Godišnjica početka borbi na Paštriku: Bitka koja je trajala duže od rata

Opisuju je kao bitku u kojoj su goreli i nebo i zemlja. Kodnog naziva „Strela 2“, bitka na Paštriku je bila drugi pokušaj kopnene invazije na tadašnju SRJ tokom Nato intervencije 1999. godine. Za vojne stratege, ali i neposredne učesnike, bitka na Paštriku predstavlja stratešku prekretnicu rata u kojoj je presudila hrabrost i junaštvo pripadnika tadašnje Vojske Jugoslavije, mahom mladića na redovnom odsluženju vojnog roka.

Piše: Đorđe Barović

„Nema nazad, iza je Srbija“, poručio je tokom borbi na Paštriku tadašnji komandant 549. motorizovane brigade general Božidar Delić. Ove reči su kasnije postale sinonim za hrabrost i junaštvo vojnika na samoj granici sa Albanijom.

U vojnom smislu borbe na Paštriku predstavljale su klasičan vid vazdušno-kopnene ofanzive sa ciljem da se otvori „južni koridor“.

Događaji na samoj granici sa Albanijom predstavljaju najveću bitku tokom Nato intervencije 1999.

Oružana dejstva trajala su čak pet dana nakon što je u Kumanovu, 9. juna potpisan Vojno-tehnički sporazum.

U knjizi „Košare i Paštrik srpski Termopili“ generala Nebojše Pavkovića i admirala Boška Antića, izneti su mnogo manje poznati vojni detalji ove bitke.

Operacijom „Strela-2“ iz Kuksa, Albanija komandovao je načelnik Glavnog štaba bivše OVK pukovnik Bisljim Zirapi, a načelnik Štaba bio je pukovnik albanske vojske Butka Spiro.

Za izvođenje napada odobrena je upotreba strategijskih bombardera B-52, koji su doletali iz Velike Britanije, a planeri su celu zonu planine Paštrik i prostor sve do Prizrena nazvali “Hogpen” - “svinjski brlog”.

U napadu na Paštrik, prema istom izvoru, učestvovalo je između 10.000 i 12.000 vojnika i to: oko 5.000 iz operativne grupe „Jastreb“ u čijem sastavu je na raspolaganju bilo i 24 borbenih helikoptera „apač“, oko 1.000 pripadnika Atlanske brigade koju su činili albanski dobrovoljci iz SAD, do 1.000 pripadnika 2. pešadijske divizije Oružanih snaga Albanije, kao i više grupa dobrovoljačkih jedinica, uključujući i jedan odred mudžahedina.

Početni napad odigrao se na Gorožupskom platou, na nadmorskoj visini od 1.506 metara.

Tokom ove operacije prvi put posle Drugog svetskog rata u Evropi su korišćeni strategijski bombarderi.

„Neprijateljska avijacija je neprekidno podržavala pešadiju. Dejstvovala je oko 453 puta, a po rejonima odbrane 1. i 2. motorizovanog bataljona 549. mtbr oko 320 puta, sa oko 650-1.100 projektila velike razorne moći. U zoni odbrane 1. motorizovanog bataljona 549. mtbr, na Gorožupskom platou i Vrbničkom pravcu, agresor je 79 puta gađao naše snage u odbrani sa 634 projektila i svetlećih bombi. Za podršku pešadijskih jedinica agresor je angažovao strategijsku avijaciju, bombardere B-52 koji su 24 puta dejstvovali u zoni 549. motorizovane brigade u graničnom pojasu, pri čemu su izbacili više 2.000 tona razornih projektila“, otkrio je u jednom intervjuu Pavković.

Admiral Boško Antić izjavio je ranije za Kosovo onlajn da je napad na Paštrik započeo oko jedan čas iza ponoći 26. maja 1999. artiljerijskom i minobacačkom vatrom iz pravca Albanije.

„Vatra je otvarana iz rejona sela Gocaj i Pojate, po prednjem kraju odbrane Prvog motorizovanog batalјona 549. motorizovane brigade. Najveća koncentracija bila je u rejonu Gorožupskih bačila. Istovremeno sa vatrenim udarima, vršeno je ubacivanje više manjih grupa na vrh planine Paštrik, na teško prohodnim pravcima, gde nije bilo naših jedinica“, kazao je Antić.

Strategijski značaj

Nekadašnji predsednik skupštine Kluba generala i admirala Srbije Milomir Miladinović ističe u razgovoru za Kosovo onlajn da je bitka na Paštriku imala strateški značaj za ishod rata 1999, a da su borci koji su u njoj učestvovali pokazali da su dostojni naslednici predaka za Mačkovog kamena ili Kadinjače.

„Po angažovanim snagama i po prostoru na kome se izvodila ta borba je u ovom slučaju imala strategijski značaj. Borci sa Paštrika su pokazali da su dostojni naslednici naših predaka sa Mačkovog kamena ili sa Kadinjače“, kaže Miladonović.

Dodaje da se ova bitka razlikovala od svih prethodnih po činjenici da je neprijatelj imao ogromnu podršku iz vazduha.

„Učestvovala je strategijska bombarderska avijacija i to na prostoru od nekoliko kilometara“, precizira Miladinović.

Naglašava da su ova i bitka na Košarama donele strategijske rezultate za tadašnju SR Jugoslaviju.

„Ishod bitke na Paštriku, kao i boj na Košarama, doneo je strategijske rezultate jer je zaključeno da dalja agresija na našu zemlju ima posledice i po agresora, pa je agresor predložio mirovni sporazum koji smo vodili u Kumanovu. Dakle, to su bili pregovori, a ne potpisivanje kapitulacije“, objašnjava Miladinović.

Zbog toga, ističe, borci sa Paštrika zaslužuju mnogo veću pažnju nego što je to do sada činjeno.

„I to ne samo sa stanovišta taktike, konkretno kakva je bila na bojištu, već sa stanovišta patriotizma, herojstva, psihologije ličnosti onih koji su u tome učestvovali. To su bili nadčovečanski napori koje je trebalo izdržati i praktično dovesti do ishoda rata, odnosno agresija koja na svu sreću nije završena porazom, već pregovorima“, poručuje Miladinović.

Simboli i sećanja

Pripadnik čete vojne policije 549. brigade Dejan Garić kaže da za njega bitka na Paštriku simbolizuje herojstvo, čojstvo i junaštvo svih pripadnika 549. motorizovane brigade jer su se suprostavili najjačoj oružanoj sili 21. veka i sprečili kopnenu invaziju tadašnje SRJ.

„Bitka na Paštriku simbolizuje herojstvo, čojstvo, junaštvo u kome je 549. motorizovana brigada stala prsa u prsa najačoj sili u 21. veku. Mladi momci koji su tada bili na odsluženju vojnog roka, koji su se kalili 1998. i početkom 1999. sprečili su invaziju kopnene agresije na našu državu i zaustavili ne samo albanske teroriste nego i Nato pakt. Sve do potpisivanja Kumanovskog sporazuma nije se ni jedan metar povukla i dozvolila da neprijatelj napreduje, bez obzira što je tada koristeći i stratešku avijaciju izvršio svaki mogući pritisak. Nije uspeo u tome“, ističe Garić za Kosovo onlajn.

Garić je bio u grupi onih jedinica koje su prvog dana borbi na Paštriku izašle na samu granicu sa Albanijom, kod karaule Gorožup i branile je sve do 16. juna i potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu.

Priznaje da se i dalje seća svakog trenutka mada je od tih događaja prošlo 26 godina.

„Sećam se svake noći, svakog jauka, svakog saborca koji je ranjen, koji je poginuo. Žalimo za saborcima kojih nema, koji su dali život za odbranu otadžbine, saboraca koji su ostali invalidi. Pokušavamo na sve moguće načine da danas i u ovom vremenu, da l' na sreću ili na žalost, i mi koji smo preživeli,  da im pomognemo koliko smo u mogućnosti“, navodi Garić.

Ističe da sa saborcima u okviru aktivnosti Udruženja „Herojska 549. motorizovana brigada - Dušan Silni“, kontinuirano obilaze porodice poginulih.

„Teški su to trenuci i posle 26 godina. S jedne strane prevelika tuga i žalost za njima, a sa druge strane i neka doza radosti kada posetimo porodicu vidi se u njihovim očima da im je drago što nas vide, da nismo zaboravili te saborce. I dok je nas, oni su živi“, poručuje Garić.

Opisujući danonoćne borbe na Paštriku Garić kaže da se najbolje može opisati onim što je video kada je jedinica dobila naređenje da se povuče.

„Sećam se dana kada smo stigli vozilima, 26. maja u (selo) Planeju. Paštrik je jedna prelepa planina, šumovita, bilo je ogromnih stabala, četvorospratnih kuća, zaseoka do samog Gorožupa… I kada smo tuda prolazili svega je toga bilo. A slika onog dana kada smo se povukli sa Paštrika - ničeg nije bilo. Ti zaseoci, kuće na četiri sprata bili su cigla na cigli, debala nije bilo. Sve je bilo sprženo, spaljeno“, otkriva Garić.

Sećanja ne blede

U to vreme vojnik na redovnom odsluženju vojnog roka u 549. motorizovanoj brigari Bratislav Ševarlić u razgovoru za Kosovo onlajn kaže da ni 26 godina kasnije sećanja na bitku na Paštrik ne blede i da simbolizuje deo srpske istorije u kome se „jedinstvom pobeđuje sila“ zbog čega će se o ovim događajima tek pričati u budućnosti.

„Bitka na Paštriku simbolizuje jedan deo istorije o kome će se tek pričati i koji će doći na red da se o njemu priča gde je jedinstvo mladih momaka pobedilo toliku silu koja je išla ka nama. Tadašnje ujedinjenje Srba i te vojske koja je tada bila na Paštriku simbolizovaće u narednom periodu to jedinstvo“, navodi Ševarlić.

Upitan na koji način učesnici ove bitke posmatraju na te događaje od pre 26 godina Ševarlić kaže da je normalno što ih danas posmatraju nešto drugačije.

„Stariji smo ljudi. Tada nismo toliko gledali na neke stvari, a danas bi već gledali. Ali, većina boraca, mojih drugara, smatra da i danas da se dešava to isto, svi bi išli bez pogovora“, naglašava Ševarlić.

Dodaje da sećanja ni posle toliko godina ne blede.

„Ne prođe dan, a da ne pričamo o nečemu. Da l' to bilo lepo ili ružno, ali evo, 26 godina taj osećaj se 'ne gasi'. Nekada put je jači, neki puta je slabiji, ali uvek je prisutan među nama. Osećaj je kao da je juče bilo“, objašnjava Ševarlić.