Igre prestola u SAD: Da li će novi američki predsednik voditi "staru politiku" prema Kosovu?

Svetska javnost zabavlja se ovih dana nagađanjem kako će se budući američki predsednik, bila to Kamala Haris ili Donald Tramp, odnositi prema svetskim zbivanjima, od Ukrajine do Bliskog istoka. Igra je utoliko zabavnija što se o spoljnoj politici Kamale Haris gotovo ništa ne zna, dok Trampovih izjava o ovom pitanju ima i previše – toliko, da zbunjuju. Ona je nevidljiva, on je nepredvidiv. Na koga se kladiti?

Piše: Dragana Savić

Džon Bolton, Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost od 2018. do 2019. godine, rekao je nedavno da bivši predsednik nema dosledne principe, već njime vladaju "raspoloženje, ljutnja i opsednutost imidžom".

Sa druge strane, iako su gafovi aktuelnog predsednika Džozefa Bajdena mnogima prestali da budu smešni, imajući u vidu da je na čelu jedne od najmoćnijih zemalja sveta, i nastupi Kamale Haris vrlo često izazivaju podsmeh i čuđenje, što se u njenom slučaju ipak ne može pripisati godinama.

Mnogi u domaćoj javnosti, sa razlogom, više nade polažu u republikance, s obzirom da je njihova prošlost neopterećna odgovornošću za bombardovanje Srbije, pa se uzdaju u Trampa kao "neintervencionističkog predsednika".

U pitanju je pogrešan optimizam, poručuju neki od sagovornika za Kosovo onlajn i ističu da je stav SAD prema Srbiji mnogo povoljniji, nego što je pristup pojedinih zemalja EU, te da nam nije u interesu da nas Amerika zaboravi.

Donekle ironično, ali najveća nada Srbije leži zapravo u Prištini koja, ocenjuju stručnjaci, jedina može da utiče da se blagonaklon stav Amerike prema Kosovu promeni, i to pravljenjem jednostranih poteza koji dodatno izazivaju napetost i pogoršavaju situaciju na terenu.

Niko ne zna koja su spoljnopolitička uverenja ili stavovi Kamale Haris, jer ona ih nikad nije iskazivala, potvrđuje za Kosovo onlajn novinarka Ljiljana Smajlović i ističe da bi za Srbiju verovatno bilo bolje da predsednik SAD bude neko poput Trampa, "čija lična karijera nije bila uključena u otimanje Kosova od Srbije, kao što je bio Bajdenov slučaj".

Dodaje da ne može tačno da se zna kakav će biti odnos nove američke administracije prema Kosovu, ali da bi Tramp gledao da "što pre završava rat u Ukrajini".

"Ja o tome govorim zbog Srbije. Ako vam je važno da nam taj rat u Ukrajini ne visi nad glavom, ako biste voleli da nas neko ne pita stalno kad će sankcije Rusiji, ako bi voleli da se na nas ne vrši pritisak da isporučujemo oružje Ukrajini i ako vam se sviđa ideja da bude predsednik neko ko ne započinje nove intervencije, nove promene režima i nove ratove, onda bi bilo prirodno da verujete da će možda i za Kosovo biti bolje da bude taj neki neintervencionistički predsednik čija lična karijera nije bila uključena u to da otmemo Kosovo od Srbije, kao što je bio Bajdenov slučaj", navodi.

Smajlović ističe da bi kao građanin Srbije, "instinktivno išla sa onim ko nije započinjao nove ratove".

"Ali to ne znači neku naročitu blagonaklonost prema nama ili Kosovu, to su ti reperi po kojima možes da sudiš - koliko novih zemalja su Amerikanci počeli da bombarduju za vreme mandata nekog predsednika", objašnjava.

Sa druge strane, docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stevan Nedeljković smatra da u Srbiji postoji neutemeljen optimizam već decenijama da će, ako u SAD dođu republikanci na vlast, to biti znatno povoljnije za nas, a ako dođu demokrate da nas očekuje jedan vrlo mukotrpan period.

"Ono što je vrlo važno za nas u ovom trenutku jeste kada se desila čuvena Rezolucija o Srebrenici, neki kažu da SAD nisu prstom makle da podrže tu Rezoluciju, osim što su za nju glasali i to je više bila inicijativa Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva, što drastično pokazuje kakav je pristup SAD prema Srbiji, pre svega u prethodne četiri godine, odnosno da je mnogo bolji nego što smo mi očekivali kada je Džozef Bajden došao na vlast. U tom pogledu, ja zaista nisam siguran da mi treba da budemo takvi fatalisti i da očekujemo da će nas sa pobedom Kamale Haris dočekati strašni sud, niti treba da budemo takvi optimisti da očekujemo da će nas pobedom Donalda Trampa čekati neki El Dorado i bolji život", ocenjuje Nedeljković za Kosovo onlajn.

On navodi da je pogrešna premisa da je za Srbiju bolje ako se SAD manje angažuju u spoljnoj politici.

"Jer u prethodnim godinama smo mogli da vidimo da je pristup EU, konkretno ključnih država kao što je Nemačka, radikalniji nego što je pristup SAD prema ovom regionu. U tom smislu, mislim da bi trebalo da se radujemo značajnijem angažovanju SAD na ovim prostorima, što naravno ne isključuje ukoliko pobedi Donald Tramp da on neće biti posvećen ovom prostoru, pre svega zato što postoje ljudi kao što je Ričard Grenel ili Rod Blagojević, koji, mogu slobodno to da kažem, zastupaju interese Republike Srbije u ovom trenutku u Trampovom okruženju. I vrlo su bliski Donaldu Trampu, što bi potencijalno moglo da godi i koristi Republici Srbiji u budućnosti", objašnjava naš sagovornik. 

Nekadašnji diplomata Bljerim Canaj kaže za Kosovo onlajn da će politika SAD prema Kosovu biti ista, ko god da bude novi američki predsednik.

"Pitanje Kosova se neće puno promeniti što se tiče Amerike. Već znamo kako se Amerika bavila Kosovom i ja mislim ko god da bude bio predsednik –Tramp ili Kamala, to će biti ista politika za Kosovo", ocenjuje Canaj.

On dodaje da će nekih promena u spoljnoj politici SAD možda biti kada su u pitanju druga mesta na svetu, koja su, kako ističe "sad malo bitnija". Prema njegovim rečima, to je državna politika Amerike.

"Tamo se ne ide, kao i u svim ozbiljnim držvama, 'okej, dolazi ovaj i sad ćemo da promenimo sve'", smatra.

Canaj, ipak, očekuje da Tramp bude agresivniji u odlučivanju.

"Ne očekujem puno da se promeni, ali možda Tramp bude malo agresivniji što se tiče odlučivanja, neće puno da čeka kao što je čekao Bajden", zaključuje. 

Teško da neki događaj na planeti može uticati na stav SAD po pitanju Kosova, ističe za Kosovo onlajn i istraživač Centra za društvenu stabilnost Marko Miškeljin i dodaje da se od Donalda Trampa, kao potencijalnog predsednika SAD, ipak očekuje pragmatičniji pristup.

"Tako da pored tih nekih emotivnih razloga zbog kojih Srbi podržavaju Trampa, postoji i taj neki rezonski razlog, a to je ono što smo osetili ranije, što već sada možemo da čujemo iz najava od strane nekih republikanaca od kojih se očekuju da budu deo Trampove administracije, jeste pragmatičniji pristup i prvenstveno volja da se saslušaju obe strane, što nije uvek bio slučaj u momentima kada je demokratska administracija vladala u Americi", kaže Miškeljin.

On, ipak, napominje da "izuzev neke velike svetske eskalacije", teško da neki drugi događaj na planeti može uticati direktno na stav SAD po pitanju Kosova.

"Ono što može da utiče na stav određene administracije jeste samo ponašanje prištinske administracije. Jer ne treba zaboraviti da je Ričard Grenel oborio prvu Kurtijevu vladu, upravo iz razloga što se kosila sa stavovima SAD. U takvim slučajevima možemo očekivati oštrije stavove i oštrije reakcije, naročito ako prištinska strana nastavi da radi ono što radi kroz čitav period ove demokratske administracije u Americi, a to jesu te konstantne provokacije i konstantni pokušaji da se Srbija uvuče u sukob, ali ne u sukob sa njima, nego u sukob sa Natoom, to je nešto što prvi Donald Tramp ne bi tolerisao, jer ne toleriše ni u drugim delovima sveta, to smo videli tokom njegovog prvog mandata", smatra naš sagovornik.