Kaja Kalas - novi dirigent dijaloga Beograda i Prištine, ko će smišljati repertoar?

Kada od Đuzepa Borelja bude nasledila kancelariju u Briselu i uz nju paket spoljnopolitičkih izazova koji su pred Evropskom unijom, u ruke Kaje Kalas, aktuelne premijerke Estonije preći će i dijalog Beograda i Prištine kojim od 2012. posreduju visoki predstavnici EU za spoljnu politiku i bezbednost. Pred Kalas su dve opcije - ili da kao Borelj imenuje operativca za dijalog, odnosno naslednika Miroslava Lajčaka ili će se neposredno uhvatiti u koštac sa otvorenim pitanjima u pregovorima, poput nekada Ketrin Ešton i Federike Mogerini.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Verujući da će fokus Kalas biti na ratovima u Ukrajini i Gazi, analitičari su skloniji prognozama da će ona za dijalog Beograda i Prištine izabrati “svog Lajčaka”. Ono što se, ipak, smatra ključnim je kako će estonska političarka i pravnica u ovom procesu rukovati “vagom pravde”.

Pošto dolazi iz zemlje koja je priznala Kosovo u prvim danima nakon što je nezavisnost jednostrano proglašena, Priština neće imati razloga da prema njoj bude skeptična kao što je bila prema Špancu Borelju ili Slovaku Lajčaku. Ima li na drugoj strani osnova za nespokojstvo Beograda?

Portparol Evropske unije Peter Stano izjavio je juče da je cilj dijaloga Beograda i Prištine normalizacija odnosa, a ne priznanje nezavisnosti Kosova i to je okvir u kom bi, prema mandatu koji ima EU za posredovanje u dijalogu, trebalo da se kreće i Kalas. To što je Stano priznanje pomenuo kao logičnu posledicu koja bi mogla kasnije da usledi, u domenu je hipoteza.

Estonija jeste podržala Kosovo u svim međunarodnim organizacijama, Kalas je kao premijerka izjavljivala da ta zemlja u potpunosti podržava napore Kosova na njegovom putu ka EU i Natou, ali će ona u čelo pregovaračkog stola ipak sesti kao visoka predstavnica EU. Uostalom, iz dosadašnje prakse se videlo da kad god je dijalog bio u škripcu da su njegovu trasu iscrtavale ili vodeće zemlje Unije ili je uskakala Kvinta.

Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike rekao je za Kosovo onlajn da je interes Beograda da Kaja Kalas posle isteka mandata Miroslava Lajčaka imenuje nekog svog predstavnika ili delegata za dijalog Beograda i Prištine koji bi umesto nje, na objektivniji način mogao da se bavi tim poslom jer Estonija, čija je Kalas premijerka, kako ističe, u snažnoj meri podržava Kosovo.

„Estonija je udaljena zemlja, nema toliko znanja kada je odnos Beograda i Prištine u pitanju. U snažnoj meri podržavaju Kosovo, čime neki mogu dovesti u pitanje i njihovu objektivnost“, kaže Subotić.

Kako ističe, Kalas će se „110 odsto baviti Rusijom tokom svog mandata“, kao i sa Izraelom i da ako bi se bavila i dijalogom Beograda i Prištine da bi to bilo među njenim poslednjim prioritetima, a što je loše za regionalnu stabilnost.

„Pretpostavljam da su i države članice svesne toga i da će zapravo zamoliti da ona delegira nekog, jer se pokazalo da je dobra stvar što je Borelj imenovao Lajčaka. Razrešavanje odnosa Beograda i Prištine ipak zahteva konstantno prisustvo tog delegata koji će putovati non-stop između Belgrade i Prištine i koji će adekvatno informisati sve države članice o stanju na terenu“, kaže Subotić.

Sam predlog da Kalas bude šefica EU diplomatije, kako dodaje, nije iznenađenje imajući u vidu da dolazi iz Estonije, države koja je bila najglasniji protivnik Rusije.

„Kalas je davala veliki broj predloga kako sankcionisati Rusiju i ti predlozi su često usvajani. Dakle, ona ima veliku moć i potencijal da snažnije pritiska Rusiju sada kada je na čelu spoljne politike Evropske unije“, smatra Subotić.

Da bi Kalas mogla da ima bolje odnose sa predstavnicima Prištine, smatra politikolog Ognjen Gogić ali on ukazuje da pristup dijalogu koji ima Evropska unija ne zavisi od visokog predstavnika i da nije on taj koji definiše očekivanja EU od dijaloga.

“Ona je kao premijer Estonije imala sastanke sa Kurtijem i Osmani i generalno su razmenjivane tople poruke što je velika razlika u odnosu na Borelja koga su iz Prištine odmah dočekali sa podozrenjem. Pristup dijalogu koji ima Evropska unija, međutim, ne zavisi od visokog predstavnika već očekivanja od dijaloga definiše Savet EU koji vodi spoljnu politiku EU. Kada su pregovore vodile visoke predstavnice Mogerini i Ešton iza toga je zapravo svojim političkim autoritetom stajala Angela Merkel. Kada je Borelj preuzeo to mesto, u prvo vreme nije imao jasne instrukcije od država EU u kom pravcu treba da ide dijalog, dok Makron i Šolc nisu definisali svoj francusko-nemački plan koji je postao evropski predlog i koji je kasnije usvojen u obliku sporazuma iz Brisela i Ohrida”, naveo je Gogić za naš portal.

On veruje da će Kalas kao i Borelj vođenje dijaloga između Beograda i Prištine prepustiti posredniku koji će tu palicu preuzeti od Miroslava Lajčaka verovatno od januara.  

“Ako poredim nju sa Ketrin Ešton i Federikom Mogerini, koje su takođe bile prethodnice na ovom mestu, u to vreme nije bilo drugih značajnih spoljnopolitičkih tema, a Kalas će ipak imati druge prioritete, pre svega ratove u Ukrajini i Gazi kojima će morati da se bavi veći deo svog radnog vremena. Ešton i Mogerini su imale više uspeha u svemu ovome od Borelja iz više razloga, a prvi je taj što je iza njih stajala Angela Merkel, ali i zbog toga što su tada, čini se, pitanja bila jednostavnija, više tehnička nego politička. Takođe, tada je perspektiva članstva ovog regiona u EU bila jasnija, pa su onda i Beograd i Priština bili zainteresovaniji da ispunjavaju obaveze. Borelj nije imao tu vrstu podsticaja koju je mogao da ponudi stranama i samim tim je dijalog došao u zastoj. To nije prvenstavno zavisilo od njega, kao što neće ni od Kalas”, navodi Gogić.

Od toga ko će naslediti Borelja i ko će dirigovati dijalogom, za političkog analitičara Artona Demhasaja važnije je da Evropska unija okrene list ako želi da dođe do napretka u pregovorima. EU, kako kaže za Kosovo onlajn, ne treba da ima samo ulogu fasilitatora već posrednika i da postavlja rokove stranama u kojima treba da ispoštuju i sprovedu tačke sporazuma.

“Ako strane ne uspeju da sprovedu delove sporazuma, onda EU mora da preduzme mere, odnosno sankcije protiv onoga ko ne sprovodi dogovoreno. Ovo je pravi trenutak da EU promeni svoj pristup stranama i da definiše obaveze koje strane moraju da sprovedu, jednostavno da igra ulogu policajca”, navodi Demhasaj.

Što se tiče estonske premijerke, on smatra da je dovoljno upoznata sa dešavanjima u dijalogu jer su, kaže, posrednici u dijalogu uvek obaveštavali zemlje članice EU o tom procesu.

“Ne verujem da će biti poteškoća u smislu poznavanja problema između Kosova i Srbije. Međutim, dijalog između Kosova i Srbije je već 12 godina neuspešan pošto se postignuti sporazumi ne primenjuju i ako EU bude nastavila da igra samo ulogu fasilitatora, situacija će ostati ista”, mišljenja je Demhasaj.