Integracija zdravstva i prosvete - nova neizvesnost pred Srbima

Kosovski premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti najavio je početak integracije institucija zdravstva i prosvete koji funkcionišu u okviru sistema Srbije, dok istovremeno evropski nacrt statuta Zajednice srpskih opština drži u fioci više od dve godine. Bez dokumenta koji bi ih na nešto obavezao, i uz pasivnost Evropske unije i Amerike, zvaničnici iz Prištine će za proklamovanu nameru pred sobom imati široko polje, zbog čega sagovornici Kosovo onlajna ukazuju da je na međunarodnim akterima velika odgovornost.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Za Srbe na Kosovu, nebrojeno puta se čulo prethodnih godina, zdravstvo i obrazovanje su crvene linije. Od međunarodnih predstavnika za njih sada ne stižu reči ohrabrenja, ni posle dve nedelje otkako je Kurti akreditovane ambasadore na Kosovu obavestio o neophodnosti početka postepene integracije zdravstvenog i obrazovnog sistema.  

Kako je navedeno u saopštenju njegovog kabineta, Kurti je rekao da će se proces integracije sprovoditi u koordinaciji sa Evropskom unijom i uz osiguravanje da se uzmu u obzir zabrinutosti i saveti nevećinske srpske zajednice na Kosovu.

Tog istog dana specijalni posrednik EU za dijalog Beograda i Prištine Peter Sorensen boravio je u Beogradu gde mu je preneto da zdravstvo i školstvo predstavljaju okosnicu opstanka Srba na Kosovu i središte Zajednice srpskih opština. 

Po temi koju je pred diplomatama pokrenuo Kurti, Sorensen se, međutim, nije oglašavao.

Prema dogovorima iz Brisela iz 2013. i 2015, podsetimo, Zajednica srpskih opština, osim drugih nadležnosti, treba da obavlja pun nadzor radi unapređenja primarne i sekundarne zdravstvene i socijalne zaštite, kao i pun nadzor u oblasti obrazovanja. 

Evropski nacrt statuta ZSO javnosti nikad nije zvanično predstavljen, a kada ga tumače predstavnici nevladinog sektora, obično navode da je za srpske obrazovne i zdravstvene institucije predviđeno da budu privatne, finansirane iz Beograda, stavljene pod nadležnost ZSO i pod kontrolom Prištine.   

Na pitanje Kosovo onlajna da li EU podržava najavljenu inicijativu kosovskog premijera u vezi sa integracijom zdravstvenog i obrazovnog sistema, iz Kancelarije EU u Prištini nismo dobili odgovor do objavljivanja ovog teksta. 

Bez odgovora su brojna pitanja: da li integracija podrazumeva da zdravstvene i obrazovne institucije imaju dozvole za rad u sistemu Kosova ili i da sprovedu promene u funkcionisanju jer se srpski i kosovski sistemi obrazovanja i zdravstva značajno razlikuju, kako će se imovinski-pravno tretirati objekti u kojima se obavlja nastava ili pružaju zdravstvene usluge i da li Priština može da ode toliko daleko da na njih stavlja katanac? Najzad, da li je namera Prištine da integriše ova dva sistema bez prethodno formirane ZSO i saglasnosti Beograda pravljenje računa bez krčmara? 

Autonomni status 

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić kaže za Kosovo onlajn da je Evropska unija jasno naznačila kroz nacrt statuta Zajednice srpskih opština da želi da obrazovanje i zdravstvo budu od vitalnog značaja za srpsku zajednicu, da imaju svoj poseban autonomni status i da tek ono što je prihvatljivo za srpsku zajednicu može da bude i neka vrsta integracije. 

„Naravno da je Zajednica srpskih opština u okviru kosovskog sistema i da će morati da postoji određena vrsta koordinacije, ali to nikako ne podrazumava jednostrane aktivnosti koje bi značile potpuno gušenje veza obrazovnog i zdravstvenog sistema sa institucijama Republike Srbije i Beograda“, ističe Surlić. 

Ukoliko bi se tako nešto dogodilo, unelo bi, kaže, još veću nesigurnost među srpskom zajednicom. 
Istovremeno dodaje da je priča o sprovođenju integracije „u koordinaciji sa EU“ samo - floskula.

„Ono što imamo kao poslednje istraživanje je da su Srbi koji i dalje žive na Kosovu voljni da ostanu tu samo ukoliko im je obezbeđena izvesnost pre svega u zdravstvu i obrazovanju. Ukoliko i tu postoji veliki stepen neizvesnosti, to će i te kako uticati na perspektivu srpske zajednice na Kosovu i zato mislim da međunarodni akteri ne mogu nikako da dozvole da dođe do razvoja takvog scenarija jer bi to u stvari značilo kraj dijaloga Beograda i Prištine i potpunu neizvesnost za srpsku zajednicu na Kosovu“, navodi Surlić. 

Integracija zdravstva i prosvete, prema rečima analitičara Nedžmedina Spahiua, predviđena je statutom Zajednice opština sa srpskom većinom uz određenu autonomiju zdravstva i prosvete i on ne veruje da će Vlada Kosova uraditi nešto što ide preko te autonomije. 

„Taj proces vidim kao pripremu za stvaranje Zajednice opština sa srpskom većinom, pogotovo ako se to radi u saglasnosti sa Evropskom zajednicom, jer oni imaju na umu šta je predviđeno statutom ZSO“, naveo je Spahiu za Kosovo onlajn.

Prema njegovom mišljenju, Vlada Kosova treba da proglasi Zajednicu opština sa srpskom većinom u istom trenutku kada se budu otvarala stalna diplomatska predstavništva Kosova u Beogradu i Srbije u Prištini. 

Jednostrane akcije uvod u nove esklacije

Rešavanje pitanja integracije prosvete i zdravstva, prema oceni Lazara Stevića, novinara iz Severne Mitrovice nije moguće dok se ne sedne za pregovarački sto, da se putem dijaloga pronađu najbolja rešenja koja će pre svega odgovarati srpskoj zajednici i nikako drugačije.  

On kaže da iznenađuje da niko iz međunarodne zajednice nije reagovao na izlaganje Aljbina Kurtija pred ambasadorima i da nije stigla niti osuda a ni potvrda da li su za to ili ne. 

„To je ono što brine i interesuje Srbe ovde na prostoru Kosova - kakva će biti reakcija međunarodne zajednice“, naglasio je Stević u izjavi za Kosovo onlajn.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Petar Petković, direktor Kancelarije za KiM Vlade Srbije, dodao je Stević, mnogo puta su rekli da ovakve velike odluke jedino mogu da se donose kroz dijalog u Briselu i nikako drugačije. 

„Ne verujem da će Srbi tek tako lako pristati da se ta tema reši bez učešća predstavnika Beograda, odnosno predsednika Aleksandra Vučića. Mnogo je tu problema i ne verujem da će međunarodna zajednica ćutati na to. Kurti je ispitivao situaciju i rekao da mora da sprovede odluke koje su po Briselskom sporazumu. Međutim on sprovodi samo one odluke koje mu odgovaraju i ono što mu ide u korist, a ne sprovodi ono što je veoma bitno za srpsku zajednicu, a to je Zajednica srpskih opština. O tome ćuti“, ističe naš sagovornik.

Zbog svega, prema njegovoj oceni, ključni faktor za rešavanje ovog pitanja biće međunarodna zajednica. 

„Ukoliko oni budu prećutali, kao što su ćutali na zatvaranje privremenih organa širom Kosova, pošta, banaka, to će njemu dati vetar u leđa da krene sa sprovođenjem cilja da integriše zdravstvo i prosvetu i to će zaista biti ogroman problem, pored postojećih koji je doneo Zakon o strancima i vozilima. Jednostrane akcije koje Aljbin Kurti sprovodi i koje je spreman da uradi i ovaj put, neće doneti ništa dobro. Može doći do nove eskalacije na terenu“, smatra Stević.

Bez čvrste poruke EU

Na pitanje da li bi pokušaj jednostrane integracije ova dva sistema doveo do nove konfrontacije Prištine sa međunarodnom zajednom, Surlić kaže da se ni do sada nisu videle jasne i čvrste sankcije međunarodnih aktera jer među njima nema konsenzusa.

„Oni imaju jedinstvenu poruku da je potrebno imati dijalog, da i Beograd i Priština treba da prave određene ustupke, ali nismo do sada čuli da je Priština ta koja zapravo koči proces, da mora da ga otkoči, da mora da dozvoli pre svega formiranje Zajednice srpskih opština i da ne sme da preduzima jednostrane akcije“, ukazuje on. 

Ne vide se, dodaje, nikakve naznake da bi mogle da budu uvedene neke oštrije sankcije, dok se ukidaju i one blage koje su na snazi.

„Nažalost, nema čvršće poruke, osim nade da bi možda Vašington bio angažovaniji, a za sada ne primećujemo to da su SAD posebno zainteresovane da izvrše ključan pritisak na Prišinu da promeni politiku i omogući nastavak dijaloga“, zaključuje Surlić.

Spahiu je mišljenja da Vlada Kosova neće imati komociju da se konfrontira sa međunarodnom zajednicom po pitanju načina integracije zdravstva i prosvete i da joj nije u interesu da dođe do sukoba po ovo temi.

„Ako gledamo postupke Aljbina Kurtija u poslednjih pet godina, izgledalo je da je on išao tvrdoglavo na neke postupke, ali na kraju vidimo da je to u krajnjoj liniji ipak bilo dogovoreno i uračunato sa međunarodnom zajednicom. Isto je bilo i oko, recimo, obećanja za otvaranje mosta kada je međunarodna zajednica bila strogo na tome da on to ne uradi, i on to nije uradio. Tako da ne verujem da će u ovom slučaju ići preko utvrđenih okvira“, naveo je Spahiu.