Govor Osmani u Skupštini: Raskol s Kurtijem ili predizborna taktika?

Godišnji govor predsednice Kosova Vjose Osmani u Skupštini izazvao je veliku pažnju u kosovskoj javnosti, budući da su mnogi u njenim rečima prepoznali kritiku upućenu premijeru Aljbinu Kurtiju. Najveća opaska odnosila se na „kockanje sa savezima“, koje, kako je kazala, „podriva samu odbranu Kosova“. Dok neki smatraju da je Osmani time želela da se distancira od neuspeha Kurtijeve vlade i njegovih politika, drugi podsećaju da mu je bila verna saveznica svih ovih godina i njenu izjavu ocenjuju kao političko taktiziranje pred predstojeće izbore.

Piše: Petar Rosić

„Važnost održavanja i jačanja saveza je neprocenjiva. Politička istorija nam dokazuje da je slabljenje savezništva i partnerstva strateška greška. Zajedništvo sa onima koji su nam pomogli da imamo slobodu države nikada nije potčinjavanje ili ucena“, rekla je Osmani i dodala da su savezi tu da štite Kosovo, pa „njihovo ugrožavanje ili kockanje sa njima podriva samu odbranu“.

Sam Kurti odbio je da za medije komentariše govor Osmani pravdajući se da nema vremena, pa je to uradio predsednik Skupštine Kosova Glauk Konjufca koji se požalio da osim „grubih reči“ postoje i drugi načini da se izrazi nezadovoljstvo.

„Uvek imamo nesuglasice i one su evidentne posebno oko tema dijaloga, udruživanja opština, odluke ili slanja nacrta (statuta) Zajednice Ustavnom sudu, delovanja Vlade na severu Kosova... Može biti razlika, ali mislim da moramo sačuvati integritet institucija i odgovornost koju zastupamo. Čini mi se da ima puno prostora da se kritike i neslaganja ispolje na druge načine, a ne uvredljivim rečima“, naveo je Kunjufca.

Mnogi opozicioni političari, poput Bedžeta Pacolija, smatraju da je Osmani odlučila da se distancira od neuspeha Kurtijeve vlade zbog predstojećih izbora .

„Predsednica je svesna da Aljbin Kurti verovatno neće podržati njenu kandidaturu za drugi mandat, i kao rezultat toga, odlučila je da se distancira od njegove vlade, pokušavajući da se pozicionira kao nezavisna politička ličnost“, pojašnjava šef Alijanse za novo Kosovo.

Međutim, poslanik DPK Hisen Beriša smatra da Osmani i Kurti i dalje rade u punoj koordinaciji i da su njene kritike „samo deo agende za prikupljanje glasova“.

On je ukazao da Osmani ima cilj da sačuva glasove „koje je ukrala od Demokratskog saveza Kosova“.

„Osmani igra igru spasavanja Kurtija, u punoj su koordinaciji. Njene kritike Kurtiju nemaju apsolutno nikakvog efekta, naprotiv, još više ga ohrabruju“, kazao je on.

Za razliku od Beriše politički analitičar iz Prištine Afrim Kasoli ocenio je za Kosovo onlajn da je govor Osmani jasno pokazao da su odnosi između nje i premijera Aljbina Kurtija dostigli tačku bez povratka.

„Njen sukob sa premijerom Kurtijem, odnosno sa vladom Kosova i sa ministarkom spoljnih poslova gospođom Donikom Gervalom, sukobi između ovih centara moći na Kosovu, primećuju se već duže vreme, ali poslednji govor u Skupštini Kosova jasno je pokazao da su se ti sukobi dodatno produbili i da su nesuglasice između njih dostigle tačku bez povratka, uprkos tome što smo do sada imali zajedničko partnerstvo”, smatra on.

Navodi da kriza s kojom se Kosovo danas suočava, posebno na međunarodnoj sceni, nije nastala slučajno, a da je Osmani „donedavno ćutala”.

„Ova kriza je odavno očigledna, Kosovo je izolovano i pod sankcijama i već duže vreme je u zategnutim odnosima sa međunarodnim partnerima, a predsednica Osmani je donedavno ćutala o ovim sporovima između Kosova i međunarodnih partnera. Ona je tek nedavno počela da iskazuje svoje kritike, pokazujući da to može biti posledica njenih ličnih interesa i ličnih neslaganja koje možda ima sa premijerom Kurtijem, a ne njene posvećenosti da zaštiti neadekvatnu poziciju Kosova u ovim procesima”, kaže analitičar iz Prištine.

Zoran Savić iz NVO Aktiv objašnjava za Kosovo onlajn da sukob unutar vladajuće koalicije na Kosovu, pre svega između Osmani i Kurtija već dugo tinja i da je kulminirao kada je Ministarstvo spoljnih poslova poslalo pismo Savetu Evrope na dan zasedanja, a da Osmani o tome nisu obavestili.

“Po protokolu ona je morala da bude obaveštena. Reakcija kosovskog predsedništva je bila izuzetno žustra”, kaže Savić i podseća da se raskol Osmani i Kurtija naslućuje i po pitanju odnosa sa međunarodnom zajednicom, konkretno Kvintom, a da je ona u više navrata optuživala Kurtija da krši savez i sa SAD.

Sve te međusobne varnice, međutim, saradnik Centra za društvenu stabilnost Marko Miškeljin vidi kao političko taktiziranje pred izbore.

„Ono što treba imati u vidu jeste da se bliži datum izbora i svaku izjavu svih političkih aktera koji ili jesu deo trenutne prištinske administracije ili pretenduju da to budu, treba posmatrati kroz tu prizmu“, kaže on za Kosovo onlajn.

Dodaje da otuda i „naknadna pamet“ Vjose Osmani da odjednom uočava ono što mnogi drugi govore, ne samo iz Srbije, nego i mnogi evropski lideri, što je možda i bitnije za samu javnost na Kosovu.

„A to je da samo ponašanje administracije udaljava i dosta iritira prvenstveno ljude koji su im dali najveću podršku. Raditi konstantno na tome da se oni antagoniraju i raditi konstantno na tome da se njima stvaraju veći problemi, nikako ne može biti dobar recept za uspešnu političku karijeru“, ocenjuje.

Njen govor ocenjuje više kao političko taktiziranje, nego što je zaista došlo do nekog raskola sa Kurtijem.

„Videli smo da Osmani nije imala takav stav i takve primedbe dok je Kurti godinama sprovodio teror nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji. Samo kada bi krenuli da nabrajamo sve, od pošte, srpske robe koja godinu dana nije mogla da ulazi, a i sada to ide dosta sporo... Vidimo da nije bilo zamerki, niti nekakvih pokušaja da se olakša svakodnevni život stanovnicima Kosova i Metohije koji su srpske nacionalnosti. Tako da mislim da tu nema nekih ozbiljnijih političkih razmirica ili nekih ideoloških mimoilaženja, nego je prvenstveno na delu političko taktiziranje“, kaže Miškeljin.

U svom govoru Osmani je navela i da nikada nije razumela „sprdnju koja se pravi na račun saveznika, ni napade na njih, ni zloupotrebu njihovog imena za vlast“.

„Ni jedno, ni drugo ne čini čast Kosovu“, navela je ona.

Međutim, Savić podseća da je u istom govoru „negirala da Miroslav Lajčak vodi pregovarački proces”.

„Obrazložila je time da Slovačka nije priznala Kosovo, iako je Lajčak evropski zvaničnik“, kaže Savić.

Na pitanje da li eventualni raskol Kurtija i Osmani može uticati i na sam dijalog kaže da to ne može dovesti do radikalnih promena, ali da bi svaka promena u vlasti mogla uticati na dinamiku pregovora.

„Svaka promena vlasti je promenila na ovaj ili onaj način dinamiku dijaloga, ali neće to krucijelno da utiče na dijalog, da se nešto drastično promeni”, zaključuje on.

S njim se slaže i Kasoli koji objašnjava da je proces dijaloga u velikoj meri oblikovan i spoljnim faktorima koji prevazilaze unutrašnje političke odnose na Kosovu.

„On zavisi od toga koliko će ti spoljni faktori biti odlučni u guranju agende dijaloga napred. Na kraju krajeva, prema ranijoj odluci Ustavnog suda, proces dijaloga je isključiva nadležnost Vlade Kosova, uprkos činjenici da je predsednica takođe predstavnica državne spoljne politike”, navodi Kasoli.

Miškeljin smatra da bi na promene kada je u pitanju dijalog mogli da utiču jedino „lični pritisci i pretnje ličnim sankcijama”.

„Onog momenta kada je postalo jasno da je ugrožena pozivnica Aljbinu Kurtiju što se tiče Berlinskog procesa, tog momenta je srpska roba, makar malo, počela da dolazi na Kosovo. I to je najbolji pokazatelj onoga o čemu govorim - da jedino lične sankcije, jedino ono što lično može da naškodi čoveku koji je prvenstveno odgovoran za ovako podizanje tenzija, mogu uroditi plodom i dovesti do toga da se za sto sedne sa dobrom voljom, da se zaista postigne nekakav rezultat i poboljša život za sve stranovnike Kosova, što bi trebalo svima da prvenstveno bude cilj“, zaključuje Miškeljin.