Kako bi na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine uticalo zamrzavanje dijaloga po receptu Edija Rame?

Zamrzavanje dijaloga sa Beogradom i okretanje Prištine samo pregovorima sa Evopskom unijom, uz jednostranu primenu dogovora postignutih u dijalogu, sugestija je koju je Kosovu uputio premijer Albanije Edi Rama. Iako bi takav razvoj događaja možda najzad doveo do toga da Priština ispuni neke obaveze iz dijaloga, takav scenario bi podrazumevao i promenu formata pregovora, što, prema oceni sagovornika Kosovo onlajna međunarodni faktori, verovatno ne bi podržali. Takođe, ima i mišljenja da bi ovakav zaokret mogao da dovede do obnove konflikta.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

„Kosovo mora da zamrzne bilateralni dijalog o normalizaciji, da napravi gigantski korak napred ka članstvu u EU“, napisao je Rama na Fejsbuku, na kom je objavio deo svog govora tokom zajedničke sednice albanske i kosovske skupštine u Prištini.

„Kosovo može da evropskoj porodici i Natou za kratko vreme da nedvosmisleni dokaz svoje volje za pripadnošću ujedinjenoj Evropi i Natou jednostrano ispunjavajući sve uslove normalizacije odnosa sa Srbijom, ne radi Srbije, nego radi mučenika i njihove dece", rekao je na ovoj sednici albanski premijer, koji je u jednom momentu naveo da se obraća „bratski".

Ramin savet nije naišao na dobar prijem unutar Vlade Kosova, jer je ministarka spoljnih poslova Donika Gervala njegove reči opisala kao pritisak na Kosovo, ocenivši da se unutar porodice konsultuje, a ne izlazi se pred mikrofon da bi se bratski savetovalo. Kako je navela, reč je o sve većem pritisku na Kosovo da sporazume iz dijaloga sprovede jednostrano.

O mogućnosti jednostrane primene sporazuma, međutim, govorila je i predsednica Kosova Vjosa Osmani sredinom prošlog meseca, kada je navela da Kosovo može da sprovede sporazum iz Brisela i Ohridski aneks jednostrano, ako od međunarodnih partnera dobije garancije da će zauzvrat imati koristi od priznanja i članstva u međunarodnim organizacijama.

Predlog albanskog premijera, docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić ocenjuje kao neku vrstu izlazne strategije za Prištinu kako da konačno počne da ispunjava svoje obaveze, a da to ne bude predstavljeno kao davanje ustupaka Beogradu, već zarad nekog višeg cilja, kao što je učlanjenje u Evropsku uniju.

Kako navodi Surlić za Kosovo onlajn, deluje da je Rama želeo da predstavi jedno kreativno rešenje kako da predstavnici Prištine izađu iz začaranog kruga nacionalističke agende koja ne daje rezultate.

„Sve ovo što je do sada bilo u predizbornoj kampanji Samoopredeljenja, bilo je u kontekstu: ‘mi nećemo popustiti ništa Beogradu, nećemo formirati Zajednicu srpskih opština’, tako da je moje čitanje takvo da je Edi Rama želeo da na neki način kreativno ponudi izlaz, tako što bi se pregovori predstavili kao dijalog sa Briselom, ali bi se zapravo ispunjavalo ono što je dogovoreno sa Beogradom jer ne postoji ništa što je predmet dijaloga i dogovora, a da u tome nije učestvovao Beograd. Tako da je reč o političkom triku u kome se Beograd kao izostavlja, a ispunjavaju se uslovi iz Ohridskog aneksa i evropskog predloga i to se predstavlja kao ustupak Evropskoj uniji i Briselu, a ne srpskoj zajednici i Beogradu“, kaže Surlić.

Briselu bi, smatra Surlić, možda bilo prihvatljivo da se ispunjavanje obaveza iz dijaloga predstavi kao ustupak zarad evropske budućnosti Kosova, ali ne veruje da će Brisel formalno odstupiti od postojećeg okvira pregovora koji podrazumeva da mora da postoji minimum saradnje i susreta između predstavnika Beograda i Prištine uprkos očiglednom i dugogodišnjem zastoju u dijalogu.

Na pitanje šta bi se desilo sa temama koje su ostale otvorene u dijalogu, ukoliko bi Priština počela da sprovodi ono što je dogovoreno, ali istovremeno zamrzne dalji dijalog sa Beogradom, Surlić kaže da bi takav scenario bio kupovina vremena.

„Priština bi trebalo pre svega da formira Zajednicu srpskih opština i da to predstavi kao neki ustupak Evropskoj uniji, ali će i te kako doći na red neka druga pitanja u procesu implementacije gde je Beograd neizostavan, kao i predstavnici srpske zajednice na Kosovu. Tako da ovo više čitam kao neku vrstu političkog marketinga. Sličnu situaciju smo imali i ranijih godina kada su sprovodili neki zakon ili odluku koja je trebalo da bude u interesu srpske zajednice, a kada su to predstavljali kao nepravedne zakone, ali koji se sprovode jer postoji viši cilj, a to su dobri odnosi sa SAD i EU. Na tragu toga je i ova poslednja inicijativa Edija Rame“, navodi Surlić.

Prema oceni saradnika Centra za evropske politike Miloša Pavkovića, scenario koji je predložio Rama nije realan i ta ideja nema potencijal da dobije podršku tamo gde je ona neophodna.

„Ne očekujem da može da dobije širu međunarodnu podršku kako među državama članicama EU, tako ni među zemljama Kvinte. Postojeći format dijaloga je ustanovljen još rezolucijom Ujedinjenih nacija iz 2010. kojom je otvorena mogućnost da Evropska unija preuzme moderaciju nad dijalogom između Beograda i Prištine, a takođe ovaj scenario ne bi dobio ni podršku iz Beograda. Ramina izjava ima upotrebnu vrednost za lokalno javno mnjenje i data je pre svega u kontekstu predstojećih parlamentarnih izbora“, rekao je  Pavković za Kosovo onlajn.

On kaže da treba sagledati širi kontekst u kom je ova izjava data.

„To je bilo na zajedničkoj sednici kosovske i albanske skupštine, na kojoj se Rama obraćao pre svega narodnim poslanicima Kosova i Albanije, a možda je to bila poruka i širem javnom mnjenju. Svakako dolazi u trenutku kada je briselski dijalog u očiglednoj krizi sa vrlo ograničenim napretkom u implementaciji sporazuma i očiglednom problemu da se nađe zajednički jezik Beograda i Prištine“, navodi Pavković.

Rama je, dodaje, imao slične ekstremne stavove i tokom leta 2023. kada je takođe predložio prekid dijaloga i organizaciju međunarodne konferencije kojom bi se rešilo pitanje statusa Kosova, ali ni ta ideja nije dobila odjek u međunarodnoj javnosti.

Imajući u vidu da je i predsednica Kosova Vjosa Osmani iznosila slične stavove o jednostranoj primeni sporazuma, Pavković kaže da je Osmani u stvari predlagala da se procesi evropskih integracija Kosova i dijaloga Beograda i Prištine razdvoje jer je smatrala da dijalog Beograda i Prištine, pošto u njemu nema napretka, koči i proces evrointegracija.

„U EU zasad nema razumevanja za tako nešto jer EU vidi evropske integracije kao ključni faktor i motivaciju i za Beograd i za Prištinu da naprave neki napredak u dijalogu. Ukoliko bi se ti procesi razdvojili vrlo verovatno bismo imali gomilu novih problema jer bi i Srbija očekivala isti takav pristup i onda bi to samo dodatno zakomplikovalo i proces normalizacije i proces evropskih integracija, kako Kosova, tako i Srbije“, ocenjuje Pavković.

Profesor političke istorije u Prištini Bljerim Canaj naveo je za Kosovo onlajn da je suština Ramine izjave bila da sporazumi treba da se sprovedu jednostrano, tako što bi Kosovo završilo ono što je preuzelo kao svoju odgovornost jer se u dijalogu ništa ne dešava.

"Ono što vidimo je da ako je Vučiću ili Kurtiju to potrebno, onda idu na dijalog, ali od tog dijaloga nema ništa. Druga stvar je što Kosovo i Srbija nemaju sporazum između sebe, nego Kosovo ima sporazum sa Evropskom unijom, a isto tako i Srbija. Ako EU preuzima svoju odgovornost, onda je moguće da primena dogovora ide jednostrano. Ako je jedna strana preuzela neku odgovornost onda to mora i da završi. Mora da završi i Kosovo, a tako i Srbija. Ali ako se čeka da jedna strana nešto završi a druga ne završi ništa, onda gde ostajemo mi koji živimo na Kosovu?“, kaže Canaj.

On ocenjuje da dijalog nema alternativu jer je, kako kaže, poznato da dijalog zahteva međunarodna zajednica.

Politički analitičar Bljerim Burjani u čitavoj priči o zamrzavanju dijaloga vidi i opasnost po bezbednost i upozorava da bi moglo doći do obnove konflikta.

„Dijalog bi trebalo da bude završen primenom sporazuma iz Brisela i Ohridskog aneksa, ili da se započne novi, što znači da EU mora da ima platformu za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije. Ne mislim da dijalog treba zamrznuti, to nije alternativa. Strane naravno treba da znaju da nema dijaloga bez granica, on svakako mora da se okonča. Takođe, strane moraju da imaju na umu da se dijalog vodi zbog boljeg života i odnosa između Albanaca i Srba“, rekao je Burjani.