Ima li Brisel još neki adut posle priznanja da je dijalog propao?

Potvrda Brisela da je jučerašnja runda dijaloga Beograda i Prištine doživela debakl jer premijer Kosova Aljbin Kurti nije prihvatio kompromisni predlog Evropske unije, otvorila je pitanje da li je pregovarački proces lupio u zid ili ipak postoji način da se održi u životu. Analitičari iz Beograda i Prištine smatraju da je u ovom momentu neophodno da Brisel pokaže da nekonstruktivnost za sobom povlači ozbiljne sankcije, ali primećuju da se iz najnovijih izjava iz EU i SAD može zaključiti da još nema plana šta će biti naredni koraci.

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljne poslove Đuzep Borelj saopštio je juče posle više od pet sati razgovora da Aljbin Kurti nije hteo da prihvati kompromisni predlog EU, već da je insistirao na odredbi o priznanju Kosova od strane Beograda, dok je za predsednika Srbije Aleksandra Vučića naveo da je prihvatio predlog EU o putu normalizacije odnosa. Pojašnjavajući jučerašnje poruke Borelja, portparol EU Peter Stano rekao je danas da šef evropske diplomatije nije poručio da je dijalog "propao“, već da juče održana runda dijaloga „nije donela rezultate“ pošto se strane nisu usaglasile.

Stano je podsetio i na Boreljovo upozorenje da Kosovo i Srbija rizikuju da budu ostavljeni da gledaju kako svi oko njih u regionu napreduju u pregovorima sa EU, a oni stoje u mestu jer je dijalog deo pregovora sa EU za Srbiju i Kosovo.

Naučni saradnik u Istraživačkom centru Henri Džekson dr Helena Ivanov kaže za Kosovo onlajn da su jučerašnji pregovori u Briselu pokazali da Evropska unija mora da shvati situaciju ozbiljno i da dodatno zaoštri odnos prema onima koji ne ispunjavaju obaveze i da primeni sankcije koje će da osete i građani i vlast koja ih zastupa.

"Ovo je već ne zna se koja runda pregovora iz koje ili izlazimo sa nekim dogovorom koji se na kraju u praksi apsolutno ne ispoštuje, već vidimo eskalacije uglavnom posle nekih pregovora kao što je bilo u maju, posle razgovora u Briselu i Ohridu", rekla je Ivanov. 

Ona naglašava da je i jučerašnja runda pregovora Beograda i Prištine dovela do toga da se, kada su kosovske vlasti u pitanju, neki predlozi čak i odbijaju.

"Ukoliko EU želi da zadrži kredibilitet i da zaista ima konstruktivu ulogu u ovim pregovorima, moraju jasno da iskomuniciraju šta su sankcije ukoliko se dogovori ne prihvataju ili ukoliko se ugovorne obaveze ne ispune. Sa druge strane, te sankcije u praksi zaista moraju da budu implementirane", smatra Ivanov. 

Došlo se, ocenjuje, u situaciju, u kojoj "usmene pretnje više nisu dovoljne".

"Možemo očekivati da Brisel oštrije reaguje sada i to ne bi bio prvi put. Mi smo u maju, nakon poslednje runde eskalacija primetili oštriji ton iz Brisela i SAD, ali se prosto bojim da taj oštriji ton više nije dovoljan. Čuli smo ga u maju, a evo sada vidimo odbijanje da se ispune ugovorne obaveze koje datiraju još od Briselskog sporazuma 2013. godine. Oštri ton jeste dobra stvar, ali mislim da su neke konkretne mere neophodne", ističe Ivanov.

O tome koje bi to konktretne mere prema Kosovu mogla da primeni EU, ona kaže da bi jedna od mera mogla da bude suspendovanje vizne liberalizacije. 

"Na primer nešto što se pominjalo je vizna liberalizacija. To može biti jedna od mera. Veoma je važno da se u procesu pregovora jasno kaže koje su sankcije i za jednu i za drugu stranu ukoliko se odbije implementacija onoga što je dogovoreno i ukoliko jedna bude destruktivna u pregovorima", naglasila je Ivanov. 

Kako ukazuje, dokle god jedna strana misli da nešto može da radi bez toga da bude ozbiljno sankcionisana, ona će to i da radi.

“U ovoj situaciji, verujem da je Kurti prosto bio ubeđen, da čak i ako odbije ovaj predlog, posledice po njega neće biti preterano ozbiljne. Samim tim mislim da ukoliko EU ne pokaže zaista da se za odbijanje pregovora i nekonstruktivnost snose ozbiljne sankcije koje će da osete na koži i obični građani i vlasti koja ih zastupa, mislim da ćemo se samo vrteti u krug kao i do sada", zaključuje Ivanov.

Opozicija na Kosovu smatra da posle jučerašnjeg neuspeha u Briselu premijer Aljbin Kurti treba da podnese ostavku, a politička analitičarka iz Prištine Mimoza Gavrani kaže da Kurti ima neke svoje političke agende koje su više u cilju njegove popularnosti, nego politike koja bi pomogla Kosovu.

Gavrani je izjavila za Kosovo onlajn da je jučerašnji dijalog bio bitan, jer je organizovan nakon četiri meseca od poslednjeg susreta, ali da nije bilo pozitivnog ishoda.

"Nažalost, Kosovo je išlo na ovu rundu dijaloga pod sankcijama od strane zapadnih zemalja i svi znamo da su te sankcije dale lošu poziciju Kosovu i njegovoj budućnosti. Mislim da je takođe bitno da se priča o tome i da znamo da su gospodin Borelj, Evropa i Amerika u međuvremenu još uvek zainteresovani, i daju podršku Srbiji i Kosovu za nastavak procesa dijaloga. Kao što smo svi videli i očekivali, rezultat ovog sastanka nije bio pozitivan što se tiče procesa i što se tiče dijaloga i toga da se ide dalje u taj proces, tako da, mislim da poslednji rezultat dijaloga stavlja Kosovo u lošu poziciju. Takođe je jako bitno da gospodin Kurti ima tačnu agendu kako ćemo nastaviti dalje kada je u pitanju ovaj proces", rekla je Gavrani.

Dobra vest je, ističe, da je trenutna situacija na severu mirna.

"Ali to ne daje nikakvu garanciju da budemo opušteni i da ne radimo ništa što se tiče srpskih delova u kojima je potrebno da organizujemo neke druge aktivnosti koje će pomiriti situaciju", ukazuje Gavrani.

Izjave koje su nakon dijaloga došle iz EU i SAD pokazuju da još uvek nema plana kakvi će biti naredni koraci, ocenjuje Gavrani.

"Ali mislim da sigurno ova situacija ne daje nikakav pozitivan odnos što se tiče politike na Kosovu i što se tiče politike koju vodi gospodin Kurti. Mislim da je bitno da i on bude svestan ovih koraka koji nisu koraci koji daju podršku Kosovu. Na ovim teškim sastancima, i u ovim teškim momentima, Kosovo treba da bude stabilno i da ima ljude koji su spremni da donose bitne odluke u bitnim trenucima. Svi znamo da gospodin Kurti ima neke svoje političke agende više u cilju popularnosti nego aktivne politike, koja bi pomogla Kosovu i Balkanu", rekla je naša sagovornica.

Ona naglašava da treba na najbolji način iskoristiti podršku Lajčaka i Borelja kada je dijalog u pitanju.

"Juče je i opozicija na Kosovu imala direktne predloge za gospodina Kurtija, jedan je bio da on ne bude više premijer Kosova, a drugi je bio da imamo nekog drugog lidera na Kosovu koji bi bio spreman da preuzme ovu odgovnost i krene dalje u procesu dijaloga i drugih procesa, sporazuma koji nismo mogli da implementiramo", rekla ja Gavrani.

Gavrani ocenjuje da su Kurtijevi komentari uglavnom upućeni njegovim biračima i da to nije ono što narod Kosova od njega očekuje.

"Nije to vrsta politike koja bi pomogla Srbima i Kosovu uopšte u ovom procesu u kome se trenutno nalazimo. Mislim da bi bilo dobro da se gospodin Kurti direktno interesuje što se tiče Srba na Kosovu, koji su njihovi problemi, kakva je situacija u kojoj se nalaze, da u isto vreme bude odgovoran prema ljudima koji žive na Kosovu, da im da nadu za budućnost da su i Srbi bitan deo ove zemlje. Na kraju krajeva to je sve što imamo iz Ahtisarijevog plana koji je bitan, ne samo za Srbe, nego i za sve druge zajednice koje treba da budu aktivno uključene i imaju politiku koja im pomaže da budu integrisani u ovaj sistem", smatra Gavrani.

Kurti, prema njenim rečima, daje predloge koji su popularni, ali on nije taj koji odlučuje kada je kraj dijaloga.

"Izbori na severu su prvi korak koji treba Kurtijeva vlada da organizuje, ali takođe treba da budu svesni da koordinišu sa svima u ovoj zemlji koji su još uvek spremni i poliitčki zainteresovani da daju podršku Kosovu. Ako to ne budu koraci za dalje, onda Kurti treba da završi svoj mandat, onda ćemo svi videti da on nije mogao da prihvati teške odluke za budunost Kosova i to je neka pozicija gde ćemo videti da Kurti nije politički lider koji bi bio u situaiciji da preduzme ove bitne korke za Kosovo. Kosovo treba da ima ljude ili druge lidere koji su spremni, koji znaju da je Kosovo sada u situaciji kada treba da preduzmu neke korake i da budu u situaciji da spreme neki teren da se Srbi, ali i svi drugi ljudi koji žive ovde, osećaju bezbedno i da imaju neku nadu da žive u ovoj zemlji", rekla je Gavrani.

Evropska unija demantovala je danas da je Kurtijev predlog bio jedini na stolu u Briselu, a Gavrani kaže da su lideri posle sastanka dali različite izjave.

"Mislim da to može da bude neki potez Kurtijev, jer niko ne zna šta su pričali na sastanku Kurti, Vučić i Borelj i kada smo čuli njihove izjave, one nisu bile iste, i mi se pitamo da li su uopšte bili na istom sastanku", rekla je Gavrani. 

Bitno je, poručuje Gavrani, da se sada lični interesi stave po strani.

"U ovim procesima koji su jako bitni i osetljivi za Kosovo mislim da je najviše potrebno da imamo lidere, a ne ljude koji su tu da brane svoje lične pozicije što nije demokratija i politika 21. veka", zaključila je Gavrani.