Investicioni samit u Londonu - Mogu li ekonomski interesi da prevaziđu političke razlike na Zapadnom Balkanu?

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) u ponedeljak 26. februara u Londonu održaće Investicioni samit Zapadnog Balkana 2024 na kojem će lideri iz regiona imati priliku da predstave potencijalne investicione i poslovne mogućnosti. Kosovski premijer Aljbin Kurti otputovao je u London još u petak, a svoje učešće jutros je najavila i premijerka Srbije Ana Brnabić. O tome da li zajedno možemo da budemo konkurentni i da li ekonomski interesi mogu da prevaziđu političke razlike za Kosovo onlajn govorili su ekonomski stručnjaci iz regiona.

Prvi Investicioni samit zemalja Zapadnog Balkana održan je u februaru 2014 i okupio je više od 500 delegata u EBRD sedištu u Londonu. To je bio prvi događaj koji je okupio i sve čelnike vlada Zapadnog Balkana na jednom mestu, na temu buduće ekonomske saradnje.

Sutrašnja konferencija biće šesti samit EBRD-a, koji je jedan od najvećih institucionalnih investitora u zemljama regiona sa više od 18 milijardi evra uloženih do danas.

Tradicionalni centralni događaj samita je interaktivna sesija premijera, tokom koje će se predstavnici zemalja regiona zajedno sa predsednikom EBRD-a Odil Rene-Baso obratiti javnosti sa svojom vizijom regiona, govoriti o ključnim regionalnim projektima i prilikama za investicije kako u svojim zemljama pojedinačno tako i u regionu u celini.

Tokom ove sesije strani investitori će imati priliku postavljati pitanja predstavnicima Srbije, BiH, Albanije, Crne Gore, Severne Makedonije i Kosova. Profesor međunarodne trgovine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Predrag Bjelić kaže za Kosovo onlajn da će to biti pokazatelj koliko su strani investitori zainteresovani za Srbiju i region.

“Kada vlada kriza u svetu, to jeste privredna kriza, ali to je takođe kriza i za investitore, jer onda oni imaju smanjenu mogućnost ulaganja. I kada se negde otvore investicione mogućnosti to je za njih dobro. E sad, tu se procenjuje i stabilnost zemlje i politički i ekonomski položaj, pa je ta konferencija malo i lakmus, da vidimo kako su investitori opredeljeni za ovaj region i za Srbiju”, kaže Bjelić.

On objašnjava da su zajednički projekti više finansirani od EU i oni imaju za cilj da naprave tu neku regionalnu, prekograničnu saradnju. Da li će zemlje Zapadnog Balkana u Londonu nastupiti kao konkurenti ili sa nakim zajedničkim projektima zavisi, kako kaže, od samih zemalja.

“Ako su zemlje obezbedile neke projekte, pošto oni moraju da imaju neku ponudu projekata, ako imaju neke zajedničke, onda mogu da nastupe tako. Međutim, koliko znam, uvek u tim nastupima zemlje imaju svoje neke nacionalne projekte koje nude investitorima da u njuh ulože, tako da to zavisi od samog nastupa zemalja”, navodi naš sagovornik i samit u Londonu upoređuje sa projektima Cefte.

“Kad investiitori razmišljaju gde će da ulože u okviru Cefte onda su i Makedonija i Albanija i Srbija na neki način konkurenti, jer biraju lokaciju koja će da opslužuje celu Ceftu”, ocenjuje on.

Bjelić objašnjava da se regionalna saradnja stimuliše da bi se smirila politička i ekonomska situacija u regionu i da su ti projekti zbog toga veoma važni. Ipak, smatra, to je jedan “veoma težak zadatak”.

“Kad imate neku vrstu saradnje, trgovinske, investicione, kada je ekonomsko blagostanje, onda se ne razmišlja o nekim da kažemo radikalnim potezima. U ovom trenutku, moramo da priznamo, postoji jedna politička i ekonomska kriza u svetu, inflacija je visoka, znači svetski izvoz je u nekoj vrsti stagnacije i onda većina zemalja se nalazi, da kažemo, pred nekom recesijom i svaka dodatna finansijska sredstva su značajna da se podstiče razvoj. Zato mislim da su upravo značajni ti projekti koji objedinjuju čitav region. Međutim, EU u Planu rasta ima ambicioznu agendu da stimuliše regionalnu saradnju i kroz nju da zemljama dozvoli povezivanje s Evropskom unijom. Znači kada oni nešto dogovore, a region to i primeni, onda će moći da se uključi na zajedničko tržište EU i po meni je to jedan veoma težak zadatak, videćemo kako će biti ispunjen u budućnosti”, kaže Bjelić.

Ekonomski analitičar iz Skoplja Abil Bauš smatra da je predstojeći Investicioni samit u Londonu dobra prilika koja nas stavlja na "mapu mesta vrednih ulaganja", ali i znak da je ekonomska saradnja u regionu Zapadnog Balkana značajna i za EU. 

"Ovo nas stavlja na mapu mesta koja su vredna ulaganja. Zato je veoma važno da imamo saradnju među nama u regionu. Ovi investicioni samiti obezbeđuju drugačiji način komunikacije između naših zemalja, a svi zajedno bi imali još veći uticaj kada bi ušli u Evropsku uniju. Ovo je prvi put da ne razmišljamo samo o politici, već radimo na podizanju veće ekonomske svesti u regionu", kaže Bauš.

On objašnjava da smo pojedničano malo tržište, ali da kao region možemo da budemo konkurentni.

"Nije davno vreme kada smo živeli u jednoj državi, osim Albanije, u tom zapadnobalkanskom krugu, ali je i ona bila u tom sistemu. Tada smo imali jedan sistem i jednu strategiju. Zemlje su bile podeljene da rade različite projekte. Jedni su bili zaduženi za poljoprivredu, drugi za turizam, treći za tešku industriju. I to sada nije teško ustanoviti. Da li smo konkurentni kao zemlje, naravno da jesmo, ali smo mi male zemlje, pojedinačno smo malo tržište. Kao region možemo da budemo konkurentni drugim regionima koji su, da budemo iskreni, dobili velike pogodnosti nakon ulaska u sistem Evropske unije, poput Rumunije, Bugarske, Poljske, Češke…", kaže analitičar iz Skoplja.

Bauš ocenjuje da se politički zemlje u regionu razlikuju, ali da ekonomske razlike nisu velike. 

"Sve zemlje su bliske po načinu života i ekonomskoj aktivnosti. Da, politika nas dovodi u situaciju koja nas čini drugačijima, ali ekonomska saradnja nam je veoma važna, posebno posle kovid krize, energetske krize i krize sa elementarnim proizvodima. Teškoće će postojati, ali svest da će ekonomska saradnja doneti rast i razvoj u celom regionu, a posebno u našoj zemlji, veoma je važna", navodi analitičar.

Kada je u pitanju Severna Makedonija on veruje da se nalaze u dobroj poziciji.

"Kod nas politika ponekad uništava preduzetnički duh naših građana, ali Makedonija ima kapacitet i može da bude primer svim drugim zemljama da se može ostvariti ekonomski razvoj. A kako tu stići? Kroz obrazovanje, infrastrukturu, zdravstvo, da svuda investirate i dobijete uticaje za koje država može biti dobar primer. Imamo dobar početak, dobar smo primer, ali negde nailazimo na te političke probleme koji nam se dešavaju svakodnevno. Možemo da budemo dobar primer, imamo dobru poziciju u tom regionu Zapadnog Balkana, imamo oko sebe dve zemlje koje su u Evropskoj uniji, mi smo Nato država, imamo relaksirane etničke odnose, svima je dozvoljeno da rade kod nas. Jedino što nam je potrebno je veći uticaj na strateške ciljeve, posebno u privredi", kaže Bauš.

Urednik ekonomije na Radio-televiziji Albanija i direktor Udruženja “ProEksport Albanija” Bardi Sejdarasi takođe smatra da EBRD ima poseban interes za finansiranje projekata na Zapadnom Balkanu i da su cilj samita u Londonu projekti od zajedničkog interesa.

“Banka može da finansira više nego što to mogu pojedinačne zemlje. Ona je zatražila da i same države regiona imaju zajedničke projekte koji utiču na celokupni teritorijalni integritet Zapadnog Balkana. Koliko ja znam, albanska vlada i vlada Kosova osmišljavaju takve projekte, koji se protežu van zvaničnih državnih granica, a za koje je potrebno finansiranje, posebno kada su u pitanju projekti za infrastrukturu, za čistu energiju...”, kaže Sejdarasi. 

Ocenjuje da su ovi sastanci važni ne samo za EBRD, već i za sve zemlje regiona koje su već počele da rade na nekim zajedničkim projektima.

“Ove investicije se dodaju finansiranju Evropske Unije. EU je stavila na sto novi Plan rasta o kome se nedavno razgovaralo i države su počele da predstavljaju svoje projekte. Plan rasta od šest milijardi evra, ali i drugi planovi, imaju veliki uticaj na zemlje Zapadnog Balkana, ne samo zato što obezbeđuju saradnju koja često nedostaje, već i da nam pomognu i stvore “kapiju” za ulazak u EU”, smatra ekonomista iz Tirane.

Sejdarasi dodaje da je dosad potvrđeno učešće pet visokih predstavnika iz regiona, ali ne i iz Albanije.

“Možda u Vladi smatraju da je premijer Edi Rama ovih dana imao mnogo sastanaka u inostranstvu, čak i skoro svaki dan u februaru - u Berlinu, Briselu, prošle nedelje u Ankari... Možda će biti neki drugi predstavnik albanske vlade, možda zamenica premijera (Baluku), koja je ministarka energetike i infrastrukture. U svakom slučaju, bez obzira na probleme koje albanska vlada može imati sa stranim finansijerima, uključujući i Evropsku banku za obnovu i razvoj, prisustvo premijera je važno na ovakvom regionalnom sastanku. Nadam se da će Rama učestvovati”, kaže Sejdarasi.