Građani regiona u istoj misiji: Bojkotom trgovinskih lanaca do pravednijih cena

Pozive na bojkot velikih trgovinskih lanaca, uz značajan ili manji odziv, građani regiona podržali su proteklih nedelja nezadovoljni visinom cena, na prvom mestu prehrambenih proizvoda. Sagovornici Kosovo onlajna iz Prištine, Beograda, Tirane i Skoplja ukazuju da je poverenje građana u formiranje cena i slobodnu trgovinu narušeno i da je smisao bojkota borba za pravednije cene. Promena još nema, ali im se građani, sa rezervom da će biti drastične, ipak nadaju.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Iako su utiska da na Kosovu cene namirnica nisu najviše u regionu, građani Prištine ih smatraju visokim.

Aden Bisljimi iz Prištine rekao je reporterima Kosovo onlajna da je preskupo.

„Čini mi se da je dosta skupo, ali nadam se da će nešto da se popravi. Bojkot može da utiče na cene“, uveren je on.

U Skoplju kupci sumnjičavi. Čak i da dođe do smanjenja cena, kako kaže jedna Skopljanka, ono „neće biti pravo“.  

„Cene su snižene za jedan, dva denara. Šta sa tim?“, rezignirana je njena sugrađanka.

Reporteri Kosovo onlajna uporedili su i cene Milka Oreo čokolade od 100 grama koja je, ispostavilo se, najskuplja u Beogradu.

Njena cena se u Skoplju kreće od 65 denara ili 1,06 evra do 1,45 evra, na Kosovu je od 1,19 do 1,79 evra, a u Beogradu u većim trgovinskim lancima košta od 219,99 dinara ili 1,87 evra do 249,99 dinara ili 2,13 evra. I duplo skuplje nego u Skoplju! 

Bojkot bi, smatraju stručnjaci, trebalo da rezultira i odgovorima na pitanja ko je krivac za „zidanje“ cena.  

Udruženje za zaštitu potrošača Efektiva u Srbiji juče je pozvalo potrošače na novi sedmodnevni bojkot, drugog po redu trgovinskog lanca, Merkatora, u sklopu kojeg su prodavnice Idea i Roda. Prošle nedelje poziv je važio za prodavnice lanca Delez. 

Ko će „prvi da se umori“, da li kupci ili trgovci, i koliko dugo će da traje bojkot trgovinskih lanaca u Srbiji, Dejan Gavrilović iz Efektive kaže da je teško proceniti. On za Kosovo onlajn, međutim, navodi da je evidentno da građani sve više podižu sopstvenu svest o tome da moraju da poštuju sebe i svoj novac jer su u Srbiji ne samo hrana, nego i kućna hemija, značajno skuplji nego u zemljama razvijene Evrope.

„Apsurdno je da su neki proizvodi koji se prave kod nas jeftiniji u zemljama regiona ili čak u zemljama Skandinavije. Recimo, voda koja se puni u Srbiji jeftinija je na Malti, bez obzira na visoke troškove transporta“, kaže Gavrilović.

Kako objašnjava, trgovcima se ne spori pravo da zarade, ali je smisao bojkota borba za pravednije cene. 

„Kada čujete da je jedan trgovinski lanac napravio profit od 65 miliona evra za godinu i da mu je marža 45 odsto, jasno je da tu postoji prostor za snižavanje cena. Ljudi jednostavno više ne žele da plaćaju te cene i nije bilo teško nagovoriti ih da uđu u bunt ovog tipa. Svi bismo voleli da se trgovinski lanci dozovu pameti, ali ovde nisu problem samo oni. Problem su verovatno i njihovi dobavljači, proizvođači“, ističe Gavrilović. 

Najbolje bi bilo, kako kaže, da bojkot traje što kraće i da štetu nemaju ni potrošači, ni trgovinski lanci, odnosno da korist imaju i jedni i drugi. 

„Ako dođe do snižavanja cena hrane, siguran sam da trgovinski lanci neće biti na gubitku jer će potrošači za isti novac moći da kupe više“, ocenjuje naš sagovornik.

Kaže da je udruženje Efektiva proučavalo iskustva iz evropskih zemalja i da je u njima svest potrošača na mnogo višem nivou, ali da je drugačiji i sistem i da se mnogo više poštuju prava potrošača. 

„Izdvojio bih kao primer, pumpu u jednom holandskom gradu koja je povećala cene goriva posle čega su stanovnici tog grada pokrenuli svojevrsni bojkot i prestali da kupuju gorivo na toj pumpi i odlazili kolima u susedni grad i tamo su kupovali benzin i vraćali se. Možda ih je to koštalo malo više, jer su morali da potroše gorivo, ali su bili solidarni. Nakon par dana, kada je vlasnik pumpe video da ljudi ne dolaze da sipaju gorivo kod njega, snizio je cenu“, priča Gavrilović.

Kao primer navodi i akcije u trgovinama u zemljama EU, koje budu od 10 do 30 odsto i kaže da tamo nema sniženja cena kao u Srbiji od 50 ili 70 odsto, na čemu se zapravo vidi koliko iznose marže. 

Marže na Kosovu, prema rečima predsednika Kosovske poslovne alijanse Agima Šahinija kreću se od 5 ili 7 do 20 odsto za neke artikle, ali da za glavni deo proizvoda ne idu više od 10 odsto. 

Kako ističe, na Kosovu, koje zavisi od uvoza, privrednici ne mogu da utiču na cene.

„Kosovo zavisi od uvoza. Ono uvozi robe u vrednosti od oko 6,3 milijardi evra, nemamo domaću proizvodnju i kod nas biznismeni ili privrednici ne mogu da utiču na cene, nego uvoz“, navodi Šahini za Kosovo onlajn, koji smatara da poziv na bojkot trgovinskih lanaca na Kosovu nije postigao cilj jer su na Kosovu najniže cene namirnica na Balkanu, ali dodaje da su ovde i najmanje plate na Balkanu.

U Albaniji, kako nam je preneo osnivač i izvršni direktor centra „Alert“ za zaštitu potrošača u Tirani Granit Sokolaj, reakcije građana na poziv na bojkot velikih lanaca supermarketa skoro da nije ni bilo, iako se, kako ocenjuje, povećanje cena u Albaniji oseća više nego na Kosovu ili u Severnoj Makedoniji. 

Povećanje cena, kako na globalnom nivou, tako i u Albaniji, kaže Sokolaj, počelo je sa pandemijom koronavirusa 2020. godine, a na to je zatim uticao i oružani sukob u istočnoj Evropi.  

„Iako ne možemo da tražimo da imamo iste cene kao pre 2020. godine, pada cena ili nema ili je veoma mali. Govorim o hrani, sredstvima za higijenu.., a to je uticalo na džepove Albanaca“, navodi Sokolaj. 

Inicijativu bojkota velikih trgovinskih lanaca, kako kaže, njegov centar je pokrenuo u Albaniji nakon što je ona počela u Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji, na Kosovu, za 16. februar je bio određen kao datum za pokretanje bojkota, ali su tog dana prodavnice velikih lanaca supermarketa bile pune.

„Takođe je reakcija na društvenim mrežama bila veoma 'mlaka'. Veoma mi je žao zbog ove činjenice, žao mi je albanskih džepova, naših para. Moj slogan je bio 'budi gospodar svog novčanika ili svoje porodične ekonomije'. Vidim da reakcija skoro ne postoji“, konstatuje Sokolaj.

Dodaje da se nada da će se svest građana povećati, ali ocenjuje da će za to biti potrebno dosta vremena. 

Analitičar i predstavnik Upravnog odbora Univerziteta Hajdelberg u Skoplju Siniša Naumoski kaže za Kosovo onlajn da su akcije bojkota velikih trgovinskih lanaca dobra simbolična poruka i simboličan pritisak na potrošače da pokažu da su oni najveći faktor u poslu trgovine komercijalnom robom i prehrambenim proizvodima.

Bojkot će, kako smatra, dati rezultate u pravcu otkrivanja problema koji povećavaju cene. 

Naumovski kaže da je poverenje građana u formiranje cena i slobodnu trgovinu narušeno i da potrošači isti proizvod kupuju po različitim cenama u različitim gradovima, kao i da isti proizvod može da se kupi u Skoplju po drugačijoj ceni, iako će se ovo pravdati time da se prodajne cene u slobodnoj trgovini slobodno kreiraju.

On dodaje da je država došla do statistike o pojedinim nedemokratskim i neetičkim udruženjima u oblasti određivanja nekih cena, ali i da se istovremeno postavlja pitanje da li su supermarketi pravi uzrok stvaranja visokih cena. Prave mere, kaže, ogledale bi se u tome da se otkrije ko je multiplikator cena, pa bi možda loptu trebalo vratiti korak unazad i videti kolika je profitna marža i kako se formira prodajna cena.

„Po mom mišljenju, to će i državni organi reći, ili su neki već isticali, da je najveća profitna marža kod onog ko povezuje robu od proizvođača i donosi krajnjem kupcu preko tržišta, odnosno kod distributera. Troje postoje u celom lancu a poslednji je supermarket. Treba da obratimo pažnju i na to ko na kraju snosi najveći teret svega ovoga. Najveći teret snose građani kao potrošači, a sa druge strane proizvođači hrane, koji su u najtežoj situaciji jer oni proizvod isporučuju proizvodnim pogonima po najnižoj ceni, proizvodni pogoni ga isporučuju sa realnom, opravdanom maržom do distributera i tada počinju da rastu profitne marže“, napominje naš sagovornik. 

On navodi da je primetno da je došlo do rasta prihoda određene grupe od deset najvećih supermarketa u Severnoj Makedoniji, posle kovida, u odnosu na period pre kovida. 

„Neto profit raste. Krenuli smo sa oko deset miliona evra pre kovida, sada smo na oko 38 do 40 miliona evra za deset najvećih supermarketa. To pokazuje da negodovanje stanovništva u ovom periodu nije slučajno. Efekat će se osetiti određenim politikama koje bi ovo negodovanje trebalo da izazove i sprovođenjem državnih, budućih koraka, koje će regulator preduzeti u toj oblasti“, navodi Naumoski.