Izmena Zakona o državljanstvu - novo dodvoravanje Samoopredeljenja dijaspori pred moguće izbore?

Zabrana dvojnog državljanstva u mnogim zemljama razlog je zbog kog se godinama unazad veliki broj građana Kosova koji živi u inostranstvu odlučivao da zatraži otpust iz državljanstva Kosova. Ponovno sticanje ili dobijanje po prvi put državljanstva za dijasporu bi uskoro trebalo da bude jednostavnije, čim Skupština usvoji novi zakon koji je Vlada odobrila pre pet dana. Sticanjem državljanstva, dospeva se i na birački spisak, zbog čega sagovornici Kosovo onlajna ocenjuju da se donošenjem novog propisa nastavlja dodvoravanje Samoopredeljenja dijaspori uoči potencijalnih vanrednih izbora.

Piše: Dušica Radeka Đorđević  

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova saopštenim prošle godine, od 1. januara do 30. novembra 2024, kosovskog državljanstva odrekao se 1.291 građanin Kosova, dok je od 2020. do 2024. to učinilo 17.752 građana.  

Kada se pogleda period od 2008. do 2024, onda je ta brojka mnogostruko veća i ide do 57.000 ljudi.

Nacrt novog Zakona o državljanstvu, prema rečima ministra unutrašnjih poslova Kosova Dželjalja Svečlje, predviđa značajna olakšanja za građane, posebno za dijasporu.

Izmene se odnose na procedure za ponovno sticanje, dobijanje, registraciju i gubitak državljanstva.

Građani iz dijaspore koji su bili prinuđeni da se odreknu državljanstva, naveo je Svečlja, moći će da ga ponovo steknu kroz pojednostavljenu proceduru: umesto dosadašnjih devet dokumenata, biće dovoljna jedna prijava i jedan dokaz da osoba koja podnosi zahtev nije osuđivana u državi u kojoj živi, a skraćen je i rok za razmatranje zahteva. Umesto nekadašnjih šest meseci, smanjen je na 30 dana.

To znači da ukoliko se zakon usvoji do kraja aprila, eventualni zahtevi koji počnu da pristižu mogli bi da se obrade do kraja maja. Knap za upis u birački spisak, ako vanredni parlamentarni izbori, kako neki predviđaju, budu početkom juna.

Bez dokumenata i Albanci - stranci

Politikolog Ognjen Gogić izjavio je za Kosovo onlajn da je uvođenje u proceduru novog Zakona o državljanstvu svakako nastavak podilaženja dijaspori za koju se veruje da je naklonjena Samoopredeljenju, ali on ukazuje i da je tajming za menjanje propisa u vezi sa početkom primene Zakona o strancima. Taj zakon, kako kaže, i etničke Albance, ukoliko nemaju kosovska dokumenta, tretira kao strance.  

Gogić objašnjava da su Albanci poreklom sa Kosova, koji su su se odselili u neku zemlju, najčešće Zapadne Evrope, morali da se odreknu državljanstva Kosova da bi dobili državljanstvo zemlje u koju su otišli.

„Ti Albanci kada dođu na Kosovo nisu državljani Kosova i na njih se primenjuje Zakon o strancima. Oni takođe moraju da prijave svoj boravak posle tri dana. Ovim zakonom se pre svega njima izlazi u susret. Javno je saopšteno da donošenje tog novog zakona treba da pojednostavi proceduru za ponovno sticanje državljanstva Kosova i da je on prvenstveno namenjen tim Albancima i generalno građanima Kosova koji su se odrekli državljanstva“, navodi Gogić.

Izmene zakona, kako ističe, bile su najavljene još u decembru, pred parlamentarne izbore, ali tada Skupština Kosova nije mogla da ga usvoji budući da je bila raspuštena, dok je vlada koja je htela da predloži taj zakon bila tehnička.

Za donošenje zakona, dodaje, sada se koristi period u aprilu u kom je izvesno da Skupština Kosova može da radi.

„To je naravno apsolutno povezano i sa izborima koji se očekuju i to je generalno i dodvoravanje dijaspori koja jeste vrlo značajna baza Samopredeljenja i Kurtija. Na taj način će potencijano neki Albanci koji žive u dijaspori moći da po jednostavnijoj i bržoj proceduri ponovo dobiju državljanstvo Kosova. Time će steći biračko pravo i pretpostavlja se da će onda glasati za Samoopredeljenje na nekim predstojećim izborima. Ali ne samo oni, sigurno će cela porodica biti zadovoljna zbog toga, tako da ona može da nagradi to na nekim predstojećim izborima. To jeste nastavak podilaženja albanskoj dijaspori koje Samoopredeljenje čini, zato što je albanska dijaspora, veruje se, naklonjena toj stranci i uostalom pripisuje joj se i zasluga za njenu istorijsku pobedu u decembru prošle godine“, ističe naš sagovornik.

Upis u birački spisak kao krajnji cilj

Povod za bavljenje novim propisom, prema oceni politikologa Ivana Tomića je to što su se stvorili uslovi da ljudi koji su otišli sa Kosova mogu da imaju dvojno državljanstvo, ali on ističe i da inicijativa dolazi u politički pogodnom trenutku za Aljbina Kurtija jer se upisom u državljanstvo upisuje i u birački spisak.

„Svakako da postoji određena potreba da se ovaj zakon sada uvede pošto znamo da je desetine hiljada ljudi koje su otišle sa Kosova, pogotovo nakon 2008. godine, moralo da se odrekne kosovskog državljanstva jer nisu mogli da dobiju papire u državama u kojima su živeli. Međutim, sada su se stvorili uslovi i oni koji su dobili papire mogu da imaju dvojno državljanstvo“, naveo je Tomić za Kosovo onlajn.

On, ipak, dodaje da je inicijativa potekla više iz nekih ličnih razloga, uzimajući u obzir da je na vlasti Aljbin Kurti, u smislu učvršćivanja biračkog tela.

„Znamo da Aljbin Kurti godinama dobija ozbiljnu političku podršku iz inostranstva, zbog toga što se ljudi u inostranstvu uglavnom vezuju za neke nacionalističke teme koje su njima privlačne i zbog kojih glasaju za nekog političara na Kosovu, dok se manje bave životnim standardom i drugim temama. Upravo iz tog razloga Aljbin Kurti želi da ima što više ljudi iz inostranstva na biračkom spisku, a upisom u državljanstvo vi se upisujete i u birački spisak. Mislim da je to krajnji cilj ovakve inicijative koja dolazi u trenutku koji je politički pogodan za Aljbina Kurtija i zbog toga se on bavi ovom temom upravo sada“, napominje Tomić.

Analitičar Artan Muhadžiri ističe da svi znaju zašto je Aljbin Kurti pokrenuo usvajanje Zakona o državljanstvu, kojim se predviđaju značajna olakšanja posebno za dijasporu, ali napominje da postoji i mnogo drugih aspekata u vezi sa ovom temom jer je pitanje dijaspore veoma emotivno za Kosovo.

„Pitanje dijaspore je veoma složeno i emotivno za Kosovo i u pogledu istorije, ali i sa ekonomskog aspekta. Ali za Kurtija je to i političko pitanje jer ima veliku popularnost u dijaspori i osvaja apsolutnu većinu glasova dijaspore“, naveo je Muhadžiri za Kosovo onlajn.

Zbog toga je, dodaje, ova tema veoma komplikovana i zavisi od toga kako se na nju gleda.

„Možete to gledati iz demografskog ugla, ali za ovu sadašnju vladu to je takođe političko pitanje jer je malo verovatno da će se mladi iz dijaspore koji žive u Nemačkoj ili Švajcarskoj vratiti ovde da žive jer društveni razvoj nije uporediv. Ono što treba učiniti je stvoriti odgovarajuće uslove za investitore iz dijaspore da dođu na Kosovo, jer je to ono što je Kosovu potrebno“, ističe ovaj analitičar.

Bez povratka na Kosovo

Novi Zakon o državljanstvu, prema oceni Gogića, dovešće do povećanja udela Albanaca, etnički posmatrano, u ukupnoj bazi državljana Kosova, ali se neće nužno promeniti demografska struktura na samom Kosovu.

„Zato što su to ljudi koji žive van Kosova i verovatno se neće ni vraćati na Kosovo. U knjizi državljana biće povećan broj prvenstveno Albanaca, jer nisu samo Albanaci u pitanju, u toj situaciji su i Goranci, Bošnjaci, zajednice koje u velikoj meri odlaze sa Kosova i stiču državljanstva nekih drugih zemalja, pa se onda odriču državljanstva Kosova i možda će neko od njih želeti da ponovo stekne državljanstvo Kosova“, ukazuje Gogić.

Konkretne izmene zakona, barem u aspektima koji su poznati javnosti, kako navodi, ne tiču se direktno srpske zajednice. Srbi koji su napustili Kosovo, ako su odlazili u zemlje Zapadne Evrope, kako kaže, odlazili su na osnovu srpskih dokumenata i samim tim nisu bili prinuđeni da se odriču kosovskog državljanstva ukoliko su ga uopšte i imali.

U teoriji, dodaje, Zakon bi potencijalno mogao da omogući nekim Srbima da ponovo steknu papire Kosova, ako su ih se odricali.

Prema njegovom uverenju, Srbi neće se velikom pažnjom da gledaju ka ovom zakonu.

„Ne tiče ih se direktno, osim što će naravno biti svesni toga da se na ovaj način možda potencijalno povećava udeo albanskog stanovništva u populaciji Kosova. Promena demografske strukture Kosova, međutim, generalno ne utiče na ustavne i zakonske garancije koje postoje za nevećinske zajednice. One su date Ustavom i zakonima nevezano za procente stanovništva. Tako da ukoliko i padne broj Srba u populaciji Kosova, to neće dovesti u pitanje njihova garantovana prava, ali svakako da položaj svih tih zajednica koje nisu u većini, srpske i ostalih, postaje manje povoljan time što oni postaju dodatno marginalizovane grupe i što su malobrojniji u ukupnoj populaciji“, zaključuje Gogić.

Slično razmišlja i Tomić, koji kaže da se demografska slika na Kosovu neće promeniti time što će ljudi iz dijaspore dobiti državljanstvo jer će i dalje nastaviti da žive u inostranstvu.

„Tu je suština samo da oni budu upisani na birački spisak. Sa druge strane, na srpsku zajednicu ovo može da utiče u smislu toga što će biti povećan broj birača na albanskoj strani, a naši procenti će i dalje opadati. Ali suštinski se tu ništa neće menjati jer srpska zajednica ima zagarantovana mesta i u parlamentu i u javnom sektoru. Jeste da se to i dan danas ne poštuje pogotovo što se tiče zastupljenosti u javnom sektoru, ali što se tiče onih osnovnih političkih prava koja su garantovana i Ahtisarijevim planom i Ustavom Kosova, u tom smislu se ništa neće menjati“, ocenjuje naš sagovornik.

Dodaje da je svakako demografija svake nacije izuzetno bitna i zbog toga i Srbi, kaže, treba da obrate pažnju na svoje demografsko stanje, kako se ne bi došlo u situaciju da ih na Kosovu bude samo jedan odsto.

Inače, važeći Zakon o državljanstvu Kosova usvojen je u Skupštini 2013. godine i prema njemu pripadnikom dijaspore Kosova smatra se svaka osoba koja ima zakonski i redovan boravak van Kosova ali koja potvrdi da je rođena na Kosovu i da ima bliske porodične i ekonomske veze na Kosovu. Pripadnikom dijaspore smatra se i svako ko je njegov direktni potomak i ko može da dokaže da ima bliske porodične ili ekonomske veze na Kosovu.