Ima li albanskih stranaka koje su za iskrenu saradnju sa Srbima?

Priština
Izvor: Kosovo Online

Politička opcija među kosovskim Albancima koja bi iskreno sarađivala i dogovarala se sa srpskom zajednicom trenutno ne postoji, a razlog za to je, smatraju sagovornici Kosovo onlajna, što je vladajući Pokret Samoopredeljenje politička pitanja definisao kao teme identitetskog karaktera, zbog čega je partijama koje su u nekim prethodnim vladama i bile spremne na određene dogovore sada teško da drže taj kurs i da zadrže glasače.

Samo na aktuelnoj krizi izazvanoj ukidanjem dinara vidi se da opozicione stranke kritikuju vlast jedino iz bojazni da Priština ne pokvari odnose sa zapadnim zemljama čiji se zahtevi po ovom pitanju ne poštuju, dok se u svojim zamerkama ne osvrću na to kako se ova odluka reflektuje na život Srba.

Da li bi neka albanska politička stranka koja bi bila spremna da javno pruži ruku srpskoj zajednici i sa njom radi na rešavanju problema bila kažnjena na izborima?

Univerzitetski profesor Nedžmedin Spahiu kaže za Kosovo onlajn da se sve albanske političke partije na Kosovu, čak i one koje su proizašle iz rata, izjašnjavaju da bi želele da imaju komunikaciju i dogovore sa srpskom zajednicom, ali da je stvar u tome da to treba sprovesti u praksi.

„Nedavno sam čuo intervju Ramuša Haradinaja i Fatmira Ljimaja koji su upravo rekli da je interes našeg društva da se to uradi, međutim ja na terenu to slabo vidim. Ne vidim da to neko negira, ali vidim da nema baš dovoljno sklonosti da se primeni u praksi“, kaže Spahiu.

Na pitanje koliko će vremena još biti potrebno pa da političari sa reči pređu na dela, Spahiu kaže da po ovom pitanju političke stranke u prošlosti skoro da nisu imale podršku međunarodnih činioca.

„Oni koji su imali stvarnu moć ovde na Kosovu, odnosno Amerikanci, nisu podržavali takve političke stranke ili jesu sasvim malo, tek toliko da ne može da se kaže da su protiv takvih ideja. To je bila bleda podrška, a da je bila jača, onda bi i kosovsko društvo bilo jače i brže išlo napred“, kaže Spahiu.

Osvrnuvši se na dijalog Beograda i Prištine, Spahiu kaže da je u okviru njega dogovor već postignut i da se od Aljbina Kurtija može čuti da je on spreman da ga sprovede i da je i na sednici Saveta bezbednosti ponudio predsedniku Aleksandru Vučiću da se dogovor potpiše, na šta Vučić nije bio spreman.

„Možda bi bilo stranaka koje bi ovaj dogovor sprovele na veresiju - tako da Kosovo prvo formira Zajednicu opština sa srpskom većinom, a da se tek onda očekuje potez Srbije oko prećutnog priznanja, ali upravo zbog takvog stava te stranke ne dobijaju podršku na Kosovu. Partije koje su već rekle da Kosovo treba da izvrši svoj deo obaveza i da onda čeka šta će da uradi Srbija i da li će velike sile prinuditi Srbiju da ona uradi svoj deo, zbog takvih svojih stavova na svim anketama imaju jako nizak rejting i izgubile su simpatizere“, kaže Spahiu.  

Istoričar Aleksandar Gudžić kaže da su stranke ratne koalicije na Kosovu, kao i partija Ibrahima Rugove u prošlosti pokazale da su spremne da sarađuju sa Srbima, ali da je njihov dolazak na vlast sada samo teoretska mogućnost jer je u ovom trenutku Aljbin Kurti apsolutni gospodar političke scene na Kosovu.

„Kurti je neko ko je zahvaljujući esktremnom nacionalizmu homogenizovao svoje biračko telo i on je danas najpopularniji političar na kosovskoj političkoj sceni. Dominantan narativ koji je nastao 90-ih i 2000-ih godina na Kosovu je da su Srbi isključivi krivci za rat. Političke elite kosovskih Albanaca se ponašaju kao da je istorija rekla poslednju reč i kao da zaboravljaju da imperije dolaze i odlaze iz ovih krajeva. Šta ćemo onog dana kada američkoj imperiji bude istekao rok trajanja? Kada se Srbi i Albanci budu našli sami oči u oči? To je pitanje o kome treba da razmišljajuju političke elite kosovskih Albanaca. Srbi i Albanci će ovde ostati da žive i kada Amerikanaca ne bude bilo i kada Rusa ne bude bilo“, kaže Gudžić.

Na pitanje šta preostaje Srbima na Kosovu ako nema političke snage među Albancima koja bi bila spremna da javno pruži ruku srpskoj zajednici zarad dogovora o zajedničkom životu, Gudžić kaže da im preostaje jedino da pokušaju da sarađuju i da se dogovaraju jer su i najgori mogući pregovori bolji od konflikta.

On, međutim, podseća da je albansko društvo homogenizovano kada su u pitanju nacionalne ideje i pravo Albanaca sa Kosova za ujedinjenje sa Albanijom i stvaranje neke ’velike Albanije“ i da je ta ideja prisutna i živa još od 1878. godine i ideja koja okuplja Albance.

Kako dodaje, ono što i Beograd i Priština treba da urade je da pronađu neko kompromisno rešenje tako što će uvažiti određene činjenice.

„Da se uvaži činjenica da je za Srbe Kosovo područje najsvetijih istorijskih uspomena, jednom rečju sveta zemlja - ono što je Izrael za Jevreje, Mohač za Mađare, Alpi za Švajcarce, Ararat za Jermene. Ali, i Srbi moraju da uvaže činjenicu da Albanci ovde predstavljaju većinu. Sa ta dva odgovora datih samima sebi, i Srbi i Albanci, mogu doći do nekog kompromisnog rešenja“, kaže Gudžić.

Sva pitanja vezana za normalizaciju odnosa između ne samo Beograda i Prištine, nego i srpske i albanske zajednice, podignuta su na nivo eskalacija, ocenjuje Dragiša Mijačić, Koordinator Nacionalnog konventa za Poglavlje 35, tako da na Kosovu nema političkih faktora koji smiruju situaciju i prave mostove između dve zajednice i pokušavaju da iznađu neka rešenja koja koriste i jednoj i drugoj zajednici.

Kako dodaje, generalno na Balkanu, nacionalistička retorika dobija više glasova nego što to može bilo koja mirovna politika i stranke koje su promovisale saradnju, obično nisu dobro prolazile na izborima.

Otuda, kako smatra, ne treba da iznenađuje što se opozicione grupacije ili bilo koje političke grupacije više rukovode tvrdolinijaškim stavovima i nacionanim retorikama nego što rade na zbližavanju zajednica, naroda i građenju mostova saradnje.

"To je primer i među političkim subjektima na Kosovu. Bez obzira što oni povremeno oko određenih pitanja kritikuju vladu Aljbina Kurtija, više je to kritika u smislu metodologije delovanja nego što je kritika u smislu suštine onoga što vlada Kosova radi u srpskim sredinama, a što je zaista pogrešno“, kaže Mijačić. 

Iako je u prošlosti bilo albanskih političkih faktora na Kosovu koji su bili spremni na određene dogovore sa srpskom stranom, Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost kaže da trenutno teško da postoji partija sa kojom bi mogao da se postigne konkretan dogovor koji bi podrazumevao uzimanje u obzir istinskih interesa i srpske strane. Kako objašnjava, Aljbin Kurti je jako podigao lestvicu u albanskom društvu na Kosovu i pitanja koja je on definisao kao teme identitetskog karaktera dominiraće albanskom političkom scenom još dugo. 

„Moramo da priznamo da je bilo političkih opcija među kosmetskim Albancima koje su makar htele da razgovaraju. Imali smo recimo Vašingtonski sporazum koji je bio potpisan za vreme prethodne administracije i Vašingtonu i u Prištini. Bilo je moguće dogovarati se oko nekih pitanja. Ne kažem da je to nešto spektakularno drugačije. Ali, drugi politički faktori na KiM su bili voljni ako ništa drugo da se u nekim fazama i oko nekih konkretnih pitanja dogovaraju. Sa Kurtijem je to nemoguće, bukvalno čak i oko pitanja koja su tehničkog  karaktera“, kaže Rajić.  

Čak i ako bi posle parlamentarnih izbora na Kosovu došlo do promene vlasti, Rajić ne veruje da bi to donelo popustljivost na polju saradnje sa Srbima.  

„Kurti je jako podigao lestvicu u albanskom društvu na KiM. Teško da bi sada neko mogao da radi ono što Kurti nije, a videli smo kakav je on kada je u opoziciji, i on i njegova partija bi jedva dočekali da ruše vlast, kao što su to već radili kada su bili u opoziciji, baš na tim pitanjima. Pitanja koje je on definisao kao teme identitetskog karaktera dominiraće albanskom političkom scenom još dugo. Nažalost ta politička scena će se hraniti jednom vrstom nezdravog nacionalizma i Kurti koji sebi sam sebi podiže lestvicu, podiže je istovremeno i drugim političkim subjektima među kosmetskim Albancima. Čak i da postoji volja među drugim faktorima da poprave odnose sa Srbima pitanje je da li bi mogli to da iznesu do kraja kada imaju protiv sebe Kurtija ili njegovu političku opciju koja je relevantan faktor čak i kada je u opoziciji“, kaže Rajić.