Gde se glasa na severu 9. februara, hoće li biti bezbednosnih izazova?

U četiri opštine na severu Kosova građani sa pravom glasa moći će da na parlamentarnim izborima 9. februara glasaju na 45 biračkih mesta koje je odredila Centralna izborna komisija, od kojih su u većini osnovne i srednje škole. U opštini Leposavić osim u školama, glasaće se i u lokalnoj Kancelariji za zajednice, ali i u jednoj privatnoj kući, a u opštini Zubin Potok osim obrazovnih institucija na spisku je i Dom zdravlja u mestu Oklace.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Direktor Srednje škole „Nikola Tesla“ u Leposaviću Slađan Radović rekao je za Kosovo onlajn da su ih predstavnici Opštinske izborne komisije upoznali su tim da je predviđeno da se glasanje 9. februara organizuje u tom objektu.

„Dolazili su predstavnici Opštinske izborne komisije jednom do sada i upoznali su nas sa tim da je jedno od glasačkih mesta Srednja škola ‘Nikola Tesla’ i da je po proceduri planirano da se glasanje organizuje i u svim osnovnim školama. Imali smo samo taj jedan sastanak i posle toga niko više nije došao“, naveo je Radović.

Glasanje u školama na severu koje funkcionišu u okviru srpskog sistema bila je praksa tokom ranijih izbornih ciklusa, do vanrednih lokalnih izbora 23. aprila 2023. godine, kada je glasanje organizovano u montažnim kontejnerima. Te izbore su Srbi bojkotovali, kao i glasanje za ili protiv smene albanskih gradonačelnika u četiri opštine 17. aprila ove godine koje je takođe organizovano na alternativnim lokacijama. Tri meseca kasnije direktori osnovnih i srednjih škola na severu dobili su pozive kosovskog tužilaštva na ispitivanje „zbog opstrukcije lokalnih izbora“, a advokati pojedinih direktora tvrdili su da nije tačno da su njihovi branjenici sprečavali da se proces glasanja održi u školi.   

Koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić ukazuje da bi uoči parlamentarnih izbora 9. februara trebalo da se postigne politički sporazum o upotrebi objekata, pre svega iz oblasti obrazovanja, odnosno škola, na severu za glasanje i da bi to i dobar način da se motivišu građani da masovno izađu na te izbore.

„To bi bio dobar način da srpska strana pokaže konstruktivnost u ovom procesu i dobar način da se motivišu građani da masovno izađu na ove izbore, jer su ovo jako bitni izbori ne samo za Kosovo, već i za srpsku zajednicu. Otuda zaista ne vidim nikakav problem zašto bi škole ostale zatvorene za sledeći izborni proces na Kosovu“, naveo je Mijačić za Kosovo onlajn.

Što se tiče bezbednosti u srpskim sredinama na severu na dan izbora, izvršni direktor NVO Aktiv Miodrag Milićević ocenjuje da su svi izbori na Kosovu uvek nosili određeni rizik po bezbednost i da je taj stepen rizika na severu povišen, a imajući u vidu tekuću političku kompleksnost, kako kaže, uoči parlamentarnih izbora u februaru sasvim sigurno će taj stepen rizika biti posebno procenjivan. 

„Policija uvek usvaja takozvani operativni plan po kojem se raspoređuju dodatne snage, obezbeđuju biračka mesta i birački materijal, ali sa druge strane vodi se računa takođe u područjima poput severa, koje se precipira kao zona visokog rizika, da se taj operativni plan pojača kako bi se obezbedila maksimalna sigurnost ne samo učesnika u izbornom procesu, već i samog biračkog materijala, uključujući i osoblje koje će raditi na sam dan izbora“, naveo je Milićević za Kosovo onlajn.

On podseća na izbore održane na severu Kosova 2013. godine, kada je primena Briselskog sporazuma bila na samom početku, i kada je, kako kaže, integritet izbornog procesa bio ugrožen jer je došlo do lomljenja biračkih kutija, a što je sa sobom povuklo odluku da se glasanje ponovi na određenim biračkim mestima. 

Ipak, kako dodaje, uprkos mnogobrojnim izazovima jasno je da je interes Srba na severu, i uopšte širom ostatka Kosova, učestvovanje u izbornom procesu. 

„Jasno je i da je svima u interesu da se umesto policijskih akcija i umesto konstantnih političkih turbulencija, proces vrati na politički nivo, a to znači uspostavljanje političkog dijaloga. Postoji nada među srpskim stanovništvom, takođe i među političarima da će doći do određenih promena na političkom planu unutar Kosova. Sve su to politički motivi za učešće kako političkih partija na izborima, tako i za animiranje birača. Neophodno je da u ovom momentu postignemo političku stabilnost na nivou Kosova kako bi se ova priča koja je do sada zaista bila krajnje nepovoljna za srpsko stanovništvo na Kosovu vratila na politički teren i da se nađu politička umesto policijskih rešenja“, kaže Milićević.

Komentarišući to što se na spisku lokacija za glasanje u opštinama na severu koje je odredila Centralna izborna komisija našao i Dom zdravlja, Milićević kaže da ako je doneta takva odluka da je ona mimo uobičajenih pravila.

„Posle svega što se dogodilo u poslednjih par godina ne isključujem da postoji i takva mogućnost. Međutim, to bi bilo krajnje neuobičajeno jer se kosi sa nekim određenim izbornim normama koje nalažu i određeni stepen pravila kada je u pitanju integritet izbora i uopšte izbor biračkih mesta, a to je da ono što mora da odgovara većini stanovnika koji žive u određenom području i da bude na određenoj udeljenosti koja je prihvatljiva u velikoj meri za taj region ili za to područje gde se izbori sprovode“, navodi on.

Inače, politički subjekti - partije, koalicije, građanske inicijative i nezavisni kandidati, koji žele da učestvuju na izborima 9. februara imaju rok do 11. decembra da dostave listu kandidata za poslanike Kancelariji za registraciju, overu i finansijsku kontrolu političkih subjekata.