Fokus predizborne kampanje - traženje krivca za neuspeh, deblokada institucija ili Srbi?

Vladajući Pokret Samoopredeljenje nije uspeo da postigne dogovor o predsedniku sa opozicionim partijama i Kosovo treći put u roku od 16 meseci izlazi na parlamentarne izbore. Sagovornici Kosovo onlajna ukazuju da će jedna od ključnih tema predizborne kampanje biti krivica za neuspeh u izboru predsednika, ali dodaju da će partije takođe morati da ponude rešenje i obećaju izlazak iz institucionalne blokade. Očekuju i da će među temama kampanje i u ovom izbornom ciklusu biti srpska zajednica na Kosovu.

Piše: Jelena Novakov

Od prvog neuspeha u izboru novog predsednika početkom marta, političke partije na Kosovu međusobno se optužuju za sabotažu tog procesa. Opozicione partije odbile su da prihvate opciju prema kojoj bi Samoopredeljenju pripale funkcije premijera, predsednika Kosova i predsednika Skupštine Kosova, dok je Samoopredeljenje optužilo DSK i DPK za nedostatak volje za postizanje političkog dogovora.

Demokratski savez Kosova zahtevao je od Kurtija garanciju da će, ukoliko predloži Vjosu Osmani za predsednicu, za nju glasati 66 poslanika, na šta premijer nije odgovorio, već je sednica za izbor novog predsednika bez kvoruma održana u ponedeljak uveče i nastavila se u utorak.

Tenzije između vlasti i opozicije su porasle, a opozicija, kao i pojedine organizacije, optužile su vlast za kršenje ustavnog poretka i puč, a posledično, pored traženja krivca za neuspeh u izboru predsednika, opozicija bi u kampanji mogla da iskoristi ovaj jednostrani pokušaj izbora predsednika protiv Samoopredeljenja.

Sagovornici Kosovo onlajna napominju da stavljanje fokusa isključivo na krivicu neće biti dovoljno, a da je potrebno da se opozicija mobilizuje i uveri građane da će doneti stabilnost na Kosovo i formirati institucije.

Pored toga, oni ukazuju da će se u kampanji takođe govoriti o srpskim obrazovnim i zdravstvenim institucijama, ali su mišljenja o tome kojoj će partiji to ići u korist podeljena. S jedne strane, postoji mogućnost da će Kurti nastaviti sa još većm pritiskom na Srbe, dok drugi navode da je dogovor oko primene zakona o strancima i motornim vozilima otvorio prostor opoziciji da ukaže na nedoslednost premijera.

Na mogućnost targetiranja srpske zajednice ukazala je i Srpska lista, u saopštenju povodom grafita OVK koji su u ponedeljak osvanuli na zidu jedne porodične kuće u selu Mogila. Srpska lista je tada postavila pitanje nadležnima i međunarodnim predstavnicima da li smo svedoci početka još jedne političke kampanje u kojoj se nesposobnost i izostanak konkretnih rezultata pokušavaju sakriti podizanjem tenzija i izazivanjem nestabilnosti među našim sugrađanima.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je sinoć da će predstojeći izbori na Kosovu doneti novi talas „antisrpske histerije“ i stvoriti dodatnu nervozu.

Ko je kriv?

Politikolog Ognjen Gogić izjavio je za Kosovo onlajn da će ključna tema na narednim izborima biti odgovornost za neuspeh u izboru predsednika, kao i pružanje garancija biračima da će se nestabilnost završiti i da će biti formirane stabilne institucije. Pored toga, Gogić navodi da će se među temama naći i srpske institucije, odnos prema zapadnim partnerima, kao i presude bivšim vođama OVK za ratne zločine.

„Ovo je već treći put u godinu i po dana da Kosovo ide na parlamentarne izbore i sve teme i obećanja su potrošena. Niko više ne može da kaže nešto novo što već nije rekao, niti ima ko to da sluša. Građane više zanima odgovor na pitanje zašto Kosovo ne može da konstituiše institucije nakon svih ovih izbornih ciklusa“, rekao je Gogić.

Prema njegovim rečima, postavlja se pitanje odgovornosti i krivice za razloge zbog kojih Kosovo tako učestalo ide na izbore bez epiloga, kao i kako izbeći ponavljanje ovakve situacije.

„Glavno obećanje partija biće konstituisanje institucija, izbor vlade i predsednika, kao i to da neće biti potrebe da se ponovo ide na izbore kroz nekoliko meseci. To je glavno pitanje. Sve drugo je suvišno, jer niko ne veruje niti očekuje neko novo obećanje, kada nisu sigurni da će uopšte postojati partija koja će ga sprovesti, ukoliko se ponovo ne budu konstituisale institucije“, rekao je on.

Pored toga, navodi da će jedna od ključnih tema kampanje biti i odnos Aljbina Kurtija prema zapadnim partnerima.

„Verovatno će se otvoriti pitanje odnosa Kosova prema zapadnim partnerima, pre svega prema SAD. Vjosa Osmani, ukoliko bude učestvovala na izborima kao kandidat opozicije, može da kritikuje Kurtijev antiamerikanizam. Mogu da se nadmeću u tome ko će se više potvrditi kao proevropski i proamerički orijentisan“, kaže on.

Istovremeno, Gogić očekuje da će ratni zločini takođe biti tema kampanje.

„Treba očekivati da će teme ratnih zločina biti aktuelne, budući da se upravo u vreme kada bi izbori mogli biti održani očekuju prvostepene presude u slučaju Tačija i ostalih. To može da unese potpuno novu dinamiku u izbornu kampanju, i to pred sam finiš. Kakva god presuda bila, podići će tenzije na Kosovu“, ocenjuje Gogić.

Srpske zdravstvene i obrazovne institucije takođe bi mogle biti predmet kampanje, kaže Gogić, dodajući da bi postignuti dogovor opozicija mogla da iskoristi protiv Kurtija.

„To je pozicija koju je sam Aljbin Kurti zauzeo — da neće tolerisati, kako je govorio, paralelne ilegalne institucije Srbije na Kosovu — ali je zatim, u dogovoru sa Sorensenom, faktički prihvatio da one nastave svoj rad bez zvanične integracije i legalizacije u kosovski sistem, barem zasad“, kazao je Gogić.

Ukazuje da bi opozicija mogla da iskoristi Kurtijevu nedoslednost, budući da je, prema njegovoj oceni, na neki način legalizovao rad struktura koje je ranije nazivao ilegalnim.

„Moguće je da će ga prozivati po tom osnovu, što se već videlo u situaciji u Srbici, kada je, na direktivu gradonačelnika Ljuštakua, pokrenuta inicijativa da se zatvore ambulante i da se preuzmu u kosovski sistem. Tu je Ljuštaku (član opozicione DPK) ušao na Kurtijev teren, pokazavši da nije samo Kurti taj koji može da zatvara srpske institucije“, rekao je on.

Gogić je dodao da opozicija na taj način može da provocira Kurtija, dok bi on zauzvrat mogao da pokuša da dokaže da stoji pri svojoj reči tako što bi nastojao da ograniči rad srpskih institucija.

Albanske političke partije, kaže Gogić, takmiče se u nacionalizmu i patriotizmu, a u središtu toga je pitanje Srbije i Srba.

„Taj nacionalizam se uvek usmerava protiv nekoga, a to je u ovom slučaju srpska strana. To može da dovede do toga da se Srbi na Kosovu tokom kampanje osećaju nelagodno, jer su na neki način tema predizborne kampanje i odmeravanja snaga između albanskih partija“, zaključio je on.

Kurtijev populizam i reforma opozicije 

Politički analitičar Artan Muhadžiri rekao je za Kosovo onlajn da premijer Aljbin Kurti u predstojećoj kampanji neće moći da se osloni na adute koje je imao ranije, uključujući populizam i nemire na severu Kosova, ali upozorava da će mnogo toga zavisiti od sposobnosti opozicije da se reformiše.

„Nažalost, ulazimo u novi krug izbora, što je šteta. Politički lideri nisu uspeli da pronađu razumnu i normalnu osnovu za harmonizaciju, savezništva i dogovore kako bi se izbegli novi izbori. Problem je u tome što će ovo biti veoma osetljivi izbori, jer premijer Kurti više nije u poziciji u kojoj je bio ranije. Posle šest godina na vlasti, njegov populizam je počeo da bledi“, ocenio je Muhadžiri.

Prema njegovim rečima, Kurti više neće moći da igra na iste karte kao ranije, ali ističe da je opozicija pasivna.

„Ne vidimo nikakvu energiju u opoziciji, niti nove planove ili strategije koje bi mogle da ugroze Kurtijevu moć. Jedan novi element koji bi mogao da bude interesantan biće eventualno uključenje bivše predsednice Vjose Osmani u izbornu trku“, ocenjuje Muhadžiri.

On dodaje da bi to moglo da poremeti rezultate prethodnih izbora, ali da su opoziciji neophodne promene.

„Moraju da se promene ukoliko žele da budu konkurentniji“, ocenjuje on.

Govoreći o Aljbinu Kurtiju, Muhadžiri ističe da on nije imao značajnije uspehe u projektima, ekonomiji, infrastrukturi ili međunarodnim odnosima. Zbog toga će se, smatra, osloniti na novčanu pomoć građanima, dok će dijaspora i dalje ostati njegova važna baza.

„Sever Kosova bio je važan adut na prethodnim izborima, ali sada, ukoliko tamo vlada mir, mislim da Kurti neće imati mogućnost da na tome politički profitira. Ne vidimo velike projekte na severu Kosova koji bi mogli da utiču na biračko telo“, rekao je Muhadžiri, ponovivši da će sve ipak zavisiti od opozicije.

Srpska zajednica

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić izjavio je za Kosovo onlajn da kosovski premijer Aljbin Kurti ne može da vodi predstojeću izbornu kampanju na temama borbe protiv korupcije i kriminala, već da je zasniva na, kako je rekao, imaginarnim neprijateljima u srpskoj zajednici.

„Kurti je u prethodnim kampanjama već iskoristio teme vezane za sever Kosova — od registarskih tablica do izgradnje mosta — kako bi pokazao da je apsolutno učvrstio suverenitet na severu. Mislim da nema nijednu drugu temu da ponudi, ni ekonomski razvoj niti značajniji napredak u borbi protiv korupcije i kriminala, a upravo je na talasu te teme prvi put došao na vlast“, podsetio je Surlić.

Prema njegovim rečima, Kurti će se osloniti na stvaranje imaginarnih neprijatelja među Srbima, koji se već suočavaju sa svakodnevnim egzistencijalnim problemima.

„Jedina tema koju ima u rukavu jeste stvaranje imaginarnih neprijatelja u srpskoj zajednici, koja je potpuno razbijena i koja se svakodnevno suočava sa infrastrukturnim i egzistencijalnim problemima“, kazao je on.

Druga tema Kurtijeve kampanje biće, ocenjuje Surlić, integracija srpskih obrazovnih i zdravstvenih institucija.

„Druga tema koju će iskoristiti, a koju su već najavljivali članovi pregovaračkog tima, jeste takozvana integracija obrazovanja i zdravstva, pre svega pritisak na univerzitet i obrazovne institucije“, rekao je on.

Retorika u kampanji i nacionalne podele

Nekadašnji potpredsednik Skupštine opštine Severna Mitrovica Skender Sadiku izrazio je nadu da teme u predstojećoj kampanji neće biti nacionalne podele, ističući da se demokratičnost centralne vlasti u Prištini meri njenim odnosom prema srpskoj i drugim nevećinskim zajednicama.

„Centralna vlast mora da misli na sve građane podjednako. Kao pripadnik albanske zajednice, na severu sam manjina“, rekao je Sadiku za Kosovo onlajn.

On je istakao da je važno da centralna vlast ublaži retoriku prema nevećinskim zajednicama.

„Demokratija se meri time kako većina postupa prema manjini, a apel je da centralna vlast vodi računa o nevećinskim zajednicama, da ublaži retoriku i da se svi građani štite i tretiraju ravnopravno. Isti apel važi i za lokalnu vlast, koja takođe treba da štiti nevećinske zajednice. U tome se ogleda demokratija“, kazao je Sadiku.