Izaslanici za Zapadni Balkan u vladama širom Evrope: Zašto su ka regionu otvorene četvore oči?

Bilo da im je Zapadni Balkan u neposrednom komšiluku ili ih razdvaja 2.000 kilometara, sve više evropskih vlada imenuje izaslanike za ovaj region. Iza odluka da se ovaj prostor dodatno drži na radaru mogu biti procene o njegovoj mogućoj destabilizaciji, cilj odvraćanja ruskog uticaja i strategija da se zemlje kojima se decenijama obećava članstvo u Evropskoj uniji čvršće povežu sa Unijom u doba kada svetski poredak dobija nove konture, navode sagovornici Kosovo onlajna.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Iako u svakoj državi Zapadnog Balkana imaju svoje ambasade, evropske zemlje određuju i izaslanike za region u celini. Drugim rečima, otvorene su četvore oči. Uloga izaslanika je, ukazuju diplomate, da šalju poruke svojih vlada ka zemljama u regionu i da stavove sa terena dostave svojim prestonicama, ali prema ocenama analitičara, dosadašnja praksa pokazala je da nisu oni bili ti koji su u ključnim situacijama povlačili konce. 

Regionu dobro poznat diplomata Miroslav Lajčak, koji je poslednjih pet godina bio posrednik EU u dijalogu Beograda i Prištine, od 1. aprila obavlja funkciju savetnika za strateška pitanja spoljne i bezbednosne politike slovačkog premijera Roberta Fica, a prema rečima predsednika Slovačke Petera Pelegrinija ova pozicija podrazumeva i savetičku ulogu za pitanja bezbednosti u regionu Zapadnog Balkana. 

Gotovo istovremeno, Vlada Češke imenovala je bivšu ambasadorku pri EU Editu Hrdu za svog specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan, a u februaru London je saopštio da će dosadašnja britanska ambasadorka u SAD Karen Pirs na mestu specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan naslediti Stjuarta Piča, koji je, inače, bio čest gost zemalja regiona u protekle tri godine.

Zapadnim Balkanom se od 2022. bavi i Manuel Zaracin, kao izaslanik Nemačke i Rene Trokaz, francuski izaslanik,  postavljen 2023. Specijalne predstavnike za ovaj region imaju i vlade Norveške, Slovenije, Rumunije...

Viši naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu Dušan Proroković ocenjuje za Kosovo onlajn da postoji više mogućnosti zbog kojih sve više evropskih zemalja imenuje izaslanike za Zapadni Balkan, a kao jednu ističe očekivanje krize ili destabilizacije na ovom prostoru zbog čega svi počinju ponovo da se bave regionom, pogotovo u svetlu pregovora Trampa i Putina i mogućeg rešavanja ukrajinske krize, za koju kaže da će se odraziti ne samo na Zapadni nego na celokupan Balkan.

Kao drugu mogućnost navodi da će se ili Evropska unija ili neke uticajnije zemlje na Zapadu poput Velike Britanije u predstojećem periodu aktivnije baviti Balkanom.

„Treća mogućnost je da će biti dodatnog novca iz budžeta EU, a gde su novci, tu su i specijalni izaslanici i onda se tome prilagođavaju razne strukture u članicama EU“, kaže Proroković.

Iskustva Srbije sa specijalnim izaslanicima, prema njegovoj oceni, nisu baš najbolja, jer kako kaže, iako je prethodnih godina bilo nekoliko specijalnih izaslanika za pitanje Kosova, većeg rezultata nije bilo. 

„To što su izdejstvovali u Beogradu da se da usmena saglasnost na francusko-nemački plan, mogli su da učine i bez specijalnih izaslanika. Naposletku to je bio rezultat koordiniranih pritisaka Šolca i Makrona, a specijalni izaslanici nisu tu vršili neku veliku funkciju. Njima se obično u zadatak stavlja da pojačaju komunikaciju po određenom pitanju“, konstatuje Proroković. 

U ovom momentu, kako primećuje, imenovanje specijalnih izaslanika za Zapadni Balkan podrazumeva nešto širi dijapazon tema kojima mogu da se bave, jer nije otvoreno samo kosovsko pitanje. 

„Otvoreno je pitanje destabilizacije Bosne i Hercegovine, rasta ruskog uticaja, situacije u Severnoj Makedoniji, situacije u Albaniji, Crnoj Gori, evo i poslednjih dešavanja u Bugarskoj i Rumuniji koji nisu Zapadni Balkan, ali jesu deo Balkana. Ne znam kako će se specijalni izaslanici svim tim temama baviti. Potrebno je da neko bude veliki ekspert za jugoistočnu Evropu ili balkanska pitanja, pa da pokrije sve te teme. Dakle, osim toga što imamo rđava iskustva sa specijalnim izaslanicima, sada imamo i novu situaciju da se njima daje baš jedan širok korpus pitanja kojima treba da se bave, da faktički koordiniraju rad sopstvenih ambasada ovde na terenu, što je još jedan momenat koji nam pokazuje da će se taj rad verovatnije završiti neuspehom nego uspehom“, ocenjuje Proroković.

Direktorka Centra za spoljnu politiku i bivša ambasadorka Srbije u Velikoj Britaniji Aleksandra Joksimović kaže za Kosovo onlajn da sve što inače podrazumeva rad u diplomatiji, podrazumeva i funkciju i ulogu specijalnog izaslanika koji posmatra jedan prostor kroz zajedničku prizmu politika svoje zemlje.

Ona ističe da je za Evropsku uniju veoma važno da se proces proširenja nastavi, a pošto je Zapadni Balkan u centru ideja o budućem proširenju, da ne treba da čudi što sve veći broj evropskih država imenuje izaslanike za taj region.
 
„Veoma je važno da se Zapadni Balkan pogura putem daljeg procesa integracija, a naravno, to je takođe povezano sa ruskom agresijom na Ukrajinu i sa pokušajima odvraćanja ruskog uticaja u regionu Zapadnog Balkana. Specijalne izaslanike šalju upravo zemlje Evropske unije“, navodi Joksimović. 

Takođe objašnjava i da je za zemlje koje se bave svim globalnim problemima, odnosno za diplomatije koje su angažovane svuda u svetu i gde ministri spoljnih poslova ne mogu da postignu da se svakom temom bave na način kako bi to želeli, važno da postoji jedan „međukorak“, odnosno specijalni savetnik koji koordiniše rad ambasadora u regionu. 

„Tu imamo dvostruki smer delovanja - vlada ima nekog ko šalje jasne poruke ka različitim zemljama u regionu i obrnuto, čoveka koji prikuplja različita mišljenja oko pojedinačnih tema iz regiona i vraća ih u svoj glavni grad na dalja promišljenja i dalje odluke u vezi sa stavovima prema regionu“, kaže naša sagovornica. 

Za imenovanja specijalnih izaslanika za Zapadni Balkan u evropskim zemljama docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić kaže da su postala vrsta trenda jer se ovaj region tretira ujedno i kao dvorište Evropske unije i kao geopolitička moneta za potkusurivanje jer se govori o uticajima Rusije, Kine i SAD i o potrebi stalne političke i diplomatske budnosti nad regionom. 

Izaslanici, kako ističe za Kosovo onlajn, faktički nemaju realnu političku funkciju već više tehnokratsku i diplomatsku ulogu. Takođe navodi da na ova mesta dolaze ili ljudi koji su na kraju karijere, pa im se daje neka utešna nagrada, ili je reč o prelaznom periodu dok se ne nađe bolja funkcija. 

„Više govorimo o ličnim diplomatskim ambicijama i zadovoljenju neke pažnje i značaja, nego što realno u ovom potpunom zatišju normalizacije odnosa Beograda i Prištine i uopšte nemanja nikakvog pomaka u rešanju svih bilateralnih otvorenih sporova, oni mogu bilo šta da promene. Na kraju, ako je dolazilo do određenih pomaka, oni su se dešavali pre svega aktivnom ulogom na vrhu. Znači, reč je o evropskim liderima, američkom lideru i njihovim najbližim savetnicima. Oni su ti koji su kreirali procese. Setimo se petorke koja je došla u Beograd, to su bili najbliži savetnici evropskih lidera. To je način na koji se danas nude rešenja, a izaslanici imaju više jednu tehnokratsku i diplomatsku ulogu, to je kombinacija koja zapravo ne donosi nikakvu realnu promenu“, zaključuje Surlić.