Evropski fondovi i kosovska kriza: Milioni na čekanju

Prva tranša sredstava iz Plana rasta EU predviđena za Kosovo trenutno je na „čekanju“ i neće biti isplaćena sve dok se ne konstituiše skupština i formira nova vlada. Ovo bi mogla biti i prva konkretna posledica institucionalne krize. Sagovornici Kosovo onlajna upozoravaju da novonastala situacija dnevno proizvodi tri miliona evra gubitaka, a ukoliko se dodatno uđe i u prevremene izbore - efekti neće biti samo ekonomski.

Piše: Đorđe Barović

Kosovo je nakon februarskih izbora trebalo da dobije 61 milion evra - prvu ratu predfinansiranja od ukupno 880 miliona predviđenih Planom rasta EU za Zapadni Balkan. Ali, taj novac je na čekanju zato što ovaj sporazum prvo mora da predstavi Vlada Kosova, a zatim i da se ratifikuje dvotrećinskom većinom u skupštini.

Prema ekspertima za evropske poslove, čak i ako se institucije brzo formiraju, procedure ratifikacije bi zahtevale najmanje dva do tri meseca.

Predsednik Privredne komore Kosova Ljuljzim Rafuna poručuje da politička kriza i neformiranje institucija negativno utiču na ekonomiju zbog čega su razvojni projekti dovedeni u opasnost.

Dodaje da je jedna od najvećih posledica nedostatka funkcionalnih institucija nemogućnost korišćenja fondova Evropske unije, uključujući i sredstva predviđena Evropskim planom rasta.

„Imamo problem sa fondovima EU, posebno sa onim delom iznosa koji je trebalo da dođe iz Plana rasta, a koji ne možemo da prihvatimo bez ratifikacije sporazuma u Skupštini Kosova. Samim tim to će se odraziti na privredu i strane investicije“, rekao je Rafuna.

Saradnja na pauzi

Naučna saradnica u Istraživačkom centru Henri Džekson Helena Ivanov nema dilemu da će Kosovo biti „na pauzi“ u Evropskoj uniji, uključujući i predviđena sredstva iz Plana rasta, sve dok se ne formiraju skupština i stabila vlada.

„Dokle god se ne bude formirala skupština i vlada možemo da očekujemo da je Kosovo kompletno na jednoj vrsti pauze. EU je izrazila želju i zahtevala od Kosova da se vlada formira što pre kako bi zemlja mogla da nastavi da funkcioniše, kako bi mogle da se implementiraju reforme koje EU očekuje. Verujem da dokle god se ova kriza ne bude rešila, novac koji se čeka neće biti isplaćen, ali takođe neće biti implementirane ni reforme koje se traže, niti će uopšte na bilo koji način odnosi između Kosova i EU moći da funkcionišu normalno“, objašnjava Ivanov u razgovoru za Kosovo onlajn.

Jedan od epiloga institucionalne krize mogli bi da budu novi izbori, a Ivanov kaže da je to sve realnija opcija zato što je „jako mala verovatnoća da će Kosovo uspeti da formira vladu“.

„Ako bi se na kraju neka vlada i formirala, ona ne deluje obećavajuće u smislu da će imati stabilnost. Verujem da se Kosovo bliži scenariju da će imati izbore. Da li će ih imati odmah, jer nisu u stanju da sastave novu vladu, ili ubrzo nakon što neka nestabilna vlada bude sastavljena, ostaje da se vidi. Ali, dok god ne dobijemo jednu jasnu vladu koja ima podršku većine imaćemo samo dalje produbljenje ove krize koju trenutno vidimo“, smatra ova analitičarka.

I u slučaju novih izbora, Ivanov nema dilemu da će doći do „pauze“ u odnosima sa EU.

„Ukoliko budemo imali scenario novih izbora odmah sada, verujem da sve što Kosovo očekuje od Evropske unije će biti na pauzi dok se izbori ponovo ne održe i dok se u tom narednom krugu ne formira većina koja jasno može i da oformi vladu i da nastavi pregovore i saradnju sa institucijama EU“, uverena je Ivanov.

Dodaje da isto važi i za nastavak dijaloga Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU.

„Već neko vreme proces normalizacije između Beograda i Prištine ne funkcioniše kako treba. Već više od deceniju, od potpisivanja Briselskog sporazuma i dalje nema ZSO, sve runde pregovora koje smo videli u skorijoj prošlosti, uključujući i runde u Briselu i Ohridu nisu rezultirale nekim velikim promenama. Imali smo i situaciju da je Aljbin Kurti i njegova tadašnja vlada povukla brojne jednostrane poteze koji su prilično frustrirali EU i sve zapadne partnere Kosova zbog čega su uveli i određene mere“, kaže Ivanov.

Smatra da u trenutku kada Kosovo formalno i nema vladu, nema ni legitimitet i mandat da bilo šta radi po pitanju normalizacije zbog čega ne treba očekivati i funkcionalan dijalog.

Kako bi pregovori mogli da izgledaju u budućnosti, naglašava, umnogome će zavisiti od toga ko će biti novi kosovski premijer.

„Mnogi eksperti sa kojima sam ja saglasna, kažu da je jedan od razloga zašto Kurti nije bio u stanju da oformi većinu upravo zbog načina na koji se ponašao tokom procesa normalizacije. Velikom broju ljudi koji žive na Kosovu nije odgovarao taj jednostran pristup, jer smatraju da je cena previsoka zbog unižavanja odnosa sa zapadnim partnerima. Ukoliko ponovo budemo imali Kurtija pitanje je da li će nastaviti sa starom politikom ili će je prilagoditi kako bi popravio odnose sa Zapadom. A, ukoliko budemo imali nekog novog ostaje da se vidi kakav će biti njegov pristup“, naglašava naučna saradnica u Istraživačkom centru Henri Džekson.

Odgovornost političara

Predsednik Kosovske poslovne alijanse Agim Šahini kaže da zbog neformiranja institucija i ratifikacije sporazuma sa EU o sredstvima iz Plana rasta Kosovo dnevno gubi tri miliona evra, a odlukom da se ide na izbore rizikuje da izgubi sve.

„Kao što vidite, na Kosovu je sve blokirano, sve institucije, od vlade do parlamenta. Kosovski mentalitet je takav da kada nema vlade i parlamenta onda ništa ne ide po planu. Mi svaki dan koliko kasnimo gubimo prilično, oko tri miliona na dan. Ako računamo koliko imamo novca koji nas čeka da se ratifikuje u Skupštini Kosova iz programa rasta EU, onda tu imamo oko 880 miliona“, ističe Šahini za Kosovo onlajn.

Smatra da su za to najodgovorniji novoizabrani poslanici, ali i predstavnici svih političkih opcija jer svoje interese pretpostavljaju državnim.

„Naši parlamentarci i naši predsednici političkih partija i svi oni kojima smo dali glas, bez obzira iz koje sredine dolaze, oni su odgovorni za gubitak tog novca. Oni su odgovorni zbog toga što ne može da se nađe kompromis da se formiraju i skupština i vlada. Gledaju svoj, a ne državni interes koji je jači nego individualni“, precizira Šahini.

Upozorava da bi u slučaju daljeg zastoja koji bi proizveli vanredni izbori Kosovo rizikovalo da izgubi sve.

„Fondovi iz plana rasta EU zemalja Zapadnog Balkana imaju svoje kriterijume. Tako da dok se ti sporazumi ne ratifikuju u parlamentu i dalje ćemo kasniti. A, ukoliko budemo išli u nove izbore onda tu rizikujemo da izgubimo sve“, naglašava Šahini.

Eskalatorna politika

Za programskog direktora organizacije „Novi treći put“ Dimitrija Milića kašnjenje u isplati prve tranše iz Plana rasta EU za Kosovo može biti tumačeno kao posledica institucionalne krize, ali je mnogo više posledica dosadašnje eskalatorne politike Prištine.

„Rekao bih da veći problem kada se govori o sredstvima iz Plana rasta dolazi iz dosadašnje eskalatorne politike vlade u Prištini i dosadašnjeg premijera Kurtija. Najviše kritika koje je vlada u Prištini generisala dominatno je dolazila zbog različitih poteza koji nisu sprovođeni u koordinaciji sa zapadnim državama i koji su stvarali probleme u međuetničkim odnosima“, kaže Milić za Kosovo onlajn.

Naglašava da Brisel želi „čiste račune“ kada je reč o trošenju para iz EU.

„Pitanje institucionalne krize jeste problem jer je pitanje ko razgovara u ime vlade sa evropskim institucijama, ko zapravo sprovodi navedene programe, ko troši opredeljena sredstva. To stvara jedan vid nepredvidljivosti i nestabilnosti što takođe, sa strane Brisela, stvara vid sumnje da li postoje objektivni, institucionalni kapaciteti da se sredstva upotrebe u najboljoj, svojoj originalnoj svrsi kada govorimo o Planu rasta“, objašnjava Milić.

Ipak, uveren je da kašnjenje sa isplatom mnogo više ima veze sa nepovorenjem koje briselska administracija ima prema „kapacitetima dosadašnje vlade u Prištini“.

„Zapadne države su morale da se bave rešavanjem ove krize i samim tim da svoje ograničene resurse vremena preusmeravaju na ovaj region što nije naročito popularno kada imate rat u Gazi, Ukrajini i razne druge globalne nestabilnosti. Pretpostavljam da je više posledica jednog vida sumnje u odnosu na kapacitet dosadašnje vlade da izlazi na kraj sa krizama ili da ih ne stvara, kao i pitanje formiranja ZSO“, naglašava Milić.

Dodaje da se to pokazuje i kroz kazne mere protiv Prištine.

„Rekao bih da su i dosadašnje barijere koje se tiču izolacije vlade u Prištini koja je bila blaga, ali je bila postojeća, više su proilazile iz jednog vida eskalatorne politike za koju zapadne države nisu htele da daju podršku i koja im u ovom trunutku nije od pomoći u međunarodnom kontekstu, ali i generalno u odnosima, kada se govori o regionalnoj stabilnosti na Zapadnom Balkanu“, precizira Milić.