Ekspertska vlada kao izlaz iz krize - zašto je teško ostvariva?

Mandatar Gljauk Konjufca broji sitno do isteka roka u kom mora da predstavi svoj kabinet pred Skupštinom, a kao jedan od predloga kako bi Konjufca mogao da izvede Kosovo iz krize čula se i ideja o nestranačkoj vladi koju bi činili stručnjaci i koja bi imala vremenski ograničen mandat. Iako su takve vlade teoretski moguće, sagovornici Kosovo onlajna ukazuju da za nju postoji više prepreka među kojima je najveća ogromno nepoverenje između opozicije i Samoopredeljenja.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Ideju o nestranačkoj vladi izneo je Faton Bisljimi, bivši poslanik DSK i član Upravnog odbora Albansko-američke građanske lige.

„Ako zaista želi da služi Kosovu Konjufca mora da ponudi Skupštini nestranačku vladu sa stručnim, poštenim i nacionalno dokazanim ljudima“, poručio je Bisljimi.

Takav tim, po njegovoj zamisli, imao bi jasan mandat od nekoliko meseci da obavlja najvažnije zadatke do proleća, kada bi mogli da održe vanredni izbori. 

Da je Samoopredeljenje bilo spremno da neki resor u vladi prepusti nestranačkim ličnostima videlo se kada je Aljbin Kurti kao mandatar predstavio svoj kabinet u kojem je za ministra kulture i turizma predložio glumca Fatmira Spahijua, ali veliko je pitanje da li bi ova stranka bila otvorena za ideju da na čelu svih resora budu kadrovi koji nisu iz stranke.

„Deluje mi da je u ovom trenutku to apsolutno nemoguće, posebno imajući u vidu ego i samopouzdanje Aljbina Kurtija“, kaže za Kosovo onlajn Miloš Pavković, direktor strategije u Centru za evropske politike iz Beograda.

Po njegovoj oceni, vlada sa ministrima stručnjacima bez političkih ličnosti koju bi predvodio predloženi mandatar Gljauk Konjufca mogla da bude izlaz iz političke krize, ali su male šanse da do nje dođe.

„Ne deluje mi ni da je opozicija spremna da podrži takvu vladu. Verujem da bi uvek bilo nekih sumnji - ko bi birao eksperte, ko ocenjuje da li je neko ekspert ili ne, kako bi se usaglasio spisak ministara... Tu postoji puno prostora za nesuglasice između opozicionih stranaka i Samoopredeljenja“, ističe Pavković. 

Ako se u obzir uzme da opozicione stranke nisu mogle da postignu dogovor oko formiranja vlade iako na papirima imaju potrebne brojke, kako dodaje, onda su šanse da glasaju za neku ekspertsku vladu još manje. 

Ekspertske vlade su, ukazuje Pavković, moguće u teoriji, ali se u praksi vrlo retko dešavaju. 

„Čak i kada se dese to bude neki pi-ar, a suštinski retko koja vlada zaista bude ekspertska. Ovo može da se brendira kao izlaz iz trenutne političke krize, da to bude vlada sa ograničenim mandatom, međutim suštinski mislim da političke partije ne bi bile spremne da izglasaju takvu vladu bez obzira na to što se kriju iza želje da se izađe iz krize“, zaključuje Pavković.

Profesor političkih nauka Nedžmedin Spahiju ukazuje na drugu poteškoću da bi se došlo do ekspertske vlade, a to je što je kosovsko duštvo polarizovano i dosta protivrečno, kao i to što su ljudi iz civilnog društva ili intelektualci, ipak, kako kaže, „obojeni“.

„Opozicija bi mogla da prihvati Konjufcu, kao jednog od najprihvatljivijih iz Samoopredeljenja, ali kada bi on predložio za ministre ljude iz, recimo, civilnog društva ili intelektualce, teško bi bilo izvodljivo da takva vlada dobije potrebne glasove u parlamentu, jer su svi na neki način 'obojeni'. Teško je naći ljude sa kojima bi se saglasile sve stranke“, ocenjuje Spahiju za Kosovo onlajn.  

Da je malo verovatno da zaživi ideja o formiranju nestranačke vlade koju bi predvodio Gljauk Konjufca, mišljenja je i Aleksandar Šljuka, saradnik nevladine organizacije „Nova društvena inicijativa“, koji ukazuje da na relaciji opozicija-Samoopredeljenje postoji veliko nepoverenje zbog svega što je rađeno u prethodne četiri godine. 

Šljuka ističe za Kosovo onlajn da bi kod opozicije postojala sumnja da li će eksperti u vladi delovati nezavisno od Samopredeljenja. Stručnjaci bi tu, kako kaže, mogli da budu samo na papiru, a ako Samopredeljenje bude imalo presudnu ulogu i ako Konjufca i dalje bude povlačio sve poteze kao premijer, tako nešto opoziciji ne bi bilo prihvatljivo.  

„Pitanje je i ko bi bili ti eksperti. Ne kažem da ne postoje eksperti koji bi delovali nezavisno, ali u ovom trenutku je teško da opozicija poveruje u tako nešto. Morala bi verovatno da vidi spisak tih ljudi, možda da i sama neke predloži da bi imala poverenje u taj proces i izglasala takvu vladu. Za sada nisam vidio takav razvoj događaja i mislim da je malo verovatno da će ta ideja zaživeti“, kaže on.

Glavno pitanje u ovakvom scenariju, po njegovom mišljenju je pitanje kontrole takve vlade, naročito zbog toga što je Samoopredeljenje u prethodne četiri godine načinilo Kosovo polarizovanim društvom, ratom koji su vodili protiv svih kritički nastrojenih aktera. 

„Ne verujem da bi oni prepustili kontrolu nekome, pa čak i da je to ekspertska vlada. Takođe, ljudi će uvek sa podozrenjem da gledaju kakva je tu njihova uloga i na koji način oni utiču na tu vladu. Uzevši u obzir sve što se dešalo u prethodnom periodu i blokadu u okviru Skupštine malo je verovatno da ćemo videti takav razvoj događaja u ovom trenutku“, ocenjuje Šljuka.

Mandat za sastav nove Vlade Kosova kosovska predsednica Vjosa Osmani dala je Gljauku Konjufci, bivšem predsedniku parlamenta i bliskom saradniku Aljbina Kurtija, 4. novembra, od kada je počeo da teče rok od 15 dana da Konjufca predstavi svoj kabinet i program pred Skupštinom Kosova i da traži glasanje Skupštine o izboru Vlade. Poslednji dan kada ta sednica može da se održi je u sredu.

Pre Konjufce, prvi kandidat Pokreta Samoopredeljenje za novog predsednika Vlade bio je Aljbin Kurti koji 26. oktobra na glasanju u Skupštini nije dobio dovoljan broj glasova da po treći put postane premijer Kosova.