Inicijativa da Kosovo promeni ime u Dardanija - postoji li veza između kosovskih Albanaca i Dardanaca?

Zvaničnici u Prištini zasad se nisu izjašnjavali o inicijativi grupe građana da Kosovo promeni ime u Dardanija. Kada se, međutim, istoričari izjašnjavaju o tome da li današnji kosovski Albanci vode poreklo od starobalkanskih Dardanaca, najčešće se može čuti da za to nema dokaza. Čak i oni koji takvu tezu podržavaju, neretko smatraju da su neophodna dodatna istraživanja da bi se rasvetlio deo istorije koje je ispisalo ilirsko-tračko pleme Dardanaca.

Piše: Dušica Radeka Đorđević 

Grupa građana u Prištini pokrenula je nedavno potpisivanje peticije za promenu imena Kosova u Dardanija, sa ciljem da se prikupi 10.000 potpisa koji bi se potom kao zahtev predali Skupštini Kosova.  

Zastava sa natpisom Dardanija, doduše, stoji u kabinetu Vjose Osmani još od 2020. godine, kada je postala vršilac dužnosti predsednika Kosova. Iako se tada našla na meti kritika da bi mogla da dovede u dilemu zemlje koje su priznale Kosovo, Osmani ovaj barjak, uz zastavu Kosova, i dalje drži u svom kabinetu tokom susreta sa stranim zvaničnicima.    

Na predizbornom skupu kosovskog premijera i lidera Pokreta Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, početkom decembra, u švajcarskom gradu Krojclingenu, u kom se Kurti susreo sa predstavnicima dijaspore u sali je bilo više ovih obeležja.

Zastavu je, inače, prvi promovisao Ibrahim Rugova, osnivač Demokratskog saveza Kosova i nekadašnji kosovski predsednik. Njom je čak bio prekriven njegov kovčeg na sahrani. 

„Dardanija je pravi identitet naroda Kosova“, smatraju pobornici ideje da Kosovo promeni naziv. Šta na ovu temu kaže istorija? 

Viši naučni saradnik Vizantološkog instituta SANU i predsednik Srpskog komiteta za vizantologiju Srđan Pirivatrić navodi za Kosovo onlajn da nema dokaza niti da postoji veza između Albanaca koji danas žive na Kosovu i Dardanca koji su u poznoj antici živeli na tom području, kao i da ne postoji veza između rimske provincije Dardanije i današnjeg pojma Kosovo i Metohija koji je novijeg datuma. 

Pirivatrić objašnjava da kontinuitet između romanizovanog stanovništva nekadašnje rimske provincije Dardanije i današnjih albanskih stanovnika na Kosovu i Metohiji ne postoji, niti se prema sadašnjem stanju izvora, ukazuje on, može dokazati a ni postaviti neka osnovana pretpostavka o tom kontinuitetu.

„Dardanci su starobalkanski narod o čijem poreklu se malo zna. Ono se može u nekim svojim dalekim počecima vezati za maloazijsko stanovništvo ali ta veza nije dovoljno jasna. U poznoj antici radi se o romanizovanom ili delimično romanizovanom stanovništu koje, međutim, nestaje i povlači se sa talasom dolaska Slovena i sa slovenizacijom tog područja, o čemu nam svedoče odgovarajući toponimi. Tu nema tragova albanskih toponima i nema protoalbanske leksike, tako da nema ni dokaza ni u pisanim, ni u arheološkim, ni u jezičkim izvorima, jeziku kao spomeniku o bilo kakvom kontinuitetu između Dardanca i današnjih Albanaca. To je jedan politički konstrukt, a istorija i naučna istoriografija je o tome već odavno rekla svoj sud, koji se međutim zaboravlja“, navodi Pirivatrić. 

Kako objašnjava, Kraljevina Dardanija obuhvatala je prostor koji je kasnije moguće približno obuhvatala i rimska provincija Dardanija, ali ukazuje da su se rimski carevi vrlo često u određivanju granica provincija rukovodili konkretnim potrebama uprave i praktične politike, a ne kontinuitetom sa nekom pređašnjom političkom strukturom koju su oni srušili, osvojili i kooptirali u svoj državni organizam.

„Tako da u stvari preciznije pre možemo da govorimo o rimskoj provinciji Dardaniji nego o granicama Dardanskog kraljevstva. Dardanci se, inače, smatraju, barem u vreme kada ih Rimljani osvajaju, jednom granom Ilira i stanovništvo koje se nalazi na području dodira između Ilira i Tračana. To područje, kada je u pitanju rimska provincija Dardanija, omeđeno je Zapadnom i Velikom Moravom i rekom Drim na Kosovu, a na jugu je obuhvatala područje do Šar planine, dok je glavni grad provincije bilo Skoplje. Tako da je zanimljiv taj pokušaj da se današnji pojam Kosova i Metohije veže za jednu rimsku provinciju čiji se glavni grad ne nalazi na teritoriji današnjeg Kosova i Metohije“, ocenjuje Pirivatrić. 

Na ovo pitanje drugačije gleda istoričar Bedri Muhadri iz Istorijskog instituta u Prištini, po kome je istorijski kontinuitet „naroda Kosova koji živi od antičkog doba do danas svoju identitetsku osnovu imao od Dardanije“.

Muhadri smatra da je inicijativa promene imena Kosova u Dardanija, opravdana u istorijskom smislu. Takva praksa, dodaje, postojala i kod drugih, i kao primer on pominje poljski narod koji je nekoliko puta menjao ime države. 

„Narodi koji imaju svoju istoriju sa pravom pokušavaju i traže povratak svog identiteta. Treba naći ime koje pripada identitetu, koje ima istorijski, politički i etnički smisao. Smatram da je ova građanska inicijativa opravdana u istorijskom smislu, a kako će stvari ići u savremenom političkom pragmatizmu i da li je dobro i kada će se stvoriti okolnosti za to, to je već druga stvar. Svakako traži i jasnija istorijska i naučna objašnjenja“, naveo je Muhadri za Kosovo onlajn.

On kaže da istorijski podaci i izvori dokazuju da se tokom antičkog doba teritorija Kosova, ne tačno u današnjim granicama, nego na širem prostoru, zvala Dardanija i da je dardansko pleme koje je naseljavalo ovaj prostor jedno od mnogih plemena Ilira. 

„Dardanija ima svoj istorijski kontinuitet – od praistorije, pada Rimskog carstva do srednjeg veka. Tokom događaja koji su se odvijali na ovim prostorima, Dardanija je u 4. veku pre naše ere obuhvatala i mnoge ekonomski razvijene gradove tog doba, kao što su Skoplje, Niš, Priština ili Ulpijana. Formirala je čak i svoje kraljevstvo koje je imalo svoje uspone i razvitak sve do pada pod Rimskim carstvom. Rimsko carstvo je osvajanjem Dardanije obuhvatilo jedan veliki deo Balkana, ali je 279. godine naše ere, za vreme vladavine Dioklecijana koji je napravio ilirsku prefekturu, koja je obuhvatala sva ilirska plemena, bila podeljena na četiri provincije. Jedna od njih je bila Dardanija čiji je glavni grad bio Skoplje“, kaže Muhadri.  

U srednjem veku na celom Balkanu, kako dodaje, stvaraju se i drugi etnički entiteti, kao albanski, srpski, bugarski i rumunski. 

„U tom kontekstu i albanski narod je stvorio svoj, to je dokumentovano i istorijskim i arheološkim izvorima. Poslednji arheološki izvor iz Ulpijane nađen ove ili prošle godine je u jednoj hrišćanskoj crkvi na mozaiku na podu, sa zapisom cara Justinijana i Dardanije, iz perioda 527-557. godine. Arberi su naslednici ilirskog naroda i možemo da kažemo da je Dardanija, koja obuhvata etnički i geografski koncept postojala do srednjeg veka“, navodi ovaj istoričar.

Nakon toga, kako dodaje, slede velika previranja naroda na Balkanu sa dolaskom slovenskih naroda „koji se šire na teritoriji Balkana, posebno na teritoriji Srbije i Kosova“. 

„U pogledu imena Dardanije u smislu istorijskog kontinuiteta postepeno dobijamo prekid dokumentovanih izvora. Krajem 14. veka, posle bitke na Kosovu 1389 godine, prepoznaje se toponim ovog mesta kao Kosovo. Bitka se odvijala na Kosovu Polju. Etimologija reči Kosovo u lingvistiškom smislu ne pripada albanskom periodu. Svi zapisi najvećih naučnika termin Kosova lingvistički svrstavaju u slovenske jezike, a ne albanske. I tako Kosovo počinje da se pominje u različitim zapisima i na kartama, ali ne u smislu cele teritorije Kosova, nego deo od Zvečana, Pirštine, Vučitrna... I na kartama 16. veka pominje se teritorija Kosova kroz koje su prolazili neki putevi“, kaže Muhadri. 

Ako je pitanje šta je krajnji cilj pokretača peticije da Kosovo promeni ime u Dardanija, prema oceni istoričara Aleksandra Gudžića, odgovor je da se kroz ime i narativ izbriše iz sećanja srpski karakter Kosova i da se veštački dokaže albanski kontinuitet na ovom prostoru. 

Kako dodaje, ovo nije novina i tako nešto će se dešavati i u budućnosti. 

„Albanski intelektualci već izlaze sa tezom da su srpske crkve i manastiri, zapravo albanski, a da su ih Srbi okupirali u nekom ranijem periodu, a sve to ima za cilj da pokaže ‘albanski kontinuitet i srpsku uzurpaciju’“, ocenio je Gudžić za Kosovo onlajn.

On navodi da nema istorijskih potvrda da su Albanci direktni nastavljači Dardanca, Ilira ili Pelazga i nekih drugih naroda.

„Sve ono što albanska naučna javnost u Prištini i na Kosovu pokušava da dokaže je nedokazivo, takve stvari ne zaslužuju ni komentar“, kaže Gudžić.

Govoreći o Dardancima, on navodi da je reč o paleobalkanskom narodu koji je u nekom trenutku sišao sa istorijske pozornice.

„Nije neuobičajeno da kroz istoriju neki narodi stvore države, ozbiljne imperije i da naprasno siđu sa istorijske scene i nestanu. Avari su možda najpoznatiji primer. Oni su u nekom trenutku vladali srednjom i istočnom Evropom i delovima Balkana i u nekom trenutku sišli sa istorijske scene i nestali. Slično je i sa Dardancima koji su imali državu na Balkanu, vladali delom Balkana i u nekom trenutku nestali“, kaže Gudžić. 

Između Ilira i Albanaca, kako dodaje, postoji osam vekova razlike, jer se Iliri poslednji put pominju u 3. veku, u vreme cara Dioklecijana, dok se Albanci prvi put pominju u 11. veku u delu Ane Komnine „Aleksijada“, u kom ona spominje „albanion oblast“.

„U tih osam vekova razmaka u izvorima se ne spominju nigde ni Iliri, ni Albanci. Pristalica sam naučnog stava da Albanci nisu direktni potomci Ilira. Oni su se u nekom trenutku pojavili na Balkanu i naselili se, ali nemamo istorijskih potvrda kada i imali su oblast kojom su upravljali. Dakle, oni su jedna nacija koja je došla mnogo posle Ilira i nije direktno povezana sa Ilirima“, ukazuje Gudžić. 

Kosovo je, ističe on, područje najizraženijih nacionalnih osećanja Srba, odnosno, sveta zemlja. 

„Više od 90 odsto toponima svedoči o srpskom karakteru Kosova, o srpskom prisustvu na Kosovu u prošlosti. Poslednja dva veka je promenjena etnička slika Kosova sticajem različitih međunarodnih, ali i unutrašnjih okolnosti Srbi su otišli sa Kosova, a na taj upražnjen prostor su se naselili Albanci. Ali toponimi, crkve, manastiri, dokazuju srpsko prisustvo i svedoče srpsko prisustvo na Kosovu“, ističe Gudžić.