakle, da možete imati visok nivo trgovine i veoma nizak nivo poverenja. Na Balkanu taj nedostatak poverenja i te tenzije su problem za ekonomski razvoj i za strane investicije. Dakle, nema jednostavnog rešenja da se kaže: 'Možemo samo imati ekonomski razvoj i trgovinu i onda ne moramo da brinemo o ovim teškim političkim pitanjima'“, smatra Džozef.  

Dokaz je, dodaje, i neuspeh inicijative Otvoreni Balkan, kojom, po njegovoj oceni nije postignuto gotovo ništa. 

Komenatrišući Grenelov stav da je ideja međusobnog priznanja između Srbije i Kosova smešna, on iznosi drugačije gledište.

„Međusobno priznanje između Srbije i Kosova ne može biti smešno. To nije samo moje mišljenje. Ne može biti smešno pošto je sam predsednik Tramp u svom prvom mandatu pisao predsedniku Srbije i premijeru Kosova i rekao da normalizacija treba da bude na osnovu međusobnog priznanja. Dakle, to je napismeno od samog predsednika Trampa“, rekao je Džozef.

Govoreći o tome da li izneti stavovi Ričarda Grenela odražavaju trenutnu politiku Trampove administracije, Džozef kaže da je za to veoma dobar pokazatelj saopštenje Stejt departmenta o nedavnom sastanku ministra spoljnih poslova Srbije Marka Đurića sa državnim sekretarom Markom Rubijom u Vašingtonu.  

„U njemu se prvo naglašava smanjenje tenzija, uključujući i između Kosova i Srbije, i u Bosni i Hercegovini, a kasnije u tom saopštenju sekretar Rubio pominje postavljanje temelja za ekonomski razvoj i prosperitet. Ali, prvi naglasak je na pitanju smanjenja tenzija. Drugim rečima, politički naglasak, a ne ekonomski naglasak. On je drugi po redu u Rubijevim napomenama“, ističe Džozef.

Lični stav Grenela da je ideja međusobnog priznavanja smešna, kako smatra Stefan Surlić, docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu, ne može se izjednačavati sa zvaničnom američkom spoljnom politikom, ali on veruje da će ljudi koji se budu bavili dijalogom Beograda i Prištine konsultovati i Grenela, kao nekadašnjeg izaslanika za dijalog.  

Međusobno priznanje kao floskula

„Budući da ima bogato diplomatsko iskustvo u razgovorima i sa Beogradom i sa Prištinom, on (Grenel) je svestan činjenice da u Beogradu nema nijedne političke opcije koja bi zvanično podržala ideju o priznanju Kosova, a sa druge strane zna da Prištini i nije na stolu da priznaje Srbiju kao nezavisnu državu, tako da je nekakav sporazum o priznanju jedna potpuno izlišna tema i floskula koja nema značenje“, rekao je Surlić za Kosovo onlajn.

Teza koju je izneo Grenel da se politička rešenja stvaraju kroz ekonomski razvoj, kako ocenjuje, nastavlja se na politiku koju je vodio Donald Tramp: „Hajde, ekonomski sarađujte, pa će kroz godine, možda i decenije, doći do neke normalizacije odnosa i statusna pitanja između Srba i Albanaca biće izlišna“. 

„Ta strategija će, pretpostavljam, biti prisutna u administraciji Donalda Trampa, ali opet, sve one poruke koje smo mogli da čujemo do sada nisu obećavale neki radikalni rez ili promenu američke spoljne politike. Njima je i te kako u interesu da kosovska nezavisnost na međunarodnom planu ipak bude čvrsto podržana i da nema disonantnih tonova - da se više podrži srpska strana, odnosno beogradska pozicija ili da se u krajnjem slučaju promeni dosadašnja politika aktivnog lobiranja za kosovsku nezavisnost“, mišljenja je Surlić.

Saradnik Novog trećeg puta Petar Donić, međutim, smatra da ima indikatora da u kontekstu trenutnog zamrznutog stanja sa Kosovom može da dođe i do značajnije promene američkog kursa i američke politike kada je u pitanju region.

Trampova politika, kako objašnjava za Kosovo onlajn, u širem smislu ima revizionistički i reformistički element.

„Oni sada pokušavaju da u prvi plan stave neke nove stvari i da naprave novu realnost. S druge strane, Tramp je više puta pominjao zamrznuti konflikt između Srbije i Kosova, kao nešto u čemu je on posredovao. Indicija je da bi se oni aktivnije uključivali ovde, kako mandat bude odmicao. Tramp je dobio izbore na plaštu narativa da je mirotvorac, tako da će mu biti zanimljiva svaka situacija u kojoj može da posreduje da se napravi neki trajniji dogovor“, kaže Donić. 

Ističe da se videla velika promena dinamike američke politike ka regionu, kroz vraćanje na prvi Trampov mandat gde je ekonomska politika u prvom planu, kao i da u prethodnih pola godine ili godinu dana i sa srpske strane postoje značajnije diplomatske aktivnosti usmerne ka Americi. 

„Relativno skoro su se ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić i ambasador u SAD Dragan Šutanovac sastali sa Markom Rubijom i sa velikim brojem visokih američkih zvaničnka. To može da sugeriše da u kontekstu trenutnog zamrznutog stanja sa Kosovom može da dođe i do značajnije promene američkog kursa i američke politike kada je u pitanju region“, mišljenja je Donić.  

„Testiranje mišljenja“

Kada je reč o izjavi Grenela koja se tiče međusobnog priznanja, Donić kaže da iza reči Grenela „postoji vrednost“, čak i kada on kaže da je nešto njegovo lično mišljenje.

„Grenel je vrlo blizak Trampu. On je jedan od njegovih ‘super-lojalista’, neko ko je oduvek bio uz njega i ko je dobio vrlo specijalnu poziciju, tako da kada on nešto kaže, iza toga postoji vrednost“, ističe on.

Napominje, ipak, da se nekada za određenu izjavu može reći da je lična, a da se ona u stvari „testira“ kako bi moglo da se odmeri mišljenje svih strana po tom pitanju. 

Donić primećuje da je Grenel u intervjuu u kom je govorio o odnosima Beograda i Prištine bio kritički nastrojen prema aktuelnoj kosovskoj vlasti.

„Ocenio je da kosovska vlast trenutno nije spremna da ‘radi biznis’ i da to nije samo američka ocena, nego uopšte zapadna, a da oni žele da u regionu naprave veliku ekonomsku aktivnost koja bi onda potpuno anulirala politička pitanja, jer kako je rekao, ‘dok se bavimo politikom, ne bavimo se poslom, život prolazi a obe strane su u lošijoj poziciji’“, ukazuje Donić. 

Prema njegovoj oceni, ovo znači povratak na politiku iz prvog Trampovog mandata, da je ekonomijski boljitak okosnica spoljne politike u regionu. Svi trenutni odabiri i za ambasadore i za specijalne izazlanike, dodaje, sugerišu da će se nastaviti u tom smeru.

Profesor evropskog prava iz Prištine Avni Mazreku mišljenja je da u ovom momentu ne postoji jasan stav zvaničnih institucija Amerike u odnosu na proces dijaloga Kosova i Srbije i prema, kako kaže, specifičnom pitanju uzajamnog priznanja.

Mazreku kaže da je stav Grenela u vezi sa obostranim priznanjem stvar njegovog ličnog mišljenja, a da može da bude i američki stav, kao „hipotetičko mišljenje“.

Stav Trampove administracije o evropskim problemima, ali i o problemima Bliskog i Dalekog istoka, različit je, kaže, u odnosu na stav prethodne administracije.   

„Podrazumeva ono što je i najavio u izbornoj kampanji, a to je pitanje taksi sa ekonomskog aspekta u funkciji korišćenja mehanizama ekonomskih pitanja i rešavanja političkih problema. U prethodnoj američkoj administraciji videli smo drugačiji pristup tom pitanju. Postojale su tendencije za direktno rešavanje aktulenih problema. Kod Trampa je prvo važan ekonomski pristup, pa potom rešavanje političkih problema“, naveo je Mazreku za Kosovo onlajn.