Izmene zakona o državljanstvu i imovini: Davanje prava Albancima sa juga Srbije ili oduzimanje prava Srbima sa Kosova?

Vlada Kosova
Izvor: Gazeta Express

Kosovska vlada je nedavnim intervencijama u zakonodavstvo učinila korak ka olakšavanju procedura za dobijanje državljanstva i sticanje imovine na Kosovu za Albance iz Preševa, Medveđe i Bujanovca, što su neki ocenili kao primere pozitivne diskriminacije, dok drugi upozoravaju na političku pozadinu pravno-administrativnih promena.

Komisija za bezbednost usvojila je danas Nacrt zakona o državljanstvu Kosova, za koji je kosovski premijer Aljbin Kurti ranije naveo da "posebno olakšava sticanje dokumenata za lica sa dozvolom stalnog boravka u izuzetnim okolnostima, uključujući i Albance iz Preševa, Medveđe i Bujanovca koji već dugi niz godina žive na Kosovu", a nedavno je Vlada Kosova odobrila izmenu i dopunu Zakona o imovinskim pravima stranih državljana na Kosovu, čime je Albancima koji žive u te tri opštine u Srbiji omogućeno da steknu imovinska prava na Kosovu.

S obzirom na složenost odnosa u trouglu Srbija-Kosovo-Albanci sa juga Srbije, teško da bilo koja odluka vlade u Prištini može da se posmatra jednodimenzionalno, bez političkog konteksta u kome se donosi. Da li će davanje prava jednoj grupi - Albancima sa juga Srbije, uticati na život i uživanje istih tih prava druge grupe - Srba na Kosovu? 

Za razliku od Albanaca kojima su administrativne i pravne olakšice namenjene, Srbi sa Kosova i dalje su zabrinuti i stoje pred ovim zakonskim odredbama kao pred Čehovljevom puškom, koja će, kako predviđa ruski pisac, sigurno opaliti u trećem činu, ako je u prvom bila okačena o zid.

Dopisnik "Politike" iz Skoplja Željko Šajn kaže za Kosovo onlajn da su svi potezi Prištine, pa tako i usvajanje Nacrta zakona o državljanstvu i izmene i dopune Zakona o imovinskim pravima, kontraproduktivni u odnosu na ono što je zacrtano u Briselskom sporazumu, a to je postizanje normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

"Ako su to izuzetne okolnosti onda ima diskriminatorsku konotaciju, ako su to uobičajene stvari onda ne možemo kvalifikovati, no međutim ono ne može imati pravi značaj dobijanja državljanstva u uslovima kada još nisu ostvareni ciljevi iz Briselskog dogovora", poručuje Šajn.

Kako kaže, kada se preuzima državljanstvo i kada se dobija takva parlamentarna moć pojedinca - da može da odlučuje i da se izjašnjava - to već dobija jedan drugačiji vid demokratije.

"Međutim, na Kosovu i Metohiji je specifična situacija i tu treba posmatrati iz drugih perspektiva - u okviru tih globalnih interesa pitanje je ko dozvoljava i šta da se dešava na Kosovu", kazao je Šajn.

Naim Leo Beširi, izvršni direktor Instituta za evropske poslove, ocenjuje za Kosovo onlajn da se Beograd i Priština se često prepucavaju preko diskriminatornih odluka koje targetiraju određenu naciju.

"Zakon koji definiše tako okvire da državljanima druge zemlje, određene nacionalnosti, daje određena prava, može se smatrati diskriminatorskim, međutim ovde mi deluje da se vlast u Beogradu i Prištini često prepucavaju upravo preko diskriminatornih odluka koje će targetirati određenu naciju, odnosno onu sa nacionalnim prefiksom koji se toj vladi manje dopada", kazao je Beširi.

Prema njegovim rečima, Vlada iz Srbije se na određene načine diskriminatorski odnosi prema Albancima koji žive u Srbiji, "na šta onda imamo odgovor drugog nacionalizma iz Prištine, gde usvajaju neke zakone koji omogućavaju Albancima određena prava, uz obrazloženje da Albancima iz Srbije želi da se omogući da bolje žive imajući u vidu da im diskriminatorske odluke to onemogućavaju".

Dodaje da ostvarivanje prava imovine građana Srbije albanskog porekla na Kosovu može biti i neka vrsta ekonomskog podstreka imajući u vidu da dobar deo dijaspore koja živi širom sveta šalje znatan novac svojim familijama da prežive ili oni koji imaju nešto više novca, da investiraju.

S jedne strane, navodi, deluje mu da je ovo nacionalističko prepucavanje između Beograda i Prištine, ali s druge strane zaista može biti uzeto u obzir da su to politike koje mogu da, određenim ljudima, iako zvuče diskriminatorski, omoguće da se onima koji to možda žele, da se nastane na Kosovu i da više ne žive u Srbiji, ako se tako osećaju.

Kako ističe, politike Vlade Kosova koje omogućavaju lakše dobijanje državljanstva morale bi biti potpuno normalna stvar.

"Međutim, kada se ona politizuje u kontekstu gde Vlada Kosova istovremeno traži od Brisela da se pasoši koje izdaje Koordinaciona uprava izuzmu iz vizne liberalizacije, to je nešto što svakako ne doprinosi pomirenju. Nema nikakvog problema da građani Kosova imaju dvojno državljanstvo i pasoš Kosova i Srbije, to bi omogućilo duplo više šansi. Da li će ih oni iskoristiti to je drugo pitanje, ali postoji veća mogućnost da ćete moći da nađete posao, više da putujete i to je svakako u skladu sa onim što se dešava poslednjih nekoliko godina, a to je politika inicijative Otvorenog Balkana", naveo je Beširi.

Srbi strahuju da bi ih takav potez mogao ugroziti povećavanjem broja Albanaca, ocenio je za Kosovo onlajn Ivan Nikolić iz NVO "Komunikacija za razvoj društva", dodajući da je teško govoriti da li će ti zakoni uticati na promenu demografske strukture na Kosovu.

"Ono što jeste zanimljivo je činjenica kako to ljudi iz srpske zajednice shvataju i koja im se na taj način poruka prenosi od strane Vlade u Prištini, pa su i tu čak mišljenja podeljena. Većina misli da je to još jedan u nizu poteza koji će na neki način ugroziti srpsko stanovništvo povećavanjem broja Albanaca, dok se na drugu stranu uvodi borba da se famozni srpski pasoši prihvate i uđu u proces vizne liberlaizacije, tako da je to jedna tema o kojoj je izuzetno teško govoriti bez nekih konkretnih i merljivih podataka i mislim da će mnogo zanimljivije biti kada prođe neko vreme i kada imamo tačan broj ljudi, recimo Albanaca iz 'preševske doline' koji su dobili kosovska dokumenta, broj Albanaca koji je napustio Kosovo nakon vizne liberalizacije i mislim da će na kraju i sam popis biti jedan pokazatelj. Članovima srpske zajednice to dođe još jedan u nizu poteza koji ih ugrožava“, rekao je Nikolić.

Komentarišući izmenu i dopunu Zakona o imovinskim pravima stranih državljana na Kosovu, Nikolić dodaje da se uglavnom radi o ljudima koji su već dugo na Kosovu. 

"Ne verujem da će da se sad tu drastično promeni situacija na terenu, opet u tom demografskom smislu, ili da će pak ogroman broj Albanaca iz 'preševske doline' kupiti neku ne znam koju imovinu ovde na Kosovu. Uglavnom se tu radi o ljudima koji su već dugo ovde i već imaju neki svoj život ovde i verovatno je argument kosovske vlade da njima hoće da olakšaju, sa druge strane, iz perspektive srpske zajednice može da se protumači kao potez vlade da teži onome o čemu je Kurti neformalno i formalno pričao i u predizbornoj kampanji pominjući čak i Veliku Albaniju i sve ono od čega srpska zajednica i te kako zazire“, rekao je Nikolić.

Usvajanjem zakona po kojima samo Albanci iz Medveđe, Bujanovca i Preševa imaju pravo na kosovsko državljanstvo i kupovinu imovine na Kosovu, kosovska vlada jasno nastoji da se umeša u unutrašnja pitanja Srbije i da na neki način napravi paralelu između severa Kosova i Preševa, Medveđe i Bujanovca, ocenio je predsednik Matice Albanaca u Srbiji Demo Beriša za Kosovo onlajn.

"To je još jedna u nizu aktivnosti vlade Aljbina Kurtija kojima on pokušava da se direktno umeša u unutrašnje stvari Srbije, jer izdvajanjem samo jedne grupacije, konkretno Albanca sa prostora iz tri opštine 'preševske doline' je direktno upliv i dezorjentacija građana. U svakom slučaju to čini diskriminaciju, jer je onemogućeno bilo kome iz bilo koje opštine iz centralne Srbije da kupi zemljište ili stekne državljanstvo", rekao je Beriša.

Opšte je poznato, ističe, da je 1999. godine određeni broj građana sa prostora tih opština ostao da živi na Kosovu i do ovog trenutka oni nisu mogli da reše pitanja niti boravka, niti zapošljavanja, nego su bili u nekom neregulisanom statusu. Sa jedne strane su živeli na Kosovu, a sa druge strane su koristili dokumenta centralne Srbije, lične karte, pasoše i ostala dokumenta, pojašnjava Beriša.

"Aljbin Kurti ovakvim odlukama želi da ima direktan uticaj na deo populacije koji živi na ove tri opštine da bi stvorio sebi neku paralelu između severa i 'preševske doline'. Samim time pokušava da izazove incidentne situacije i da stvori nezadovoljstvo kod građana", upozorava predsednik Matice Albanaca u Srbiji.

Smatra da Aljbinu Kurtiju dodatno smeta i pričinjava napor to što, bez obzira na sve pritiske, srpska zajednica pokazuje jedinstvo i otvorenost za demokratske procese, što je, ističe, dokazala i prikupljanjem potpisa za razrešenje gradonačelnika četiri opštine na severu Kosova.

"Srpska zajednica je pokazala prikupljanjem potpisa jednu disciplinu i demokratiju u tome što su za kratak vremenski period prikupili potpise. Nisu išli na nerede. Ta stabilnost srpske zajednice mu smeta. Ovim zakonima on pokušava da stvori prostor da može da manevriše i vrši lagani pritisak. Koristi sve metode koje mu padaju na pamet da prosto istisne srpsku zajednicu sa Kosova", ocenio je Beriša.

Međutim, kako kaže, međunarodna zajednica neće reagovati ni u ovom slučaju, kao što ne reaguje ni kada su u pitanju druge teme.

"Međunarodna zajednica će još jednom blago ili nikako prokomentarisati da se poziva na suzdržanost, da treba to sačekati dok je dijalog u toku. Tako mu se omogućava da kroz mirnu reku lagano svoj projekat čišćenja Kosova od Srba realizuje", naglasio je on.

Beriša napominje da su odobravanje kupovine zemljišta na Kosovu samo za Albance, pritisci na Srbe i mešanje u unutrašnja pitanja susednih zemlja, deo konačnog cilja Aljbina Kurtija - stvaranje "velike Albanije".

"To smo imali prilike da vidimo i kada je izabran novi predsednik vlade u Severnoj Makedoniji Taljat Džaferi. Izjava Alija Ahmetija na tu temu bila je da je već postignut san Albanaca u Severnoj Makedoniji i da treba raditi sada na ukidanju granica između Makedonije i Albanije i Kosova, što ukazuje da se to uklapa u plan Aljbina Kurtija o stvaranju velike Albanije", zaključio je Beriša.