Ima li konsenzusa u Briselu da se evropski put Srbije uslovi Ohridskim sporazumom?

Naredni dani i sastanci evropskog vrha u Briselu mogli bi da budu prelomni kada je reč o daljem evropskom putu Srbije. Uoči okupljanja šefova država i vlada članica Evropske unije najavljena je mogućnost da se u poglavlje 35 pregovaračkog okvira uvrste i obaveze iz Sporazuma o putu normalizacije odnosa Beograda i Prištine i aneksa iz Ohrida, što se tumači i kao uslovljavanje integracija Srbije defakto priznanjem Kosova. Međutim, sagovornici Kosovo onlajna ukazuju da je za ovakvu promenu sadržaja poglavlja 35, koja bi praktično značila da bez puštanja Kosova u Ujedinjene nacije Srbija ne može da postane članica EU, potrebna saglasnost svih u Uniji i da je veliko pitanje da li se do tog konsenzusa u ovom trenutku može doći.

Podsećaju na to da pet država EU ne priznaje Kosovo, a da su neke od onih koje ga priznaju, poput Mađarske, prema ovom planu krajnje rezervisane. 

U Briselu se sutra najpre sastaju ministri za evropska pitanja pred kojima će se, prema nekim informacijama, na sastanku Saveta za opšte poslove naći zaključci u kojima se Evropskom savetu predlaže da traži od Evropske komisije da pre kraja januara 2024. godine izmeni i dopuni merila za poglavlje 35 pretpristupnih pregovora Srbije, tako što bi se u ovu oblast, koja se odnosi i na Kosovo, uvrstile obaveze iz sporazuma postignutog ovog februara u Briselu i aneksa dogovorenog u martu u Ohridu. 

Ukoliko ministri za evropska pitanja usvoje ove zaključke, sledeći korak je da ih potvrdi Evropski savet na samitu evropskih lidera, 14. i 15. decembra. 

U članu 4 Sporazuma o putu normalizacije odnosa Kosova i Srbije, naime, kaže se da se "Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji", samim tim i u Ujedinjenim nacijama, zbog čega je na prvom mestu ovaj sporazum i ostao bez potpisa Beograda.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da ako se uvrsti članstvo Kosova u UN, kao deo poglavlja 35, onda je jasno da EU ne želi Srbiju. On je otkrio da dve zemlje snažno guraju da Ohridski sporazum postane deo pregovaračkog poglavlja 35, a time i uslov za prijem Srbije, ali da ne veruje da je tako nešto moguće, jer nije siguran da li i drugi to žele.

Među njima je Mađarska, čiji je premijer Viktor Orban izjavio da ukoliko Evropski savet uključi sporazume iz Brisela i Ohrida u pregovarački okvir, iako se Srbija tome protivi, Beograd uvek može da računa na Budimpeštu.

Pokušaji da se u poglavlje 35 pregovaračkog okvira Srbije sa Evropskom unijom uvrste i obaveze iz Sporazuma o putu normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i ohridski aneks deo su napora EU da trajno reši pitanje statusa Kosova, ali će oko toga u ovom trenutku teško doći do konsenzusa na Evropskom savetu, smatra Nikola Perišić iz Centra za društvena istraživanja.

Perišić je za Kosovo onlajn rekao da u Briselu, osim što pokušajima da izmene sadržaj poglavlja 35 žele da stave tačku na kosovsko pitanje, žele i da ubrzaju evrointegracije Srbije. 

"Kao što vidimo, taj proces poslednjih godina stagnira, dok sa sa druge strane raste evroskepticizam u Srbiji. Potrebno je nešto opipljivo građanima Srbije da uvide da taj evropski put i dalje postoji i da se na njemu radi", kaže on. 

U tom kontekstu je i pokušaj da se promeni sadržaj poglavlja 35, a Perišić navodi da je pitanje da li će uspeti sada da se implementira ta želja EU, jer se u okviru Unije sve odluke donose konsenzusom, koji je upitan.

"Tu je pet država EU koje ne priznaju Kosovo. Takođe, tu su i države koje će možda u narednom periodu i menjati taj stav, poput Mađarske. Pitanje je da li će EU uspeti u toj nameri koju želi da primeni u ovom trenutku. To je sve posledica želje da se što pre reši pitanje KiM kako ne bi izbijali neki novi sukobi na prostoru Evrope koji bi doveli možda do novih ekonomskih a samim tim i političkih kriza na ovom prostoru", navodi Perišić.

Programski menadžer i viši istraživač u beogradskom Centru za evropske politike Strahinja Subotić kaže da niko još ne zna šta će biti na stolu na sastancima u Briselu, odnosno u kojem formatu će se doneti neki zaključak u vezi sa evropskim putem Srbije i normalizaciji odnosa sa Kosovom. 

Ukazuje da se u EU vode pregovori o politici proširenja u ukrajinskom kontekstu kao i kontekstu Zapadnog Balkana i dijaloga Beograda i Prištine, i da su te stvari međusobno uvezene.

Subotić za Kosovo onlajn ističe da očekuje da će se u Briselu razgovarati o integraciji Ohridskog sporazuma u poglavlje 35 pregovaračkog okvira Srbije sa EU, što je poslednjih dana najavljivano kao mogućnost. Jedna od tačaka Ohridskog sporazuma je i da Srbija ne sprečava članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, uključujući i Ujedinjene nacije, što je za Beograd "crvena linija". 

"U aneksu je bila jedna obaveza da države članice EU jednoglasno usvoje taj aneks, kako bi on formalno odnosno de jure postao obavezujuće merilo na našem putu ka EU, a i kako bi se na taj način dodatno učvrstio status poglavlja 35 kao blokirajućeg. U zavisnosti da li dolazi ili ne dolazi do napretka u tom poglavlju, zavisiće naš napredak ka punopravnom članstvu, zajedno sa napretkom u oblasti vladavine prava i odnosima spoljnopolitičkog usaglašavanja", objašnjava Subotić.

Na pitanje da li će biti konsenzusa u Evropskom savetu da se izmeni sadržaj poglavlja 35, Subotić ističe da je Srbiji neočekivano Mađarska ispala saveznik, kao jedna od država koja je priznala Kosovo, a od koje Srbija očekuje podršku kada je reč o poglavlju 35.

"Francuska i Nemačka su taj dvojac koji guraju da se u celosti integriše Ohridski sporazum i implementirajući aneks, imajući u vidu da su i one pokrenule francusko-nemački plan. Iako imamo pet članica koje ne priznaju Kosovo danas, one se jesu složile sa tim evropskim planom, i ne očekujemo da u značajnijoj meri one prave problem kada je u pitanju integracija tog dokumenta u poglavlju 35. Saveznik u tom problemu, neočekivano je ispala Mađarska, koja sa jedne strane priznaje Kosova a opet kao država, čiji lider je sa liderom Srbije uspostavio jedan personalni odnos, i od koje Srbija očekuje uslugu a to je da odloži integraciju pomenutog dogovora u to poglavlje 35. Naravno, sa druge strane i Mađarska teži da ojača svoju poziciju jer se ona trenutno cenjka sa EU kada je u pitanju otvaranje pregovora sa Ukrajinom", ističe Subotić.

On dodaje da ne zna da li je oslanjanje na veto Mađarske "pametno za nas", jer, kako ukazuje, ne možemo nastaviti dalje ka EU ukoliko ne dođe do normalizacije odnosa. S druge strane, postavlja pitanje da li je pametno da "ovoliko blisko sarađujemo ili imamo jedan remetilački odnos poput Mađrske, koja je trenutno 'crna ovca' u EU".

 Osvrćući se na spornu tačku Ohridskog sporazuma koja podrazumeva da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama, Subotić kaže da se Srbija na to obavezala još 2013. godine.

"Bilo da oni integrišu pomenuti dogovor ili ne, oni će nas držati odgovornim, Francuska i Nemačka će da nam reći da očekuju da mi to ispunimo. Šta god da EU donese od zaključaka na ovom samitu Evopskog saveta, nama će svakako ostati da implementiramo sve na šta smo se obavezali u Ohridskom sporazumu", zaključio je Subotić.

Normalizacija odnosa Beograda i Prištine biće visoko na agendi samita Evropskog saveta, jer sem rata u Ukrajini, koji se dešava u neposrednom evropskom komšiluku, pitanje nekog budućeg, potencijalnog konflikta do kojeg može doći u našem regionu jedan je od najvećih strahova za države EU, smatra politikolog Dimitrije Milić iz Novog trećeg puta.

On za Kosovo onlajn kaže da će se na sutrašnjem sastanku ministara za evropska pitanja na Savetu za opšte poslove, a zatim i na okupljanju šefova država i vlada članica EU, 14. i 15. decembra, težiti nekim daljim iskoracima u pravcu implementacije dogovora dve strane.

"Kad pogledamo najbliži evropski komšiluk, sem rata u Ukrajini koji je i dalje veoma aktuelno pitanje, potencijalni novi konflikt u regionu uvek stoji kao upozorenje za evropske države i tema kojom će se gotovo sigurno baviti i na ovim sastancima. Teško je očekivati da trenutni proces pregovora ostane nedovršen na način da se ne implementiraju sve tačke i bar da se ne započne njihova primena", navodi Milić.

Kada je reč o mogućnosti da se u poglavlje 35 pregovaračkog okvira Srbije sa EU unesu i obaveze iz Ohridskog sporazuma, koji podrazumeva i da Beograd ne sprečava članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, uključujući Ujedinjene nacije, Milić smatra da "postoje solidne šanse da se to desi".

"Ohridski sporazum je i definisan na način da iza njega mogu da stanu države EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova i ne deluje da će taj stav menjati. Naravno, pitanje je kako će sve biti formulisano, pre svega kada govorimo o najkontroverznijim tačkama za Srbiju, a to je ulazak Kosova u UN, što je 'crvena linija' kako su naglašavali i predsednik i premijerka i ministar spoljnih poslova Srbije. Ukoliko formulacija bude uopštena, u smislu da se Srbija ne protivi ulasku Kosova u različite međunarodne organizacije, onda to ostavlja prostor za interpretaciju", navodi Milić.

Dodaje da bez obzira da li to Srbija podržavala ili ne, pitanje je da li Kosovo može uopšte da dođe do većine i obezbedi podršku mnogih zemalja koje su generalno protiv ulaska Kosova u UN. 

"Ono što može da bude pozitivno, posmatrajući sa srpske strane, ukoliko bi se Ohridski sporazum implementirao u okviru ovog pregovaračkog poglavlja, to bi podrazumevalo da bi bilo kakav napredak prištinske strane u evropskim integracijama podrazumevao da se sprovede Zajednica srpskih opština, čime bi to pitanje dobilo mnogo veće garancije za implementaciju. Dakle, pitanje je samo formulacije. Dok god imate pet članica EU koje ne priznaju Kosovo kao nezavisnu državu, plus Mađarsku, koja ga priznaje ali se po mnogim pitanjima poklama sa stavovima Srbije, verovatno formulacija ne bi trebalo da bude toliko eksplicitna", zaključuje Milić.