Kakav je značaj za region imao sedmi samit Evropske političke zajednice?

Integracija Zapadnog Balkana u Evropsku uniju ovog puta nije bila dominantna tema zvaničnika evropskog kontinenta okupljenih na samitu Evropske političke zajednice u Kopenhagenu. Pitanja finansiranja dalje pomoći Ukrajini i opšta bezbednosna situacija u Evropi bila su u prvom planu, ali za lidere iz našeg regiona, kao i na prethodnim samitima EPZ, samo prisustvo za stolom za kojim se diskutuje na gotovo ravnoj nozi sa članicama EU, od velikog je značaja, ukazuju sagovornici Kosovo onlajna.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Na sedmi sastanak Evropske političke zajednice u Danskoj među 47 pozvanih bili su svi šefovi država ili vlada EU, kao i lideri izvan Unije, uključujući region Zapadnog Balkana, Veliku Britaniju, Ukrajinu, Moldaviju, Švajcarsku, Gruziju, generalnog sekretara Natoa...

Samit je bio posvećen i ekonomskoj bezbednosti i migracijama, a na njegovim marginama lideri regiona održali su brojne bilateralne sastanke.

Sa generalnim sekretarom Natoa Markom Ruteom odvojeno su razgovarali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Kosova Vjosa Osmani.

Vučić je saopštio da je sa Ruteom razgovarao o situaciji na Zapadnom Balkanu i ulozi Srbije u očuvanju stabilnosti i mira u složenim okolnostima u kojima živi srpski narod, posebno na Kosovu, dok je sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom Vučić razgovarao o evropskom putu Srbije i saradnji sa Nemačkom.

Osmani je, kako je navela, na sastanku sa Ruteom naglasila ključnu ulogu Natoa u garantovanju regionalne stabilnosti, kao i posvećenost Kosova da bude pouzdan partner u suočavanju sa zajedničkim izazovima. Tokom razgovora sa holandskim premijerom Dikom Šofom Osmani zatražila je podršku za ukidanje kaznenih mera koje je EU uvela Kosovu.

Albanski premijer Edi Rama poručio je iz Kopenhagena da njegova zemnlja ne čeka na članstvo u Evropskoj uniji, već da ka njemu trči velikom brzinom, dok je predsednik Crne Gore Jakov Milatović samit video kao priliku da poruči da je Crna Gora najnapredniji kandidat za članstvo u EU.

Urednik spoljnopolitičke rubrike prvog programa Radio Beograda Nikola Denčić rekao je za Kosovo onlajn da forum kakav je Evropska politička zajednica ni na koji način ne može da predstavlja zamenu za neke čvršće evropske integracije, ali da može da pruži dobre kanale komunikacije i da se glas drugih zemalja koji nisu članice, pa tako i glas Zapadnog Balkana, čuje na visokom nivou. 

Samiti EPZ često se odvijaju, ukazuje on, u neformalnom tonu, s obzirom na to da ona nije potvrđena kao međunarodna organizacija, ali sigurno jeste platforma na kojoj sve evropske zemlje, ne samo članice Evropske unije, već partneri sa celog kontinenta, plus određene međunarodne organizacije, mogu da nekoliko puta godišnje dođu u priliku da razmene mišljenja i da se pokuša da se dođe do rešenja za akutne probleme i krize. 

„Svi lideri koji su govorili juče isticali su da je neophodna podrška Ukrajini kako bi Ukrajina mogla da održi makar trenutne pozicije koje ima na frontu u svetlu nekih potencijalnih budućih pregovora, a da se samim tim jača i bezbednost Evrope i da će se nekako raditi na osamostaljivanju pre svega Evropske unije, a možda nakon toga i šire, da se dođe do određene autonomije, s obzirom na signale koji stižu iz Vašingtona od početka godine i da kontinent počinje da se usmerava na to da sam vodi računa o sopstvenoj bezbednosti. To su bile glavne teme“, navodi Denčić. 

Što se tiče predstavnika Srbije, kako primećuje, odnosno  predsednika Aleksandra Vučića koji je predvodio delegaciju, oni su morali da se bave trenutno hitnijim pitanjima. 

„Nije bilo mnogo vremena da se razgovara o evropskoj budućnosti s obzirom na to da sada imamo probleme u energetici, najavljene sankcije NIS-u, i pitanje nabavke gasa iz drugih izvora, te su naše diplomatske aktivnosti u Kopenhagenu pre svega bile usmerene na to da se rešavaju ova najhitnija pitanja i nije bilo mnogo prilike za neke druge teme. Mada smo čuli da je u razgovorima bilo reči i o situaciji na Kosovu i u Metohiji i o drugim bezbednosnim pitanjima, stabilnosti u regionu“, kaže naš sagovornik. 

Tema evropskog puta je možda bila izraženija kada je reč o Crnoj Gori i Albaniji, dodaje on, jer je Crna Gora predvodnik evropskih integracija u našem regionu godinama unazad, a u poslednjih godinu dana je i Albanija iskočila u prvi plan. Albanski premijer Edi Rama, kako kaže, iskoristio je da se u svom stilu našali po određenim pitanjima, te je ponovo bio makar medijska zvezda samita, a što se tiče Bosne i Hercegovine, u fokusu su bila neka unutrašnja pitanja. 

„Kada govorimo o Prištini, uobičajeno je već da se ovakvi skupovi i susreti sa visokim evropskim zvaničnicima koriste da se predstave njihove pozicije, da se pokaže da i aktuelne vlasti u Prištini imaju određeni legitimitet koji sve više dolazi u pitanje“, ističe Denčić. 

Otkako je predsednik Francuske Emanuel Makron inicirao EPZ, podseća naš sagovornik, bilo je dosta nedoumica jer su tome prethodili predlozi po pitanju formata u kom bi Evropska unija trebalo da nastavi da se širi, odnosno o različitim krugovima i različitim brzinama pristupanja. 

„Kada je do inicijative došlo, moglo je da se shvati da bi ovo samo trebalo da bude neka zamena za članstvo ili makar način da se sve zemlje kandidati i potencijalni kandidati ‘umire’ s obzirom na to da pregovarački procesi zaista dugo traju. Ako je i možda bilo te ideje u početku, čini se da se to sad menja“, ističe on. 

Direktorka Instituta za evropsku politiku iz Skoplja Simonida Kacarska kaže da na jučerašnjem samitu u Kopenhagenu nije bilo većih odluka i da je diskusija bila posvećena određenim pitanjima u vezi sa migracijama i ilegalnom trgovinom, prvenstveno od interesa za Ujedinjeno Kraljevstvo i Francusku.

Ona, međutim, ističe da se na samitima EPZ i inače ne donose velike odluke, da na njima nema velikih rezolucija, već da su oni mnogo više forumi za diskusiju.

„To je forum koji je simboličan. Bilo je nekih manjih inicijativa kada je samit bio u Moldaviji u pogledu digitalne bezbednosti i slično. Na ovim forumima zemlje kandidati za članstvo u EU mogu da daju doprinos, možda ne ravnopravno, ali na višem nivou nego što su obično navikle“, navela je Kacarska za Kosovo onlajn.

Kako dodaje, predstavnici zemalja kandidata za članstvo u EU na sastancima EPZ sede za istim stolom kao i predstavnici članica EU, aktivni su akteri i za njih je to prilika da sebe vide kao kreatore određenih politika, jer su često u poziciji primalaca.

Kacarska kaže da je Evropska politička zajednica koncept koji je značajan u kontekstu proširenog shvatanja Evrope.

„Nakon ruske invazije na Ukrajinu cilj je bio da se uspostavi dijalog sa drugim akterima koji su geografski u Evropi, Ujedinjenim Kraljevstvom, Turskom, nekim od kavkaskih zemalja, u kontekstu izgradnje zajedničkih pristupa novonastaloj situaciji i verovatno je to delimično i realizovano. U to vreme za zemlje kandidate je bilo veoma važno da se prema njima postupa kao prema ravnopravnim akterima, odnosno da nisu u podređenom položaju. Ovde su predstavnici zemalja kandidata na istom nivou sa svim ostalim liderima Evropske unije“, ističe Kacarska.

U poređenju sa samitom Evropske političke zajednice održanom u Tirani u maju ove godine, kako konstatuje Ili Pata, politički analitičar i urednik u dnevnom listu „Tema“ u Tirani, samit u Kopenhagenu gotovo da se uopšte nije bavio pitanjem našeg regiona. 

On ukazuje da su se lideri juče u Danskoj bavili hitnim problemima baltičkih i skandinavskih zemalja u vezi sa ruskom pretnjom ili, kako kaže, njihovom zabrinutošću zbog onoga što nazivaju ruskom pretnjom.

„Pažnja je posvećena kavkaskom području, onima koji se nazivaju delom novog saveza Evropske unije. Zemlje Kavkaza, ili zemlje koje se graniče sa Rusijom, poput Moldavije, Gruzije, Azerbejdžana, Jermenije, već su dobile poseban značaj“, ističe Pata. 

Izbori u Moldaviji, dodaje on, kako se videlo prošle nedelje, bili su tema geopolitičke diskusije. Podseća da su pre mesec dana nemački kancelar, francuski predsednik, predsednica Evropske komisije i drugi lideri evropskih zemalja otišli u Kišinjev i da su se, kako kaže, zakleli na neku vrstu zbližavanja, na veliku ljubav prema Moldaviji. 

„Moldavija i Albanija su dve male zemlje koje su najviše patile u postkomunističkoj tranziciji, siromašne zemlje koje su mnogo patile od organizovanog kriminala, korupcije visokih zvaničnika, ali su takođe patile od neke vrste stereotipa u evropskim zemljama koje nas i Moldavce, ili čak Rumune, koriste kao negativni kliše za političku upotrebu. Danas je ljubav prema Moldaviji eksplodirala u ovim zemljama, što nije ništa više od geopolitičkog instrumenta“, ocenjuje Pata. 

Ono po čemu će neki možda upamtiti sedmi samit Evropske političke zajednice biće šala albanskog premijera Edija Rame na račun američkog predsednika Donalda Trampa. 

Rama je, naime, na marginama skupa u razgovoru sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i azerbejdžanskim predsednikom Ilhamom Alijevim, šaljivo podsetio da je Tramp napravio lapsus 

i pomešao Jermeniju sa Albanijom, govoreći o „albansko-azerbejdžanskom“ konfliktu umesto sporu između Jermenije i Azerbejdžana.

„Trebalo bi da čestitate Alijevu i meni. Tramp je okončano sukob između nas. I uložio je mnogo truda u to“, rekao je juče Rama Makronu.