Kada su dobijeni glasovi kandidata manjina „devijacija volje birača“?

Preliminarni rezultati izbora prema kojima je srpska stranka „Za slobodu, pravdu i opstanak“ Nenada Rašića dobila mesto u parlamentu i uz glasove iz opština koje nisu većinski srpske, ponovo su pokrenuli diskusiju o legitimnosti mandata koji su rezervisani za određenu zajednicu, a koji su obezbeđeni glasovima birača koji toj zajednici ne pripadaju. Prema mišljenju sagovornika Kosovo onlajna, tako osvojena mesta u parlamentu predstavljaju prekrajanje izborne volje, sporna su sa moralne tačke gledišta, a legitimnost mandata je upitna. Promenom zakona, ocenjuje se, takve situacije bi mogle da se izbegnu.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Ne dešava se prvi put. Na prethodnim parlamentarnim izborima, 2021. godine, Izborni panel za žalbe i predstavke Kosova poništio je glasove koje je dobila bošnjačka Građanska inicijativa „Ujedinjena zajednica“ Adrijane Hodžić jer su većinu glasova, kako je obrazloženo, dobili od srpske zajednice, što predstavlja „devijaciju volje birača bošnjačke zajednice i miniranje izbornog procesa“. 

Žalba na odluku Izbornog panela za žalbe koju je Hodžić podnela Vrhovnom sudu Kosova bila je odbijena kao neosnovana, čime je poništeno 4.205 glasova koje je GI „Ujedinjena zajednica“ dobila u opštinama sa srpskom većinom.

Takođe, tada je poništeno više od 800 glasova koje je u srpskim sredinama na Kosovu dobila Romska inicijativa, a Vrhovni sud je odbio i njihovu žalbu.

Ovoga puta Srpska lista ukazuje da bi mandat Nenada Rašića, koji mu je pripao na osnovu preliminarnih rezultata, bio nelegitiman jer iza njega ne stoje samo glasovi Srba.

Predsednik Opštine Štrpce Dalibor Jevtić izjavio je da je stranka Nenada Rašića dobila „glasove Albanaca u Mališevu, Glogovcu, Đakovici i Prizrenu“, a da je na osnovu preliminarnih rezultata sa svih biračkih mesta na kojima glasaju Srbi jasno da je zagarantovanih deset mandata za srpsku zajednicu osvojila Srpska lista.

„Srpska lista je dobila određeni broj glasova u selu Mušljikovo kod Prizrena u kojem žive Srbi. Međutim, u onom delu Prizrena u kome žive Albanci, glasove je dobio Rašić. Njih 74 Bošnjaka i Albanaca glasalo je u ruralnom delu Prizrena za Rašića, a u onom delu Prizrena gde žive isključivo Albanci, Rašić je dobio 83 glasa. Ukupno je dobio 421 glas Albanaca i sa tim glasovima ulazi u Skupštinu. Vrlo je jasno da ovde Rašiča nisu izabrali Srbi već Albanci", naveo je Jevtić.

Najavio je i žalbu Srpske liste.

Rašić je odbacio optužbe da je poslanički mandat obezbedio glasovima Albanaca, navodeći da je radom kao ministar za zajednice i povratak u vladi Kosova zadobio poverenje i drugih manjinskih zajednica na Kosovu, a ne samo srpske.

U Skupštini Kosova, podsetimo, albanski predstavnici imaju 100 mesta, a manjine 20 zagrantovanih, od čega je deset rezervisano za srpsku zajednicu. 

Politički analitičar Artan Muhadžiri ocenjuje da sa moralne tačke gledišta, ne bi bilo u redu da pripadnici jedne nacionalnosti glasaju za pripadnike druge nacionalnosti imajući u vidu da u kosovskom parlamentu postoji takva podela poslaničkih mesta koja predviđa deset rezervisanih mandata za srpsku manjinu.

Velika debata oko pitanja glasova dobijenih iz drugih zajednica, kako podseća, vodila se i posle izbora pre četiri godine, ali institucije na Kosovu u saradnji sa međunarodnom zajednicom i srpskom zajednicom do sada nisu našle odgovarajuće rešenje i ostalo je neregulisano kako bi moralo da se glasa. Isti problemi, kaže, postoje i sa drugim manjinama, sa Romima, Aškalijama i Egipćanima.

„Možda bi jedna opcija bila da se napravi posebna lista samo sa manjinskim kandidatima u manjinskim mestima, međutim ovo je veoma komplikovano pitanje. Ako bi ovih deset poslanika trebalo da predstavlja srpsku manjinu, onda srpska manjina treba da glasa za njih jer su oni njihovi predstavnici, a albanski birači imaju dosta partija“, kaže Muhadžiri za Kosovo onlajn.

Saradnik Centra za evropske politike iz Beograda Miloš Pavković kaže za Kosovo onlajn da to što Nenad Rašić na izborima održanim na Kosovu 9. februara nije izabran glasovima srpske manjine nije nužno nelegalno, ali da jeste problematično i sa aspekta demokratije i s aspekta legitimnosti predstavljanja manjinskih zajednica.

„To dovodi u pitanje legitimnost Rašića ili nekog drugog predstavnika njegove stranke kao poslanika u skupštini i to svakako otvara pitanje i krize predstavljanja srpske zajednice i poverenja. To je na neki način zloupotreba glasova“, naveo je Pavković. 

Najavljena žalba Srpske liste zbog izbornih manipulacija, u konkretnom slučaju, prema mišljenju Pavkovića, ne bi promenila situaciju, jer nijedna institucija na Kosovu, kako kaže, ne može da utvrdi ko je zaista glasao za Rašića. 

„Glasovi su tu. Prema statistici on je osvojio jedan mandat i mislim da tu nema spora. Ali, potezi Srpske liste i srpske zajednice biće signalni prema centralnim institucijama u Prištini, a i prema međunarodnoj zajednici - da Rašić nije njihov izabrani predstavnik. To je vrlo važno zato što postoje pretpostavke da će Rašić ponovno biti izabran za ministra, a što je zaobilaženje institucionalnih procedura i volje birača srpske zajednice“, kaže naš sagovornik.

Istraživač Centra za društvenu stabilnost Marko Blažić situaciju u kojoj je stranka „Za slobodu, pravdu i opstanak“ Nenada Rašića dobila jedan od deset zagarantovanih mandata za srpsku zajednicu zahvaljujući glasovima iz opština koje nisu većinski srpske, smatra manipulacijom izbornim zakonom i poredi je sa situacijom u Bosni i Hercegovini, kada je Željko Komšić bio izabran kao predstavnik hrvatskog naroda glasovima muslimana iz Bosne i Hercegovine.

Blažić kaže da je na Kosovu došlo do prekrajanja izborne volje Srba koji žive na Kosovu i da bi pod hitno moralo da dođe do promene izbornog zakona kako bi se uredilo da se za zagarantovana mesta za srpsku zajednicu u parlamentu jasno kaže da se u obzir uzimaju samo glasovi iz opština u kojima Srbi čine većinu.

„Vidimo da je došlo do uspešnog pokušaja prekrajanja izborne volje Srba koji žive u našoj južnoj pokrajini na pokrajinskim izborima. Iskoristili su albanske glasove iz albanskih sredina da bi oteli jedan mandat Srpskoj listi i da bi tako poslali lažnu sliku da je narušeno jedinstvo srpskog naroda, odnosno da srpski narod ne pruža apsolutnu podršku jedinoj pravoj opciji koja zagovara interese Srba u južnoj pokrajini, a to je Srpska lista“, navodi Blažić za Kosovo onlajn.

Ocenjuje da je neophodna promena izbornog zakona, koja bi, ukazuje, mogla bi da bude deo seta zakona kada se konačno bude formirala Zajednica srpskih opština tako što bi se definisalo da glasovi za deset mandata za srpsku zajednicu mogu da dođu samo iz opština koje uđu u ZSO, odnosno iz sredina u kojima su Srbi većina. 

Imajući u vidu optužbe Srpske liste da je Rašića u parlament „ugurao“ Aljbin Kurti, na pitanje zašto je Rašić važan Kurtiju, Muhadžiri kaže da je ekstremno važan jer Kurti hoće da pokaže da ima saveznika u srpskoj zajednici.

„Veoma je pozitivno za Kurtija što je Rašić uspeo da dobije jednog člana parlamenta. Međutim, prema kosovskom Ustavu, da bi odlučio ko će biti ministar iz srpske zajednice i da bi potom napravio vladu, Kurti za to mora da ima podršku većine poslanika iz redova srpske zajednice“, ocenjuje Muhadžiri. 

Pavković navodi da pošto Aljbin Kurti nema apsolutnu većinu posle februarskih izbora, da mu Rašić donosi jedan glas u parlamentu, dok bi sa druge strane, ukoliko bi ga imenovao za ministra iz srpske zajednice, u vladi imao lojalnu osobu.

„Prema Ustavu Kosova, srpska zajednica obavezno daje jednog ministra u vladi Kosova i naravno da je Kurtiju mnogo bolji izbor Rašić sa kojim već sarađuje, nego bilo ko drugi koga imenuje Srpska lista i ko bi potencijalno prkosio planovima Kurtija. To je ‘vin-vin’ situacija za Kurtija, dobija podršku u parlamentu i imenuje lojalnu osobu na mesto ministra, što je njegova ustavna obaveza“, ukazuje Pavković.

I Blažić ističe da Kurtiju sada svaki mandat igra ulogu i da je zato „pribegao mahinacijama, da bi Samoopredeljenje  formiralo novu vlast“. Međutim, da bi Rašić postao ministar u potencijalnoj novoj vladi Samoopredeljenja, Kurti bi morao oko toga da se konsultuje i sa poslanicima Srpske liste, ali Blažić kaže da za Rašića ministarska funkcija nije presudna.  

„Njemu će, nažalost, dovoljna satisfakcija biti finansijska dobit koju svakako ostvaruje kroz saradnju sa Aljbinom Kurtijem i neke druge privilegije koje će dobiti kada bude podržao formiranje vlade Samoopredeljenja, tako da ministarska funkcija i nije nešto presudno za njega. Dobiće neki drugi vid nadoknade za svoju podršku vladi Aljbina Kurtija“, smatra Blažić.