Godišnjica rata u Pojasu Gaze: Bez nade u primirje, da li Bliski istok tone u opšti sukob?

Na današnji dan, 7. oktobra prošle godine u koordinisanim akcijama, više militantnih grupa predvođenih Hamasom napalo je pogranične oblasti Izraela u Pojasu Gaze. Napad je proizveo žestok odgovor Izraela, a sukob se proširio na delove Libana, Jemena, Irana i Iraka. Prema palestinskim podacima, do sada je poginulo više od 40.000 civila, a ta brojka raste - iz dana u dan. Za spoljnopolitičke analitičare, sagovornike Kosovo onlajna, sve izvesnije je da bi ovaj sukob mogao da preraste u regionalni sukob sa nesagledivim - apokaliptičnim posledicama.

Piše: Arsenije Vučković

"Mi smo u ratu, ovo nije vojna operacija", poručio je tog jutra, 7. oktobra premijer Izraela Benjamin Netanjahu.

I bio je veoma ozbiljan. Rat u Pojasu Gaze do sada je proizveo brojne civilne žrtve i više stotina hiljada ljudi koji su zbog ratnih dejstava morali da napuste svoje domove.

Zbog žestine vojnih operacija koje je Izrael preduzeo, Južna Afrika je tužila ovu zemlju Međunarodnom sudu pravde u Hagu za genocid.

Izrael je uzvratio kontratužboom za "pristrasnost i iznošenje lažnih tvrdnji".

Istovremeno, Izrael je generalnog sekretara UN Antonija Gutereša proglasio za personu non grata.

„Danas sam proglasio generalnog sekretara UN-a Antonija Gutereša personom non grata u Izraelu i zabranio mu ulazak u zemlju. Onaj ko ne može nedvosmisleno da osudi gnusni napad Irana na Izrael, kao što je to učinila skoro svaka zemlja na svetu, ne zaslužuje da kroči na izraelsko tlo", poručio je izraelski ministar spoljnih poslova Izrael Kac.

Gutereš tvrdi da narod u Gazi živi u paklu "koji je svakim danom sve gori".

"Ujedinjene nacije su osnovane ne da nas odvedu u raj, već da nas spasu od pakla. Izneverili smo narod Gaze. Žive u paklu koji je svakim danom sve gori", poručio je Gutereš na nedavnom sastanku UN Agencije za pomoć palestinskim izbeglicama na Bliskom istoku.

Rat u Pojasu Gaze takođe je proizveo i lančano priznavanje države Palestine od strane brojnih zemalja Zapada među kojima su Španija, Norveška,  Irska i Slovenija.

Od početka sukoba traje i potraga za taocima koje je Hamas oteo 7. oktobra.

Tokom prvih dana napada ubijeno je 1.150 Izraelaca, a 250 je uzeto za taoce. Većinom je reč o mladima koji su učestvovali na muzičkom festivalu koji se održavao u neposrednoj blizini Pojasa Gaze.

U specijalnoj operaciji Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) juna ove godine oslobođen je jedan deo zarobljenih.

"Svi oslobođeni taoci su dobro. Akcija oslobađanja bila je zasnovana na preciznim obaveštajnim podacima. Planirana je nedeljama. Izraelski vojnici bili su pod vatrom tokom operacije, koja je izvedena u kućama i stambenim zgradama u kojima se kriju islamisti Hamasa. Učinićemo sve da oslobodimo i preostalih 120 talaca", istakao je portparol izraelske vojske Danijel Hagari.

Među onima koji još čekaju je Idit Ohel, majka Alona Ohela srpsko-izraelskog državljana.

„Nije lako. Nemam informacije ni gde je, ni kako mu je. Znam da je otet živ. Majka sam mu i osećam da je u redu. Ali, nemam nikakvih zvaničnih informacija o tome gde je i kako je“, rekla je Ohela za Kosovo onlajn početkom aprila.

Od tada se ništa nije promenilo. Ova žena i dalje čeka svog sina.

I nije jedina koja strepi.

Nova faza rata

Profesor na Katedri za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Životić kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da je rat u Gazi prešao u novu fazu i da preti da preraste regionalne okvire.

„Godišnjica rata na Bliskom istoku govori da je sukob u regionu ušao u jednu novu fazu, da preti da eskalira ne samo u regionalnim, već i u globalnim razmerama. I to posle najnovijeg iranskog udara po Izraelu, a zatim nakon izraelskog ulaska u Liban, mogućeg izraelskog odgovora na iranski napad, ali i u kontekstu mogućnosti da se najznačajnije globalne sile direktno uključuje u sukob. To govori da se sada nalazimo u fazi kada taj konflikt može da preraste regionalne okvire“, ističe Životić.

Naglašava da je ovaj deo sveta sve dalji od obustave neprijateljstava i mira jer niko od aktera za to nije raspoložen.

„Daleko smo od mira na Bliskom Istoku i to nas ne uči  samo neko istorijisko iskustvo. Kad pogledamo sam bliskoistočni konflikt u prethodnih gotovo jednog veka, ali i aktualno raspoloženje samih aktera u sukobu. Izraelsko vođstvo, tu pred svega mislim na vladu i vojno vođstvo, ne smatra da se ovaj konflikt treba prosto završiti u vidu nekakvih privremenih dogovora. Smatraju da situacija njima odgovara i jednostavno ništa sem direktne vojne pobede ne dolazi u obzir. Na drugoj strani, Iran i osovina otpora, koju čine Hamas, Hezbolah i Huti koji su pod pokloniteljstvom Irana, također nisu spremni na dogovor koji bi podrazumevao priznanje izraelske suprematije koja je ostvarena na terenu“, zaključuje Životić.

Dve strane istine

Nekadašnji visoki oficir francuske Legije stranaca i komandant specijalnih jedinica Francuske u misiji Kfora 1999. pukovnik Žak Ogar ocenjuje da rat u Pojasu Gaze obeležava veliki broj dezinformacija, a da svaka od strana ima svoju istinu o događajima.

"Posle godinu dana mislim da su svi ratovi danas u svetu obeleženi dezinformacijama i to je najveći problem. Svaka strana će reći svoju istinu“, kaže Ogar za Kosovo onlajn.

Dodaje da je za njega ključno pitanje ukoliko je izraelska vlada bila obaveštena da će doći do napada 7. oktobra 2023. godine zbog čega nije preduzela nikakve mere kako bi ga sprečila.

„Izraelska vlada je bila obaveštena o napadu 7. oktobra 2023. godine, ali nije preduzela nikakve mere da bi to sprečila. To je jedno pitanje koje bi moralo da se razreši jednog dana. Zbog čega premijer Netanjahu nije učinio ništa kako bi sprečio napad Hamasa 7. oktobra. To je ključno pitanje, ali na njega niko nije odgovorio“, kaže Ogar.

On ističe da je napad Hamasa bio užasan zbog čega je Izrael odgovorio bombardovanjima koji su proizveli takođe strašnu tragediju.

Smatra da je za pravnike i političare da definišu karakter takvog izraelskog odgovora i da li se može nazvati genocidom kako se može čuti u delu svetske javnosti.

„Naravno, taj napad (Hamasa) je bio užasan. Ne znam kako i kojim intenzitetom se odigrao, ali je bez sumnje bio užasan napad. Posle toga je Izrael odgovorio bombardovanjem Gaze na strašan način. Civili, starci, muškarci, žene, deca... mnogo je video snimaka koji pokazuju ovu strašnu tragediju. Neki govore da je to genocid. Kada se stanovništvo ubija prema njihovoj boji kože, ili jeziku, kulturi to je pitanje šta je. Nisam pravnik niti političar, već bivši vojnik i kao bivši vojnik i građani postavljam to pitanje“, zaključuje Ogar.

Jerusalim, Galileja i Kosovo

S druge strane, počasni konzul Srbije u Izraelu Aleksandar Nikolić ocenjuje da je rat u Pojasu Gaze „jezivi ratni vrlog koji je rezultovao civilim patnjama na svim stranama“, ali i upozorava na narastajuću pojavu antisemitizma prema jevrejskoj zajednici u zapadnim metropolama.

Komentarišući godišnjicu početka sukoba u Gazi Nikolić smatra da je od 7. oktobra prošle godine na delu „stropoštavanje političko-bezbednosne situacije u čitavom svetu“.

"Od tada do danas imamo stropoštavanje izuzetno usložene situacije ne samo u bezbednosno-političkim aspektima širom sveta, već i u pojavama neoprostivog antisemitizma“, kaže Nikolić.

Naglašava da se takve poruke sve češće čuju u zapadnim metropolama, ali i u najvišim intelektualnim krugovima.

„Nisam verovao da ću za svog života da doživim da predsednice tako prestižnih međunarodno globalno gledano univerziteta poput Kolumbije i Pena nisu bile kadre da odgovore na onako jednostavna pitanja pred Komisijom američkog kongresa o pozivanjima na nasilje prema jevreskim studentima. Dakle, ne govorimo o legitimnom pravu da se kritikuje politika neke strane vlade odnosno o posledicama ratnih dejstava, jer je potpuno jasno da su civilne žrtve ovog jezivog rata, koje zalazi već u svoju drugu nepojmljivu godinu, na svim stranama. Već govorimo o brutalnim izlivima mržnje prema lokalnim jevreskim zajednicama širom nekih zapadnih metropola“, naglašava Nikolić.

Govoreći o trenutnoj situaciji u Izraelu počasni konzul Srbije kaže da stanovništvo živi u strahu, posebno zbog činjenice da se jedan deo Izraela prvi put suočio sa raketiranjem i dronovima, ali i cela zemlja sa balističkim raketama „zemlje-zemlja“ koje su nedavno lansirane iz Irana.

Ratnim dejstvima su najviše izloženi „severni sektor“: Galileja i luka Haifa.

„Nema sumnje da ovdašnje društvo živi u zebnji. Poslednji dani nas upućuju na to da su ratom zahvaćeni kako reketiranjem, tako i prodorima bespilotnih letilica i to ne samo iz pravca Libana, nego i iz pravca istoka. To je uglavnom seveni sektor, dakle, zapadna Gornja i Donja Galileja, kao i treći najveći grad Izraela, severna mediternaska luka Haifa. U centralnom i južnom delu stanje je u mnogo čemu relaksiranije i normalnije. Ovo upućuje i na opšte zebnje ovdašnjeg stanovništva. Ako se ne radi o onima koji su trenutno teritorijalno ugroženi, svakako članovi njihovih porodica, njihovi najmiliji, su regrutovani, odnosno mobilisani u rezervni sastav i nema nikakve sumnje da je zebnja velika ne samo od razvoja događaja u Libanu, nego i šire, od daljih eskalacija šireg regionalnog okvira“, objašnjava Nikolić.

Smatra da je i rat u Pojasu Gaze udaljio pažnju svetske javnosti sa pitanja Kosova, ali istovremeno i pokazao da je sve manje prostora da se slučaj Kosova predstavlja kao sui generis - jedinstven slučaj.

„Nema sumnje da postojeći jezivi ratovi, ali i drugi otvoreni konflikti širom sveta u izvesnim vremenskim intervalima udaljuju pažnju, pozor i sa Kosova i Metohije, uprkos svih složenih stanja u kome se nalazi preostali srpski narod u južnoj srpskoj pokrajini. Međutim, uprkos svih nastavaka pokušaja da se Kosovo i Metohija tretiraju kao jedinstven slučaj, sui generis, sve je manje manipulativnog prostora da se ovo nepoštovanje rezolucija Saveta bezbednosti kao i međunarodnog prava an general ne sagleda u analognim slučajevima i u drugim turbulentnim regionima sveta“, ističe Nikolić.

Kaže da tome u prilog ide i podatak da je jedan od ključnih uzroka aktuelnih sukoba nepoštovanje Rezolucije 1701 iz 2006. godine.  

„Kada govorimo o Levantu, dakle o ovom trenutnom jezivom sukubu na Bliskom istoku, svakako je aktualizovano pitanje sudbine rezolucije Saveta bezbednosti UN 1701 iz 2006. godine, pre svega u pogledu nesprovođenja razdvajanja trupa, što je prouzrokovalo tragične posledice“, dodaje Nikolić.

Objašnjava da je za upućene građane Izraela sa proširenjem ratnih sukoba na Galileju sve shvatljivija pozicija Srbije kada je reč o Kosovu.

„Kosovo nije samo naš Jerusalim, što ono svakako i pre svega i iznad svega jeste u svom duhovnom, civilizacijskom i nacionalno -istorijskom kontekstu. Kosovo je i naša Galileja, kada se govori ljudima ovde. To je teritorija nad kojom ne može biti znaka pitanja o suverenitetu, ali koja je demografski u složenom položaju. To je ono što zainteresuje sagovornika, jer mu se nametne pitanje latentne opasnosti postojećeg stanja po njega, pa se onda priroda nametanja rešenja bez konsenzusa direktno zainteresovanih strana u sporu sama po sebi nameće. Konačno, pitanje svršenosti volje kao osnovne prezumcije za valjanost pravnog ugovora, dakle, da li se nekim ugovorom zatvaraju obostrana potraživanja ili su njegove dostignuće samo odskočena daska za dalja i još teža ta ista potraživanja“, zaključuje Nikolić.

Licitiranje brojem mrtvih

Spoljnopolitički analitičar Mirko Dautović objašnjava za Kosovo onlajn da će ovaj sukob najverovatnije prošiti na Bliskom istoku, a da je najveća tragedija što se došlo u situaciju da „više nema ko da broji mrtve“.

„Rat ne samo što se nije smirio, nego će se najverovatnije  proširiti i već se zapravo proširio na Liban. Bojim se da postoji velika mogućnost da Izrael izvrši napad na Iran, bombardujući njihova naftna polja ili nukularne postrojenja“, kaže Dautović za Kosovo onlajn.  

Dodaje da sve procene o broju mrtvih treba uzeti sa rezervnom.

„Više nema ko da broji mrtve. Dakle, te brojke koje nam dostavlja Ministarstvo zdravlja u Gazi su zapravo dostigle 30 i nešto hiljada već u martu i taj rast je zapravo vrlo blag“, ističe Dautović.

Ključan razlog vidi u činjenici da je u izraelskim napadima uništen veliki broj bolnica i da je za ovih godinu dana broj mrtvih verovatno nekoliko stotina hiljada.

Kaže da se do preciznih podataka može doći tek ukoliko se nakon rata na teritoriji Gaze sprovede popis.

„U šta čisto sumnjam“, ističe ovaj analitičar.

Prema njegovom mišljenju Izrael je izvršio genocid koji se ogleda ne samo u direktnim ubistvima, već i uništavanju čitave teritorije Gaze.

„Znate, vi ne morate da sprovedete genocid samo direktnim ubijanjem ljudi, vi možete to da uradite i tako što onemogućite život na nekom prostoru, a to je urađeno u Pojasu Gaze. Tu više ništa ne može ni da bude podignuto, niti išta može da raste. Ljudi koji budu preživeli, kad god se sve ovo bude završilo, neće prosto moći tu da žive. To je dakle sada nenaseljiva zona“, naglašava Dautović.

Na pitanje da li je rat na Bliskom istoku pomerio Kosovo iz fokusa prioriteta na međunarodnom planu, Dautović kaže da ono to odavno nije i da je ovaj slučaj 2008. godine pao u zaborav.

„Kosovo ne da nije prioritet, nego niko ni ne zna za njega. Retko ko zna i za Srbiju u većem delu sveta. Naprosto, ta stvar je što se tiče zapadnih zemalja rešena 2008, a što se tiče ostalih zemalja, Kosovo svakako jeste presedan“, smatra Dautović.

Ipak, ističe da će svi koji se budu u budućnosti bavili izučavanjem istorije međunarodnih odnosa videće značaj koje je imalo kršenje suvereniteta i međunarnog prava 1999. intervencijom Natoa, ali i onim što se, naglašava, izrodilo iz toga navodeći napad na Irak od strane zapadnih saveznika, a zatim i rusku invaziju na Ukrajinu.

„Sve potiče, znate, od tog kršenja. To je prvi primer takvog eklatantnog kršenja međunarnog prava. Međutim, sam slučaj Kosova je pao zaborav. I retko ko uopšte zna gde su Srbija, gde je Kosovo, retko ko će biti upućen u to. Tako da Kosovo nije prioritet odavno gotovo kod nikoga u međunarodnoj zajednici na celoj planeti“, zaključuje Dautović.