Godišnjica sukoba na istoku Evrope: Čeka li kosovsko pitanje kraj rata u Ukrajini?

Na današnji dan pre dve godine započeo je rat na istoku Evrope. Mada su mnogi stručnjaci prognozirali da će to biti „blickrig“ operacija, sukob Rusije i Ukrajine se ne stišava i svakim novim danom proizvodi sve veće ljudske žrtve i globalne podele. Sagovornici Kosova onlajn se slažu da je ovaj rat promenio ne samo Evropsku uniju već i svet. Ipak, na različite načine tumače dve ključne dileme: na koji način je ovaj sukob uticao na proces dijaloga Beograda i Prištine i hoće li pitanje Kosova sačekati „pobednika“, odnosno kraj rata u Ukrajini.

Bivši izaslanik Evropske unije za Kosovo Volfgang Petrič ocenjuje za Kosovo onlajn da je zaoštravanje situacije na Kosovu, na izvestan način, kolateralna šteta izazvana ratom u Ukrajini.

Petrič kaže da se sukobom Rusije protiv Ukrajine rat, ne samo metaforički, proširio na Evropu, odnosno na ostatak kontinenta.

"Nadam se da se nikada neće proširiti i fizički i vojno, ali EU sa više milijardi evra i naoružanjem podržava Ukrajinu, a Nemačka, koja se od 1945. tradicionalno uvek držala po strani u takvim ratnim sukobima, sada se angažovala pomažući i nalazi se direktno u toj konfrontaciji", rekao je Petrič.

Ukazuje da su Evropa, a delom i Nato, direktno i indirektno u toj konfrontaciji, koja nije sukob samo Ukrajine i Rusije, već i SAD i Evrope na jednoj strani, i Rusije na drugoj.

"Opasno bi bilo da se ta nova konstelacija odrazi na sva otvorena pitanja, a Kosovo spada u to", upozorio je Petrič.

Ne misli da na Kosovu može doći do direktne intervencije Rusije, dodajući da ni Nato nema povećan interes da se tamo angažuje. I pored toga, veruje da se, posebno ove i naredne godine, zbog izbora koji slede u EU, SAD, mnogim državama, mora posebno voditi računa o bezbednosnoj situaciji.

"Obazrivost je najvažnija. Strahujem da u dijalogu Beograda i Prištine neće biti napretka zbog predstojećih izbora u EU i novog saziva Evropske komisije. Zato je bezbednosno pitanje u prvom planu sada. Kfor na Kosovu već povećava snage. Pazi se više da se ne ponove dogadjaji, poput onog u Banjskoj", kaže Petrič.

Zato je važno uputiti apel Prištini i Beogradu da budu uzdržani i da vode računa da elementi koji ne žele dobro regionu ne budu u prvom planu.

"Važno je spoznati da Rusija trenutno nije pozitivni partner u regionu. Samo na osnovu rata u Ukrajini, njene političko-diplomatske mogućnosti su ograničene. To je problem s kojim se moramo suočiti. Zato je na određeni način zaoštravanje situacije na Kosovu kolateralna šteta rata u Ukrajini", podvukao je Petrič.

Na konstataciju da Rusija presedan Kosova koristi za intervenciju u Ukrajini, dok kosovski premijer Aljbin Kurti neprestano optužuje Srbiju da je produžena ruka Rusije na Zapadnom Balkanu, Petrič kaže  da je neophodno izbegavanje zapaljive retorike.

"Potreban je apel da se i u rečima i političkoj retorici sada ne bude ekstreman. To ne donosi nikakve koristi nijednoj strani, pre svega ne za ljude koji žive na Kosovu. Srpska manjina na Kosovu živi pod veoma teškim uslovima. Uvek je potrebno brinuti se najugroženijima. Mora se paziti da stvari ne izmaknu kontroli. Ništa ne bi bilo dramatičnije nego da dobijemo neku vrstu drugog ratnog žarišta na Kosovu ili na Balkanu. To se mora po svaku cenu sprečiti", poručio je Petrič.

Primećuje i da je sa ratom u Ukrajini usledila nova realnost u Evropi.

"Suočeni smo sa novom šokirajućom realnošću da se rat vratio u Evropu. Pre 30 godina smo to imali u Jugoslaviji, i tada je to bio ogroman šok, ali u celini ograničen samo na region", zaključio je Petrič.

Profesor na Katedri za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Životić bio jedan od retkih stručnjaka koji je na početku rata u Ukrajini, 24. februara 2022. godine izjavio da to neće biti „blickrig“ operacija Rusije, već višegodišnji rat koji će istovremeno imati veoma široke i ozbiljne implikacije na globalnom nivou.

Objašnjava da su taj zaključak imali svi dobri poznavaoci prilika .

„Moje uverenje je da će taj sukob potrajati još dosta dugo. Prolaziće kroz različite faze intenzivnijih ili manje intenzivnih borbenih dejstava, ali suštinski kraj tog sukoba se u ovom trenutku ne nazire. Naravno, ta prognoza se čini pesimističnom, međutim okolnosti nas teraju da tako rezonujemo. Svako od nas bi voleo da se taj rat završi ovog momenta, ali sama sitaucija na terenu, odnosi među akterima, kako onim direktnim, tako i indirektnim, govore da tu nema raspoloženja za postizanjem mira u doglednom vremenu“, zaključuje Životić.

Komentarišući dve godine od početka rata između Rusije i Ukrajine, analitičar iz Prištine Afrim Hoti ocenjuje da je taj sukob proizveo geopolitičke posledice i doveo do novog pozicioniranja velikih igrača.

„Svedoci smo velikih promena posebno u oblasti bezbednosti. S jedne strane je došlo do homogenizacije zapadnih sila, „zapadizaciju sveta“, a s druge strane vidljivo je okretanje Rusije drugim velikim silama poput Kine“, kaže Hoti.

U takvim geopolitičkim okolnostima, smatra Hoti, i Srbija i Kosovo su srećni zbog svog geografskoj položaja jer pripadaju Evropi.

„Istovremeno su u mogućnosti da čekaju da Evropa reši problem na istočnim granicama“, zaključuje Hoti.

Predsednik Saveta za strateške politike i nekadašnji ministar odbrane Dragan Šutanovac kaže da rat u Ukrajini nije promenio samo odnos međunarodne zajednice prema dijalogu Beograda i Prištine već je proizveo promene u celom svetu.

„Definitivno zapadne zemlje nisu bile svesne opasnosti na koje su razne obaveštajne agencije ukazivale. Sami lideri zapadnog sveta, uključujući i Zelenskog nisu očekivali da tako nešto može da se dogodi iako su imali iskustvo, kako iz Gruzije, tako i iz Ukrajine 2014. godine. Praktično su se našli u neobranom grožđu što se sada možda i najbolje vidi imajući u vidu da je godinama unazad i Bušova, i Trampova i Obamina administracija upozoravala zemlje članice Nato i EU da ne izdvajaju dovoljno novca na koliko su se obavezali i to pre svega za svoju bezbednost“, kaže Šutanovac.

Nije optimista da bi se sukob na istoku Evrope mogao uskoro završiti, a da će 2024. biti godina velikih izazova za ceo svet.

„Izbori u Americi, odnosi SAD i Kine, situacija na Bliskom istoku, a onda situacija u Ukrajini. Sve su  to stvari koje se neće brzo završiti“, zaključuje Šutanovac.

Sagovornici Kosova onlajn ipak na različite načine tumače koliko je ovaj rat olakšao ili otežao pregovore Beograda i Prištine i da li će, kako mnogi upozoravaju, izhod dijaloga oko Kosova sakati kraj rata u Ukrajini.

Za profesora Aleksandra Životića rat na severu Evrope nije suštinski usporio ili izmenio odluku SAD i EU da se okonča pitanje dijaloga i normalizacija odnosa Beograda i Prištine, ali je taj proces uveo u „novu fazu“.

„Odnos međunarodne zajednice po takozvanom kosovskom pitanju nije se suštinski izmenio. Reč je o procesima koji teku dugi niz godina, slobodno možemo reći decenijama. Međutim, momenat koji je uticao na prelazak tog procesa u novu fazu je činjenica da je na prostoru Evrope jdošlo do prekomponovanja određenih struktura i na taj način, proces pregovora Beogada i Prištine je ušao u novu fazu koja pre svega podrazumeva svojevrsno ubrzanje onoga što je do sada bilo viđeno. U samoj osnovi zapadni svet nije promenio odnos prema kosovskom pitanju, međutim ono na čemu je insistirao sada insistira mnogo snažnije, brže i mnogo jače. Suštinski sve to proističe iz uverenja da je rat na istoku doveo do nove podele, stvaranja nove gvozdene zavese i sve što je suštinski zapadno od te linije formalnog razgraničenja zapad prosto smatra prostorom svog esksluzivnog uticaj“, ističe Životić.

Činjenica da je rat u Ukrajini defokusirap pažnju SAD i EU ka istoku Evrope prema mišljenju Životića niukom slučaju ne znači da se pitanje Kosova našlo na dnu lestvice njihovih prioriteta.

„Može se slobodno reći da je pri samom vrhu tih prioriteta. Ako uzmemo u obzir najteži živi konflikt na Istoku Evrope, sam prostor Zapadnog Balkana danas predstavlja drugu zonu moguće esklacije sukoba i to ne samo etničkog karaktera već i na mnogo širem planu. Zato je pitanje Kosova dosta visoko na listi prioriteta zapadnog sveta pre svega što taj konflikt smatra potencijalno opasnim u dubini one zone koju smatra zonom svog esksluziviteta“, kaže Životić.

Na pitanje da li Priština iskoristila sukob u Ukrajini kako bi prešla u „kontraofanzivu“ u odnosu na Srbiju, Životićj naglašava da je Priština iskoristila želju Evrope da prostor Zapadnog Balkana bude uređen na način kako EU odgovara.

S druge strane, Priština želi da iskoristi prmene u spoljno-političkom položaju Srbije.

„ Sama činjenice da je Srbija jedina evropska zemlja koja nije uvela sankcije Rusiji iako je zvanično osudila postojeći konflikt, kao i druge okolnosti vezane za sama dešavanja na Istoku i poziciju Srbije, prištinske nastoje da iskoriste i predstave Srbiju kao regionalnu pretnju, kao umanjenog ruskog saveznika koji preti susedima u regionu. Na taj način utiču na stvaranje sebi poželjne slike o Srbiji na Zapadu“, naglašava Životić.

Naglašava da je pitanje normalizacije odnosa Beograda i Prištine na izvestan način povezano sa krajem rata u Ukrajini.

„U jednom delu to su dva odvojena procesa, ali to su dva procesa koja pararelno teku i povremeno imaju tačke gde se spajaju u sastavni deo jednog procesa. U periodu kada konflikt u Ukrajini ide ka „produženom konfliktu“ zapadnom svetu će biti itekako od velike važnosti da na prostoru Kosova i Metohije postojeće konflikte situacije kanališe u onom pravcu koji njima odgovara, a to je pre svega postizanje onoga što eufemistički nazivaju stabilnost, a suštinski je pacifikovanje jednog prostora po njihovim aršinima", naglašava Životić.

S druge strane Afrim Hoti ocenjuje da je sa ratom u Ukrajini pitanje Kosova i Balkana palo na listi prioriteta EU, a da i Beograd i Priština faktički čekaju kraj rata i ko će pobediti tražeći u tome šansu za ostvarenje ciljeva.

„Čini se da politički lideri obe zemlje čekaju ’konačno rešenje’ odnosno kraj rata u Ukrajini očekujući da će tada moći da za sebe obezbede novu poziciju. Ukoliko Rusija pobedi u ovom ratu tada, nema sumnje da će politički lideri u Srbiji to iskoristiti kako se ne bi povinovali međunarodnim pravilima, a posebno kada je reč o priznanju Kosova. S druge strane, ukoliko pobednik ovog rata bude Ukrajina, a to će značiti i pobedu zapadnih zemlaja, tada će Srbija definitivno biti ostavljena bez ikakve mogućnosti da ne prizna i ne normalizuje odnose sa Kosovom“, smatra Hoti.

Ovaj analitičar ističe da je sa početkom sukoba na istoku Evrope 2022., a zatim i rata Izreala i Hamasa 2023. godine bilo očekivano da pitanje Kosova padne na listi prioriteta EU, odnosno da sukob u Ukrajini i na Bliskom istoku "sakriju" proces pregovora između Srbije i Kosova.

„Pitanje Balkana je bez sumnje za EU jedno od najkomplesnijih pitanja, ali ono nije moglo da bude zauvek na vrhu njihove političke agende. Videli smo mnoge druge događaje koji su preuzeli primat kao što je rat u Ukrajini ili rat Hamasa i Izraela, a možda će u budućnosti biti i nekih drugih konfikta“, ocenjuje Hoti.

On kaže da je rat u Ukrajini definitivno proizveo posledice po Evropsku uniju, a ukoliko se to pitanje posmatra u svetlu pitanja Kosova, političko rukovodstvo Srbije od 2022. godine ne pokazuje iskrenu želju za ozbiljnim pristupom i konkretnijim pomacima u pronalaženju konačnog rešenja za normalizaciju odnosa.

„Činjenica da je Srbija odlučila da ostane u bliskim i dobrim odnosima sa Ruskom Federacijom govori da i dalje gaji nadu, po meni beznadežnu, da će nekako ipak zadržati Kosovo kao suvereni i teritorijalno integrisani deo Srbije. S moje tačke gledište nemoguće je vratiti proces unazad. Stvaranje država je kao rađanje dece. Kada se to dogodi ne možemo dete vratiti majci u stomak. Nemoguće je da međunarodna zajednica promeni svoj stav po pitanju priznavanja Kosova. Neće doći do  promene te odluke“, ističe Hoti.

Na potpuno drugačiji način ovo pitanje sagledava Dragan Šutanovac.

Prema njegovim rečima Priština je iskoristila rat na istoku Evrope i odnos EU i SAD prema Rusiji kako bi predstavila Beograd kao ključan bezbednosni rizik u regionu, ali i da  bi za Srbiju bilo pogubno da se osloni na retoriku Moskve da se pitanje Kosova reši tek nakon završetka rata u Ukrajini.

„Mi smo sada u situaciji ne samo da treba da savladamo i napravimo dogovor sa Prištinom, već taj dogovor treba da odgovara i nekoj trećoj strani, a ta treća strana u ovom trenutku nema interes da se napravi dogovor i to je takođe jasno rečeno. Nama je poslata poruka iz Moskve da treba da čekamo da oni završe svoje poslove u Ukrajini i gde još, pa će se onda promeniti neka geopolitička situacija, pa će onda početi da rešavaju i Zapadni Balkan što je potpuno pogrešno i promašeno. Srbija je okružena zemljama članicama kako Nato, tako i EU. Nama je mesto u EU, a to što Rusija ima problem sa njima to ne treba da bude problem Srbije“, ocenio je Šutanovac.

On je istakao da je najbolje da se eventualni dogovor bude postignut što pre kako bi, kako je rekao „Srbija punim plućima krenula dalje“.

„Naš interes je da se pregovori oko Kosova i eventualni dogovori obave što pre kako bi Srbija punim plućima krenula dalje u evropske integracije i dobila neophodnu podršku koju smo do sada imali“, rekao je Šutanovac.

On je ocenio da je Priština iskoristila rat u Ukrajini kako bi lobirajući u SAD i EU predstavili probleme u regionu Zapadnog Balkana većim nego što realno jesu.

„Priština nas decenijama unazad uči kako se lobira širom zapadne Evrope i Amerike. Tu mislim na činjenicu da ne biraju sredstva kako to da rade. Imali su u Vašingtonu velikog sponzora, senatora Menandeza koji će verovatno završiti u zatvoru zato što je dokazano korumpirani političar koji je zastupao interese, čak ne Kosova, već lično Kurtija. Takođe imaju i lobiste u Evropi. Zato se oko problema u regionu diže mnogo veća prašina nego što realno jeste. To je prisutno u administracijama premijera i predsednika država Evrope i SAD“, naveo je Šutanovac.

On je ocenio da je više faktora koji su išli na ruku Prištini, a kao ključne navodi da Evropa nije bila spremna za rat u Ukrajini, ali ni sposobnost da odigra značajniju ulogu na Bliskom Istoku zbog čega su odlučili da preko pitanja Zapadnog Balkana za sebe „pronađu mesto u globalnoj raspodeli karata“.

 „Lideri u Evropi pokušavaju da pronađu svoje mesto u globalnoj raspodeli karata koja se trenutno odigrava, a decenijama unazad se ovako nešto nije događalo. Mislim da se zbog toga više i interesuju za Zapadni Balkan. Postoji narativ u kome pokušavaju da prikažu Srbiju kao zemlju koja destabiliše region pa shodno tome je nephodno pozabaviti se više Srbijom i regionom. Sve je inicirano činjenicom da oni ne mogu da reše probleme niti u Ukrajini, niti na Bliskom Istoku, niti sa Hutima ili Hamasom. I sve to dovodi do toga da se u Evropi dobar deo političara koji su nesposobni da nešto urade na globalnom planu fokusiraju na Srbiju“, zaključuje Šutanovac.