Ekonomska strategija ili predizborni EPP – ima li Kurti podršku dijaspore?

Zbog jednostranih poteza vlada Aljbina Kurtija sve češće je pod kritikom međunarodne zajednice, a mere koje Kosovo zbog toga trpi nanele su veliku ekonomsku štetu. Kako bi ublažio gubitke i opstao na vlasti, kažu analitičari za Kosovo onlajn, Kurti se okreće dijaspori, nudeći im razne benefite u zamenu za poverenje. Ipak, malo ko od njih veruje da će u tome uspeti, a njegove akcije ocenjuju kao predizbornu propagandu.

Piše: Petar Rosić

Kurti je u julu u Prištini otvorio Investicioni prozor dijaspore, u nadi da će privući dijasporu da se vrati i uloži novac na Kosovu.

Kroz fondove im je ponudio garancije na investicine kredite, a u istom mesecu otvorena je Kancelarija za dijasporu, organizovan je festival "Hvala dijaspori", obezbedio im je besplatne polise osiguranja tokom boravka...

Na jednom skupu Samoopredeljenja prošle nedelje, posvećenom upravo emigraciji, Kurti je poručio da niko na svetu nema dijasporu koja je više vezana za maticu kao Kosovo.

Saradnik Centra za evropske politike Miloš Pavković kaže da Kurti već lagano ulazi u kampanju za parlamentarne izbore i ocenjuje za Kosovo onlajn da okretanjem ka dijaspori pokušava da oživi ekonomiju kako bi pridobio što više glasača.

Pavković navodi da kosovska ekonomija pre svega zavisi od dva ključna izvora finansiranja - strane humanitarne podrške i novca kosovske dijaspore.

“Vlada Aljbina Kurtija pokušava na neki način da ohrabri više investicija koje bi došle od kosovske dijaspore i da tu njihovu ulogu uveća u smislu da se one ne završavaju samo konkretno slanjem novca na Kosovo, već da se ljudi vrate i pokušaju tu da otvore neki biznis, što je onda višestruka korist. Prosto, u tom ekonomskom modelu nije samo konkretan novac, već kroz biznis i kroz investicije se taj novac uvećava, vraćaju se ljudi i na taj način je korist višestruka, kako za kosovsku vladu, tako i za ekonomiju građana koji žive”, kaže naš sagovornik.

Podvlači da postoji neka vrsta unutrašnje albanske borbe za liderstvo između Edija Rame i Kurtija, ali da, kada se radi o dijaspori isključivo sa Kosova, Kurti ima veliku podršku.

“On je svestan te podrške i čini se da na tom talasu pokušava da privuče ljude koji su rodom sa Kosova, a žive u zapadnoj Evropi i Americi, ne samo da pomogu Kosovu kroz finansiranje, već i da se vrate, tu žive, otvore biznise, investiraju i nastave da žive i rade na Kosovu”, navodi on.

Dodaje i da su pred Kosovom parlamentarni izbori i da Kurti nudi pregršt benefita dijaspori u nameri da pridobije što više glasača.

“Ulazimo u poslednjih šest meseci pred izbore, koji se, kako se priča, mogu desati već na jesen, a najkasniji u februaru 2025. Tako da Kurti ovim potazima već lagano ulazi i u kampanju za parlamentarne izbore i na taj način pokušava da i tim nekim ekonomskim merama pridobije što više glasača”, ocenjuje Pavković.

Predsednik Poslovne alijanse Agim Šahini saglasan je sa Kurtijevom izjavom da ne postoji dijaspora koja je više nego bilo koja druga u Evropi vezana za svoju maticu, ali ocenjuje za Kosovo onlajn da to ne znači da i Kurti ima njihovu podršku.

“Ukoliko se vratimo u prošlost videćemo da je naša dijaspora uvek podržavala kosovske političare ili politiku, i tokom rata na Kosovu, pa posle rata i ekonomiju. I dalje mi iz dijaspore godišnje dobijemo više od milijardu i 400 miliona evra, što preko računa, preko komercijalnih banaka, a isto tako više od milijardu dobijemo u kešu iz džepa dijaspore koja dolazi dva puta godišnje na letovanje i zimovanje”, objašnjava Šahini.

Dodaje da tih dve i po milijarde održava kosovsku ekonomiju, jer tim parama Kosovo uvozi 87 odsto robe za potrošnju, ali da to ne znači da Kurti kao premijer ima podršku dijaspore.

“Kurti nema više tu podršku koju je imao 2019. i 2020. zato što i naša dijaspora ne gleda samo na dobre reči, nego gleda i šta se zaista uradilo za ove četiri godine. Nijedan put nov nije kreno, nema nijedane strateške investicije, čak imamo manje investicija, sve je manje interesovanje investitora da dođu na Kosovo i prvi put mi ćemo pamtiti vladu i premijera Kurtija, kao jedinog čoveka koji je Kosovu uvezao sankcije iz Evropske unije. Zato dijaspora glada drugačije i više nije kao što je nekad bila, da se veže za premijera”, kaže predsednik Poslovne alijanse.

Podvlači da ustupci koje Kurti čini dijaspori su “samo propaganda” i da su oni to prepoznali.

“Prošli put Kurti je imao sam oko 50 odsto glasova dijaspore. Nema više tu podršku i neće je imati. On to zna, pa zato i pokušava nešto vizualno da uradi za dijasporu, međutim, oni to vide kao propaganda, a ne nešto što je za njih interesantno”, zaključuje on.

Da se Kurti sve više okreće ka dijaspori jer ga čekaju opšti izbori smatra i predsednik Matice Albanaca Demo Beriša. On takođe smatra da je kosovska dijaspora veoma vezana za maticu, ali, kako kaže za Kosovo onlajn, ne u tom obimu koji Kurti predstavlja.

Podvlači da albanska dijaspora sa prostora Kosova broji oko 1.200.000 građana koji su, što na privremenom radu, što pod nekakvim ugovorima krenuli put Evrope, pre svega u Nemačku, Švajcarsku, Austriju, a sve češće i Sloveniju.

“Tu sve političke partije s Kosova imaju svoje učešće. Sigurno da Kurti računa na njih i pokušava da dobije njihovu pažnju iz prostog razloga što ga čekaju opšti izbori u toku 2025. godine. Tako da on koristi svaki trenutak da tu pažnju dijaspore skrene ka Samoopredeljenju, a njegov je politički cilj bio zapravo da zadrži taj kontakt sa njima, ali ne u kontekstu koji on naznača, da je on prvi i isključivi, da upravlja dijasporom”, kaže predsednik Matice Albanaca.

Ističe da je u dijaspori odrasla već treća, četvrta generacija koja vuče za sobom te familijarne odnose i vezu s Kosovom, ali napominje da je to “prividna stvar”.

“Ne treba zaboraviti da je to prividna stvar jer i Albanci sa Kosova više nisu u tom smislu patriote ko što su se izjašnjavali nekad. Da, deo njih je učestvovao u ratu 1999. godine, ali je to prošlo vreme”, ocenjuje Beriša.

Što se tiče ekonomskog pitanja, navodi da o politici Aljbina Kurtija ne treba raspravljati jer je ona katastrofalna i upravo glavni uzrok iseljavanja stanovništva s Kosova.

“Ona nije ništa donela što bi poboljšalo život građana Kosova. Odlazak s Kosova građana albanske nacionalne pripadnosti je dokaz da on u ekonomskom smislu ništa nije uradio. Otvaranje kancelarije za dijasporu i ostali ustupci koje im sada čini nisu ništa drugo do njegova predizborna kampanja koja je u toku od početka ove godine”, kaže on.

Navodi da je Kurti sada ušao u “najrizičniji potez koji povlači”, a to je sukob sa srpskom zajednicom na severu.

“Otvaranje mosta s jedne strane i s druge strane gomilanje policijskih snaga na severu će ga sigurno koštati, čak se može slobodno reći da je pitanje kako će on proći na izborima jer nikome više nije stalo do rata. Ponajmanje građanima Kosova jer, kažem, veliki broj ljudi, računa se da albanska dijaspora sa Kosova broji više  od milion i dvesta hiljada građana, je van. Tako da je to njegova igra šahovska koja će njemu doći glave”, zaključuje Beriša.