Hoće li velika petorka u SB UN otvoriti vrata za Afriku i da li bi to značilo Srbiji?

Sijera Leone predsedavaće Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija još nekoliko dana, a mesec tokom kojeg je bio na čelu ovog tela iskoristio je da aktuelizuje pitanje članstva Afrike u Savetu bezbednosti. Ponovo je istaknuto da bi ovaj kontinent trebalo da ima stalno mesto u SB, a za to je podrška stigla i od generalnog sekretara UN Antonija Gutereša. Ipak, kako je konstatovao i sam predsednik Sijera Leonea Džulijus Mada Bio, petorka koja ima pravo veta u SB je ta koja „upravlja kapijom“.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Afrika već duže vreme zahteva najmanje dva stalna mesta u Savetu bezbednosti UN i dva dodatna nestalna mesta, uz tri koja joj već pripadaju. Predsednik Mada Bio tvrdi da je trenutna konfiguracija Saveta bezbednosti zastarela i da ne služi na odgovarajući način interesima Afrike, a generalni sekretar UN Antonio Gutereš izjavio je da se ne može prihvatiti da vodećem svetskom telu za mir i bezbednost nedostaje stalni glas kontinenta sa više od milijardu ljudi. Sastav SB, istakao je Gutereš, uprkos nekoliko izmena, nije išao u korak sa svetskim promenama.

Argumenti koji mnogima u svetu zvuče zdravorazumski, za sobom međutim povlače i brojna pitanja, od toga koje bi afričke zemlje predstavljale kontinent na Ist Riveru do toga da li je izvodljivo da se reforma SB izvede tako da se kapija otvori samo za Afriku, a da apetiti ostalih koji takođe smatraju da treba da budu u društvu onih sa pravom veta ostanu nezadovoljeni.

Ako bi u nekom doglednom vremenu Afrika ipak postala stalni član SB, prema oceni sagovornika Kosovo onlajna, to bi pri rešavanju kosovskog pitanja bilo od značaja za interese Srbije, jer većina država sa ovog kontinenta ne priznaje Kosovo i sa Srbijom ima prijateljske odnose, mada ima i gledišta da taj scenario Beogradu ne bi doneo ništa posebno.

Prema oceni Dragana Županjevca, bivšeg ambasadora Srbije u Keniji, proces prijema Afrike u red stalnih članica Saveta bezbednosti danas deluje izglednije nego unazad 30 godina tokom kojih se takođe o tome pričalo ali se ništa nije dešavalo.

Županjevac navodi da je Afrika 1945. godine imala samo četiri zemlje članice Ujedinjenih nacija - Etiopiju, Egipat, Južnu Afriku i Liberiju, a da su sada u UN 54 članice sa afričkog kontinenta, dok u Savetu bezbednosti imaju samo tri nestalne članice.

"Sve više raste spoznaja da to mora da se promeni. Afrički kontinent ima najveći naraštaj. Očekuje se da već 2050. godine svaki četvrti stanovnik planete bude iz Afrike. I nije prihvatljivo da ona nema stalnog člana SB. Trenutno, Afrika ima tri nestalna člana, a traži da dobije dva stalna mesta, tako da se veto ili ukine ili ako se ne ukine, onda žele da dve afričke zemlje imaju veto i traže još dva nestalna mesta", navodi Županjevac za Kosovo onlajn.

Dodaje da ima reči o tome da bi na Samitu o budućnosti, koji će se održati u septembru u Njujorku, mogao da počne proces reforme, u okviru kog bi Afrika bila u prvom planu.

"Ali, naravno, čim počne da se priča o Africi, onda i Azija ima pravo da kaže: 'mi smo ogroman kontinent i imamo samo dva nestalna člana'. Latinska Amerika ima dva, zapadni svet ima još dva i istočna Evropa, gde mi pripadamo, ima jedno mesto. Kad taj proces počne da se odvija, to ne ide jednostavno. Svi razumeju da je potrebno da Afrika zbog svoje mnogoljudnosti, ekonomskog i političkog značaja, jer je kontinent sa najvećim prirodnim resursima, treba da pojača prisustvo u Savetu bezbednosti, ali čim se pokrene taj proces, pojaviće se i drugi zahtevi i druge želje", kaže Županjevac.

Navodi da su napori da se reformiše Savet bezbednosti postojali još pre 30 godina i da se pričalo da bi u stalno članstvo trebalo da bude primljena tzv. grupa četiri, Japan, Nemačka, Indija i Brazil.

“Ali čim su te četiri zemlje svoj slučaj stavile na sto, uz argument da su po društvenom bruto proizvodu moćne, pitanje su odmah postavili i njihovi rivali. Tako se Pakistan odmah pobunio - zašto Indija, a ne Pakistan, kad se javila Nemačka, odmah su Italija i Španija rekle 'ne', a zbog Brazila su ustale Argentina i Meksiko", ističe Županjevac.

Na pitanje da li bi Srbiji, u kontekstu rešavanja kosovskog pitanja, odgovaralo da Afrika postane stalni član SB, naš sagovornik kaže da većina afričkih zemalja smatra da je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova bio opasan presedan, protiv međunarodnog prava i da Kosovo priznaje tek trećina afričkih država.

"Ima afričkih zemalja koje su priznale jednostrano proglašanu nezavisnost Kosova, kao Senegal, Tanzanija, Mauritanija, Obala Slonovače.., ali većina smatra da je to nepravično menjanje granica usred Evrope i smatraju da je to opasno i za njihov kontinent i zato ne priznaju Kosovo. S te strane gledano, ako bi Afrika imala dva stalna mesta u SB to bi potencijalno moglo da bude korisno za srpske interese, ali ne možemo da kažemo da je to zagarantovano i sto odsto. Trenutno su u SB kao nestalne članice Sijera Leone koja je povukla priznanje Kosova, Alžir koji ga ne priznaje i Mozambik koji je malo nejasan. Ali može da se desi da tu budu Malavi, Čad, Tanzanija i Senegal, koje sve priznaju Kosovo, i onda s tim ne dobijamo. Ono što je jasno je da između dve trećine i tri četvrtine afričkog kontinenta ne priznaje Kosovo i Metohiju kao nezavisnu zemlju i to je svakako važno za srpski interes", ukazuje Županjevac.

I spoljnopolitički analitičar Borislav Korkodelović mišljenja je da bi klima u Savetu bezbednosti bila drugačija sa "novom, svežom krvi" i da bi to bilo dobro i po interese Srbije.

"Sve ono što doprinosi multipolarnosti i što ide ka razbijanju okova koje formiraju mali krugovi hegemonističkih zemalja, odgovara Srbiji i problemu koji Srbija ima u vezi sa jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova. Ako, recimo, u Savet bezbednosti uđu Nigerija i Egipat, ili i Etiopija i Južnoafrička Republika, to su zemlje koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, mada Egipat tu ima neki neuhvatljiv stav jer njihovi zvaničnici kažu da su zamrzli odluku o priznanju iz 2012. godine. To bi, da kažemo, bilo tri i po zemlje koje su protiv nezavisnosti Kosmeta i to je dobro. Ali, generalno bi klima u samom telu u Savetu bezbednosti bila drugačija sa tom novom, svežom krvi. I mislim da bi to bilo dobro za Srbiju", kaže Korkodelović za Kosovo onlajn.

On podseća da Afrika od 2005. godine lobira da bude zastupljena u Savetu bezbednosti, ali smatra i da je to na dugačkom štapu i da nema veze sa željom Afrike, već sa geopolitičkim odnosima u svetu.

Korkodelović ističe da su u vreme osnivanja Ujedinjenih nacija najveći broj afričkih zemalja bile kolonije i da u stvari nisu bile vidljive.

"Uz Afriku postoje i četiri individualne zemlje koje takođe traže mesto stalnog člana - Indija, Brazil, Nemačka i Japan. I tu je opet problem u geopolitici i nadmetanju između Sjedinjenih Američkih Država i njihovih zapadnih saveznika, sa Rusijom i Kinom na drugoj strani. SAD snažno zaležu za Nemačku i Japan, njihove saveznike, a Rusija i Kina pre svega gledaju da to budu Brazil i Indija, koje su članice i Briksa. Indija je i članica Šosa, Nemačka članica Nato, a Japan eventualno budući član Natoa u azijskom delu. Znači, to je stvar visoke politike i pitanje je kada će tako nešto biti ostvareno. S tim da će u septembru, kada počinje redovno godišnje zasedanje GS UN, biti Samit budućnosti koji treba da odredi viziju Ujedinjenih nacija u narednih deset godina i tu će verovatno biti nekih nagoveštaja šta bi moglo iz svega ovoga da izađe za Afriku", kaže Korkodelović.

O tome kako bi se unutar afričkog kontinenta određivalo koja će zemlja da ga predstavlja ako bi se obezbedilo stalno mesto u SB, naš sagovornik kaže da bi se o tome glasalo unutar Afričke unije.

"Meni liči da bi izbor mogao da bude između tri ili četiri zemlje. Jedna bi bila Nigerija, koja je najmnogoljudnija afrička zemlja, takozvani afrički džin sa više od 220 miliona ljudi, zatim Egipat, sa severa Afrike i kao arapska zemlja, s obzirom na to da u ovom trenutku ne postoji nijedna stalna članica SB iz arapskog sveta i tu su još Južnoafrička Republika i eventualno Etiopija", navodi Korkodelović.

Uz napomenu da o reformi SB diskusije traju praktično od osnivanja Ujedinijenih nacija, bivši ambasador SRJ u Nemačkoj Zoran Jeremić kaže da do realizacije te ideje neće doći dok to ne bude odgovaralo svim stalnim članicama SB koje imaju pravo veta.

"Uvek se govorilo da nešto treba da se prilagodi novim uslovima i vremenu. Postoje razne ideje, tendencije, ali lično ne verujem da će doći do bilo kakvih promena. Sama činjenica da se o tome razgovara, znači da postoji nekakva saglasnost velikih sila da o tome pričaju ali da to sprovedu ne verujem, jer nijedna od njih ne želi da napusti tu svoju ipak monolitnu poziciju koja daje posebno značajnu ulogu. Govorim o stalnim članicama Saveta bezbednosti sa pravom veta", kaže Jeremić za Kosovo onlajn.

On smatra da je vrlo diskutabilno da li će u SB moći da uđu neki regioni, a kada je reč o Africi navodi da se odmah poteglo pitanje koja bi to zemlja sa ovog kontinenta bila u stalnom sastavu SB.

"Da li će to biti rotacija, pa ko će složiti sva ta mišljenja, da li će to biti mišljenja kontinenta? To jeste uvek tema ali ne verujem da će do njene realizacije doći dok to ne bude odgovaralo svim članicama Saveta bezbednosti sa pravom veta", navodi Jeremić.

On je skeptičan i po pitanju toga da li bi ulaskom Afrike među stalne članice SB, Srbija u tom telu imala više razumevanja za njene interese. Kako ističe, to bi zavisilo od toga koje bi afričke zemlje bile u SB i donosile odluke.

"Ako to budu zemlje koje nisu priznale Kosovo, to će nama odgovarati, ali ako to budu zemlje koje su to učinile ili su pod uticajem zemalja koje su priznale Kosovo, to će onda izgledati sasvim drugačije. Tako da je teško reći da li je to nešto što nama odgovara ili ne, posebno imajući u vidu da postoje i pretenzije Evropske unije na takvo mesto, pa Nemačke, ali i latinskih zemalja. Mislim da mi od toga nećemo dobiti ništa", smatra Jeremić.