Izbori na Kosovu 2025: Može li opozicija „na crtu“ Kurtiju?

Danas ističe rok za prijavu stranaka za izbore na Kosovu 9. februara. Bez obzira što opozicija tvrdi da je zbog pogrešnih ekonomskih i političkih odluka Kurtiju „odzvonilo“, istraživanja ukazuju da rezultati ipak neće puno promeniti političku zbilju. Analitičari za Kosovo onlajn objašnjavaju da u ovom trenutku opozicija nema lidera i politiku s kojom bi mogli „na crtu“ lideru Samoopredeljenja. Poručuju, Kurtijeva konfrontacija sa Zapadom mogla bi da bude dobar argument za birače i za eventualna izborna iznenađenja.

Piše: Arsenije Vučković

Centralna izborna komisija danas završava proces prijavljivana stranaka za izbore zakazane za 9. februar sledeće godine.

Glavni pretendenti u trci za skupštinske mandate i formiranje nove vlade osim Samoopredeljenja Aljbina Kurtija su Demokratski savez Kosova Ljumira Abdidžikua, Demokratska partija Kosova Memlji Krasnićija i Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja.

Ako je suditi po predizbornim obećanjima, opozicija nudi Kosovu preporod, a Samoopredeljenje kontinuitet.

Nešto tu ne štima, tvrdi politički analitičar Visar Džani i optužuje opoziciju.

„Imamo opoziciju koja je bila ’bez potpetica’ da se nosi sa većinom, ali i tamo gde je imala priliku da debatuje ili kritikuje vlast za neke osetljive procese, pokazala je manje-više da kalkuliše, posebno sa aspekta spoljne politike, kada su vruće teme ili pitanje dijaloga“, smatra Džani. 

Igra „izazova“

Saradnik Centra za evropske politike Miloš Pavković smatra da je ključan problem što opozicija na Kosovu nema lidere koji bi mogli da „izazovu“ Aljbina Kurtija, a da on s druge strane vešto igra na nacionalističku „kartu“ i time onemogućava oponente da  nametnu ključne ekonomske teme.

„Kada govorimo o rivalima Samopredeljenja, Demokratskoj partiji Kosova i Demokratskom savezu Kosova kao glavnim strankama oni nemaju lidere koji mogu da zaista izazovu Kurtija“, kaže Pavković za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima postavlja se isključivo pitanje da li će Samoopredeljenje i Kurti na februarskim izborima osvojiti apsolutnu, natpolovičnu većinu ili će zbog pada rejtinga Kurti morati u novu vladu da uključi neke od opozicionih stanaka, a potencijalno i predstavnike srpke zajednice.

„Sada je čini mi se glavna borba da li će Samoopredeljenje moći samo da formira vladu ili ne. Čini mi se da nema adekvatnog rivala i da on ne postoji. Kako stvari sada stoje ne postoji mogućnost da Samoopredeljenje izgubi vlast i bude potpuno smenjeno“, smatra Pavković.

Ističe da igrom na „nacionalnu kartu“ Kurti time zapravo „vezuje ruke“ opoziciji.

„Opozicija se nalazi u jednoj jako nezgodnoj situaciji zato što Kurti igra na kartu nacionalizma i ovom serijom unilaternalnih, to jest jednostranih poteza, zapravo vezuje ruke opoziciji koja mora da igra na istu kartu. Očigledno je to dobro poznat teren kojim Kurti kontroliše, dobro vlada i samim tim onemogućava opoziciju“, naglašava Pavković.

Za opoziciju vidi šansu kroz predizbornu kampanju koja bi se zasnivala na ekonomskim temama.

„Ono gde bi opozicija možda mogla da iskoristi priliku jeste ekonomska situacija na Kosovu, visok stepen iseljavanja... Ali,  čini mi se da oni ne uspevaju da dođu do izražaja na tim temama upravo zato što one padaju u senku ovih dešavanja na severu Kosova koje Kurti konstantno drži u fokusu i konstantno drži pod tenzijal tako da ne dozvoljava opoziciji da ga kritikuje za neke druge politike“, objašnjava Pavković.

Upitan koliko bi na izborne rezultate Samoopredeljenja mogao da utiče odliv poslanika, ali i članova koji su u nekom trenutku bili deo kosovoske administacije, ovaj analitičar kaže da su razlozi različiti, uključujući i razočarenje, ali da ipak to nije uticalo na rejting stranke.

„Oni su uspeli u velikoj meri sa tim da se izbore. Iako sva istraživanje pokazuju da Kurtiju rajting pada, nisam siguran da li je to baš zbog toga što su ga neki saradnici napustili ili je pre svega uzrok pada ratinga to što je Vlada Kosova izgubila podršku međunarodne zajednice, što je zaoštrila odnose sa glavnim partnerima poput Nemačke, Francuske i SAD -a. Dok čini mi se njihovi interni odlasci, napuštanja stranke i pozicija nisu preterano uticali na sam rating Samopredeljenja“, zaključuje Pavković.

Šansa opozicije

Šansa opozicije mogla bi da bude manja međunarodna podrška vladi Aljbina Kurtija, poručuje profesor prava i međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Prištini Afrim Hoti.

U razgovoru za Kosovo onlajn kaže da je situacija komplikovana bez obzira što podrška birača partijama aktuelne vlasti nije upitna.

„Situacija je komplikovana zato što se čini da vladajuće partija i dalje imaju podršku. Ali, istovremeno, iz međunarodne perspektive čini se da su aktuelne stranke na vlasti nekako izgubile podršku i to će izazvati nove okolnosti u vezi sa izborima na Kosovu“, smatra ovaj profesor.

Sumnja da će se 9. februara ponoviti rezultati od pre četiri godine kada je Samoopredeljenje dobilo rekordan broj glasova.

Smatra da će na predstojećim izborima šanse za dobar rezultat podjednako imati tri ili četiri najveće partije.

„Mislim da će doći do ravnoteže između tri ili četiri glavne političke stranke. Ali, istovremeno ne verujem da će rezultat biti ono što smo videli pre četiri godine“, naglašava Hoti.

„Nelojalna konkurencija“

S druge strane, politikolog Ognjen Gogić smatra da pozicija opozicije na Kosovu nije jednostavna i da uzroke ne treba tražiti samo u razočaranosti birača tim strankama, već i u činjenici da se predsednik Samoopredeljenja Aljbin Kurti služi populizmom što je u političkom životu uvek povezano sa pojmom „nelojalna konkurencija“.

„Generalno, pozicija opozicije na Kosovu nije jednostavna zato što se Kurti ipak služi populizmom. Kada imate populizam u političkom životu, to je uvek nekako nelojalna konkurencija zato što uvek dolaze olako data obećanja koja su milozvučna i u koje građani veruju i žele da slušaju. Pritom, Kurtiju je na ruku išlo i razočaranje koje postoji na Kosovu u tim drugima partijama, DSK i DPK. Oni nisu ispunili očekivanja građana Kosova u postratnom periodu“, kaže Gogić za Kosovo onlajn.

Kao treći bitan momenat zbog čega Aljbin Kurti nema dostojnog rivala na političkoj sceni Kosova ističe njegov - radikalni nacionalizam.

„To je ono što njemu ide na ruku zato što po definiciji vodi ka homogenizaciji birača i ka jačanju društvene kohezije. Sve ove krize koje on orkestrira recimo na severu Kosova na kraju dovode do te homogenizacije i jačanja kohezije i onda zaista pozicija opozicije nije jednostavna. Ako kritikujete tu politiku Kurtija vi rizikujete da budete označeni kao neko ko je popustljiv prema Srbima i Srbiji. Oni nikada nisu mogli da nađu pravi odgovor na te stvari koje on čini“, naglašava Gogić.

Podseća, opozicione stranke su u prethodnom periodu prošlo kroz određene kadrovske promene, a neki od lidera DPK su završili u Hagu.

„Oni dakle nisu uspeli da na tom nacionalnom nivou nađu ličnosti koje mogu da povedu i da budu lideri iza kojih će stati birači. Na lokalnom nivou jesu. Oni su uspeli da izbalansiraju ali na nacionalnom još uvek ne tako da je ovde zapravo pitanje za Kurtija samo na ovim izborima pobeda je nesumnjiva“, smatra Gogić.

Uveren da će Samoopredeljenje odneti ubedljivo najviše glasova, Demokratski savez Kosova smatra najozbiljnijom pretnjom.

„Ne možemo reći rival, ali možda, najozbiljnija pretnja Samoopredeljenju je Demokratski savez Kosova. Reč je o tome da je to jedina partija zapravo koja sa Samopredeljenjem barem delimično deli biračko telo. Dakle, jedan broj birača Samopredeljenja su zapravo razočarane pristavice DSK koji su onda prišli Samopredeljenju. I tu je uvek nekako znak pitanja da li i u kojom meri DSK može da povrati svoje birače. I to je ono što je pretnja zapravo za Samopredeljenje“, ističe Gogić.

Uporište u ovoj tvrdnji vidi i u činjenici da je DSK na lokalnim izborima 2021. godine uspela da povrati deo svog biračkog tela.

„Oni zapravo mogu samo da smanje podršku koja uživa Samopredeljenje“, precizira.

S druge strane, Demokratska partija Kosova je najveći protivnik Samoopredeljenja.

„To je Tačijeva stranka i Tači je verovatno pojedinačno najznačajniji rival Kurtiju u političkom životu Kosova. Ali, Tači nije na Kosovu, njemu se sudi za ratne zločine. Između DPK i Samopredejenja postoji taj animozitet i oni su, da kažemo, možda bili nosioci neke polarizacije, ali nisu neko ko ugrožava biračko telo Samopredejenja“, smatra Gogić.

Upitan koliko bi na rezultate Samoopredeljenja mogli da utiču odlasci iz ove stranke, ovaj analitičar kaže da se to nije dogodilo zato što je rejting Kurtija mnogo veći nego njegove stranke.

Komentarišući odlazak Haki Abazija, Gogić kaže da ono jesta „najzvučnije ime“ koje je napustio Samoopredeljenje.

Ipak, problem vidi u činjenici da je prišao Alijansi za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja za koga ne bi bilo iznenađenje da ukoliko Kurtiju to bude bilo potrebno sa njim uđe u postizbornu koaliciju.

„Haki Abazi je prilično oštar u kritikama na račun Kurtija, ali ta stranka kojoj je pristupio, koju vodi Ramuš Haradinaj, Alijansa za budućnost Kosova nije do kraja principijelna. Dakle, čak i ako se od Haradinaja čuju određene optužbe, on je nekako najskloniji tome da pravi kompromise, da ne kažemo i obrte, i zamisliva je situacije da on ošto kritikuje Kurtije u vremen predizborne kampanje, a da onda posle s njim uđe u postizbornu koaliciju ukoliko to bude Kurtiju potrebno“, naglašava Gogić.

Šta „muči“ glasače

Direktor NVO "Komunikacija za razvoj društva" (CSD) Ivan Nikolić smatra da aktuelni kosovski premijer Aljbin Kurti ima opravdan optimizam da će zadržati tu poziciju i u narednom mandatu, a da bi DSK i ABK mogle da mu odvuku određen broj glasova.

„Razlog za toliki optimizam Aljbina Kurti apsolutno postoji. On je u proteklih par godina rešio najveći broj stvari koje su 'mučile' njegove glasače, a to se posebno odnosi na odnos sa srpskom zajednicom. Uspeo je da koliko-toliko pokrene neku inicijativu ka severu, uspeo je i da dobrim delom bude istrajan kada je u pitanju uvoz spske robe, u ogromnom broju slučajeva pohapsio je veliki broj Srba kojima se sada sudi. U svakoj drugoj, trećoj rečenici navodio je, podsećao na rat i prilično, prilično nedemokratski se odnosio ka celokupnoj srpskoj zajednici. Mislim da je to ono što je dosta doprinelo da njegovi glasači budu donekle zadovoljni“, ocenjuje Nikolić za Kosovo onlajn.

Pitanje borbe protiv korupcije je, smatra, ostalo nerešeno.

„Cela njegova priča o korupciji nije baš uspela da se implementira na pravi način, jer mislim da je i sam video da je neke stvari itekako teško iskoreniti na Kosovu, a neretki broj slučajeva je da su i neki 'njegovi ljudi' bili uključeni u slične priče“, objašnjava Nikolić.

U ovom trenutku smatra da je jako teško licitirati potencijalnim koalicijama unutar opozicionog bloka.

„Izuzetno je teško licitirati ko će biti u koaliciji protiv Kurtija, da li je to uopšte izvodljiva priča, kao i da li će on uspeti da uzme više od 50 posto takođe je teško proceniti. Jedno je sigurno da će imati apsolutnu većinu u odnosu na ostale jer je uspeo da dobrim delom ostvari neka svoja obećanja i neke svoje ciljeve“, smatra Nikolić.

Na pitanje koja opoziciona stranka bi mogla da profitira na izborima ističe Demokratski savez Kosova Ljumira Abdidžikua koji je i kandidat ove stranke za premijera, i lidera Alijanse za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja.

„Činjenica je da su opoziciji puna usta argumenata protiv Kurtijeve vlade, ali na kraju dana kako će se oni ujediniti i da li tu može da ispliva neki potencijalni lider, izuzetno je teško proceniti. DSK ima jednog mladog, ambicioznog kandidata koji je na neki način pokupio simpatije i međunarodne zajednice, a i jednog dela glasača koji nemaju u sebi taj radikalan desničarski stav kada je u pitanju kompletna situacija na Kosovu. S druge strane imamo Haradinaja koji maltene jednu istu priču vrti od kako je na političkoj sceni, kako je on super heroj i kako Kurti nije bio direktno uključen u rat za razliku od njega, pa na taj način možda može da privuče određeni broj njegovih pratilaca“, ističe Nikolić.

Napuštanja poslanika Samoopredeljenja pred izbore vidi i kao dokaz da u ovom pokretu „ne cvetaju ruže“.

„Činjenica da su oni napustili stranku govori da ni u tom 'savršenom okruženju' u njihovoj partiji ne cvetuju baš ruže i da tu postoje i tekako ozbiljne interesne grupe i da tu ideologija nije nešto najprimarnije što ih vodi. To je jedna činjenica, koliko god Kurti i celokupna njegova ta ekipa tvrdili suprotno. Kako će to da se reflektuje kada su pitanju izbori nećemo bukvalno znati do pred same izbore“, zaključuje Nikolić.