Kako treba tumačiti različite stavove Berlina po pitanju formiranja i nadležnosti ZSO?

Ista, stara tema, ali različita tumačenja. I to od tradicionalno preciznih Nemaca. Zvanični Berlin u samo pet dana ponudio je dva tumačenja nadležnosti ZSO, ali i sudbine srpskog zdravstva i prosvete na Kosovu. Sukob koncepcija stare i nove adminstracije, jedan je od mogućih odgovora, kažu sagovornici Kosovo onlajna. Ipak, upozoravaju da to Srbima neće puno pomoći zato što Nemačka neće menjati svoju spoljnu politiku u odnosu na Kosovo. Kada je reč o Briselskom sporazumu i formiranju ZSO, uvereni su, zavisiće, kao i do sada, od toga ko ih bude čitao i tumačio.

Piše: Đorđe Barović

„Hitno pozivam Kosovo da se uzdrži od napada na zdravstvene ustanove kojima upravlja Srbija. Zabrinjavajuće akcije prošle nedelje negativno utiču na građane Kosova, suprotne su njegovim obavezama i zalaganjima prema EU i opterećuju naše bilateralne odnose”, izjavio je 15 septembra direktor za Zapadni Balkan, Tursku, Savet Evrope i Oebs u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke Mihael Rajfenštul.

Doduše tada je reagovao na upad Kosovske policije u RFZI i PIO fond u Severnoj Mitrovici.

Pet dana kasnije, nakon što je Kosovska policija upala i u KBC Kosovska Mitrovica i Dom zdravlja Severna Mitrovica oglasio se drugi Nemac, odlazeći ambasador u Prištini Jorn Rode.

Nije komentarisao upad policije već saopštenje Srpske liste u kome se navodi da „integracija zdravstva i prosvete u kosovski sistem nisu deo nikakvih pregovora i dogovora“.

„To su stubovi opstanka srpskog naroda i to će i ostati. Svi međunarodni sporazumi jasno govore da su to odvojeni sistemi“, poručila je ova stranka.

„Nema integracije obrazovanja i zdravstva ni u jednom sporazumu. U tačkama 4c i d Opštih principa iz 2015. godine kaže se da su obrazovanje i zdravstvo deo ZSO koju finansira Srbija, tačka 17d. Upoznajte se sa sporazumima bar na kraju mandata“, naveo je direktor Kancelarije za KiM Vlade Srbije Petar Petković nakon ove tvrdnje.

Odgovora nije bilo.

Džem ili med?

Bivši ambasador u Nemačkoj Zoran Jeremić duhovito primećuje da je taj odgovor možda bio simboličan jer je tokom oproštajnog sastanka nemački ambasador kosovskoj predsednici Vjosi Osmani poklonio teglu džema.

Komentarišući kontradiktorne stavove Rajfenštula i Rodea oko sudbine srpskih zdravstvenih i prosvetnih institucija na Kosovu, Jeremić kaže da je bilo mnogo prikladnije da Rode umesto džema - pokloni med.

„Ovo prvo tumačenje koje je bilo zamerka kosovskim vlastima da se ne petljaju u srpske obrazovne i zdravstvene institucije koje su došle iz nemačkog MIP-a, stiglo je od činovnika koji 'drži svesku' u tom poslu. Ova druga ocena nemačkog ambasadora na Kosovu je od direktnog involviranog činovnika u taj posao koji je dosta i prilično odgovoran za situaciju“, naglašava Jeremić za Kosovo onlajn.

Tvrdi da je odlazeći ambasador u pet godina svog mandata bio „poprilično zaslužan za neusvajanje odluka o osnivanju ZSO“.

„Uprkos različitim nemačkim insistiranjima, uvek je neka njegova uloga u pozadini bila takva da je tu Zajednicu srpskih opština odlagala, usporavala ili minimizovala“, ističe Jeremić.

To objašnjava različitim koncepcijama nemačke spoljne politike prema Kosovu, u kojoj je prošla nemačka administracija pokušala da ZSO svede na minimum nadležnosti kako se ne bi dozvolila „Republika Srpska na severu Kosova“.

„Iz te teze je nastalo onda ovo minimiziranje ZSO i to tumačenje nemačkog ambasadora da je uključivanje zdravstvenih i obrazovnih institucija Srbije i izbegavanje dualizma zapravo bilo predviđeno ugovor. To nije tačno. To je bilo dogovarano da postoji u okviru ZSO. Pošto ZSO nema, nema ni takvih institucija, pa ni pravog tumačenja“, ističe Jeremić.

Objašnjava da to nije moguće iz jednostavnog razloga zato što ZSO još nije formirana, pa izjavu Rodea treba tumačiti kao „manevar“.

„Pošto nema ZSO, nema ni takvih institucija, pa ni pravog tumačenja, tako da je ovo manevar čoveka koji je poprilično držao prste u medu oko cele te stvari. I sada, kada odlazi, pokušava da se izvuče znajući da treba da opravda ponešto od svojih nastupa“, kaže Jeremić za Kosovo onlajn.

Podseća da je Rode postavljen za ambasadora u vreme dok je na čelu Ministarstva spoljnih poslova bila Analena Berbok kada je Nemačka vodila „sasvim drugačiju politiku prema Kosovu“.

„Sada, u vreme novog ministra (Johana) Vadefula, formulisana je koncepcija koja se vraća na 'osnovne postulate' i verovatno je tu razlog u ovako različitom tumačenju jedne iste stvari“, uveren je bivši diplomata.

Problem je što Vadeful još nije formulisao jasnu koncepciju prema Kosovu.

„On sada 'pliva' u okviru neke evropske koncepcije o Kosovu, a videćemo da li će se to negde dovesti u posebnu nemačku poziciju kada za to dođe vreme“, kaže Jeremić.

Dodaje da je zbog toga Nemačka do sada tolerisala ili stimulisala izbegavanje formiranje ZSO.

„Do sada je mahom prevladavala ta teza Berbokove da neće Republiku Srpsku na severu Kosva. Prećutno je ili tolerisano ili stimulisanje izbegavanje ove teme. EU se isto nije posebno izjašnjavala, pa Nemačka nije nalazila za shodno potrebu da zagovara taj oblik koji je dogovoren u Briselskom sporazumu. Uglavnom to potvrđuje onu staru tezu da i EU i Nemačka Briselski sporazum koriste u onim delovima i onako kada im to odgovara“, objašnjava Jeremić.

Tumačenje Briselskog sporazuma

S druge strane, profesor međunarodnih odnosa iz Prištine Afrim Hoti ističe za Kosovo onlajn da ključan problem nisu različita tumačenja nemačkih zvaničnika, već to što se Briselski sporazum nije tumačio na pravi način.

Da jeste, naglašava, ZSO bi već bila formirana, a u okviru nje i srpsko zdravstvo i prosveta nastavili da rade u skladu sa kosovskim zakonima.

„S moje tačke gledišta, jedino što nedostaje u ovom trenutku je osnivanje Asocijacije sa srpskom zajednicom. Da se Briselski sporazum tumačio na pravi način, da je do sada stvorena, ustanovljena Asocijacija (ZSO), onda bi definitivno obrazovanje i zdravstvo možda ušli u tu Asocijaciju, ali u skladu sa kosovskim zakonima“, tvrdi Hoti.

Oprečne izjave zvaničnika Nemačke po ovom pitanju vidi spornim samo u delu što ni Rajfenštat ni Rode nisu dali potpuno objašnjenje onoga što su rekli.

„Do nesporazuma je došlo zbog nedostatka objašnjenja koje su oba zvaničnika morala da daju. Generalno, mislim da su oba nemačka zvaničnika svesni da zdravstvo i obrazovni sistem za srpsku zajednicu na Kosovu moraju da bude u skladu sa kosovskim zakonima. To je definitivno tačno i ispravno, i obojica zvaničnika zna da prosveta i zdrastvo moraju da se izdvoje iz srpskog sistema“, kaže Hoti.

Ovaj analiltičar je uveren da bez obzira na različite izjave zvaničnika MSP, Nemačka u potpunosti podržava sprovođenje Briselskog sporazuma.

„U isto vreme je pitanje kako zvaničnici (Nemačke) doživljavaju celu situaciju u svetlu toga što još nema srpske zajednice opština“, naglašava Hoti.

Ipak, nije optimista da bi ZSO mogla uskoro da se formira.

„Situacija je takva da ni jedna strana nije spremna da ide napred, da se pomera. Čini se da Srbija, barem pod sadašnjim predsednikom ili pod sadašnjom vladajućom strankom, nije spremna da ide ka sprovođenju Briselskog sporazuma. I u vezi sa tim, kao odgovor na to, čini se da ni vlasti Kosova nisu spremne da krenu ka Asocijaciji“, smatra Hoti.

„Berlinska stategija“

Istraživač Instituta za evropske studije Petar Ćurčić protivrečne izjave zvaničnika Berlina po pitanju sudbine srpskog sistema zdravstva i prosvete na Kosovu vidi kao „deo strategije“ u kojoj Nemačka istovremeno nedvosmisleno podržava Prištinu, ali i želi dobre odnosi sa državama Zapadnog Balkana, posebno Srbijom.

„Te dve izjave su deo, tako tumačim, strategije u kojoj postoji jedna vrsta razumevanja i to strateškog pozicioniranja politike Nemačke koja se nije suštinski promenila još od kosovske krize: od 1987, pa do 2008. Nemačka u tom smislu ostaje jedna od ključnih zemalja koje podržavaju nezavisnost Kosova i kako oni kažu - njihovu dalju integraciju u okvire EU i drugih multilateralnih organizacija. Ali, sa druge strane prosto Nemačka mora da vodi računa o široj regionalnoj politici“, kaže Ćurčić u razgovoru za Kosovo onlajn.

Dodaje da je Rode, bez obzira što je imao i određene „kritičke tonove“ tokom većeg dela svog mandata pokazivao simpatije za Prištinu.

„Sukob mišljenja“ Rajfenštula i Rodea tumači i kao „različite poglede“ u odnosu na širu percepciju Zapadnog Balkana MSP Nemačke.

„Zapadni Balkan je posebno osetljivo područje i tu ne govorimo samo o dijalogu Beograda i Prištine, već i o drugim zemljama: od Severne Makedonije do Albanije“, naglašava Ćurčić.

Drugi problem vidi u različitim tumačenjima dogovorenog u Briselu.

„Postoje ta različita tumačenja između Beograda koji insistira na osnivanju ZSO i sa druge strane imamo Nemačku i druge zemlje koje na neki način podržavaju čvršću integraciju Kosova i organizaciju nadležnosti. Dakle, to jeste deo jedinstvene politike, samo je pitanje koliko su Nemci spremni da insistiraju na ubrzavanju i podršci Kurtijevom režimu“, smatra Ćurčić.

Dodaje da, na kraju, postoji i „kosovska perspektiva“.

„Imamo nestabilnu političku situaciju, imali smo izbore koji nisu doneli jasni politički rezultat. Kurti opet pokušava da određenom politikom pritiska zaoštri retoriku. Međutim, u opštim političkim okolnostima svakako da stranci pokušavaju da dodatno ne radikalizuju situaciju koja je već zaoštrena u regionu“, ističe ovaj analitičar.

U tom svetlu, poentira, treba posmatrati i disonantne tonove nemačkih zvaničnika po pitanju Briselskog sporazuma i nadležnosti ZSO.

„Ove dve izjave jesu možda protivrečne, ali su suštinski deo iste strategije, jer se politika Nemačke prema Srbiji, odnosno prema Kosovu neće menjati“, uveren je Ćurčić.

Smatra da Nemačka pridaje značaj Briselskom sporazumu, ali da je pitanje na koji način ga tumači.

„To je primetno u formulacijama. Ne govori se o ZSO, nego o 'zajednici opština sa srpskom većinom', Dakle, prihvata se prištinski diskurs u tumačenju. Svakako da izjava Rodea oko nerešenog pitanja zdravstva,  školstva i nauke govori da Nemačka ima tumačenje koje je svakako bliže prištinskom, što i ne čudi s obzirom na to da je Nemačka priznala samoproglašenu nezavisnost Kosova još 2008.“, precizira Ćurčić.

Zbog toga pitanje ZSO i dalje ostaje nerešeno.

„To je veliko, otvoreno pitanje koje tek treba se reguliše, a videćemo kakav će biti format tog pitanja. Naravno, prištinske stranke nisu baš naročito voljne da u ovom trenutku tako nešto sprovedu. Po tom pitanju nesumnjivo će biti potrebna i podrška pre svega zapadnih zemalja koje podržavaju i savetuju predstavnike prištinskih institucija na donošenje odluka“, smatra Ćurčić.

Upitan da li to znači da pitanje ZSO više nije tema ni za Nemačku, ali ni za EU, Ćurčić kaže da će „vreme pokazati“.

„Mislim da to pitanje svakako mora da se reši i da ZSO mora da bude formirana. Naravno, opšte političke okolnosti su takve da morate da insistirate na određenoj vrsti stabilnosti. Sada je samo pitanje do koje mere i opsega postoji spremnost i strpljenje. Ali, nesumnjivo je da i Briselski sporazum, ali i sve one odluke koje su donete pre procesa pregovora i posle toga, nešto što će morati da se implementira. To su u ovom dugom procesu pregovaranja pitanja koja moraju da se otvore“, zaključuje Ćurčić.