Kako će političke krize u Nemačkoj i Francuskoj uticati na EU i Zapadni Balkan?

Jedna administacija je uspešno formirana, ona evropska, ali u dve najmoćnije zemlje EU, Nemačkoj i Francuskoj vlade su pale. Za sagovornike Kosovo onlajna uglavnom očekivane turbulencije. Poručuju, ova politička klackalica, ipak, ne bi trebalo da se odrazi na planove Unije i njen odnos prema Zapadnom Balkanu.

Piše: Arsenije Vučković

Nije prošlo ni puna tri meseca, a vlada Mišela Barnijea je pala odlukom 331 od 574 poslanika francuskog parlamenta.

Kola su pošla nizbrdo pokušajem usvajanjem budžeta na osnovu posebnog člana Ustava Francuske (49, Stav 3).

Rezultat, Francuska je ostala bez premijera, bez vlade i bez budžeta.

Jedino još imaju predsednika Emanuela Makrona koji tvrdi da će na tom mestu biti do kraja svog mandata.

Rešenje vidi u formiranju nove vlade i izradi novog budžeta početkom sledeće godine.

U Nemačkoj je, ako je verovati analitičarima, situacija bila još predvidljivija - ne poslednja tri meseca, već tri godine. Toliko traje „semafor koalicija“ koja je srušena iz relativno sličnog razloga - nove stavke u budžetu koju je odbio ministar finansija.

Istraživanja javnog mnjenja govore da su demohrišćani, CDU sa najvećim izgledima da pobede na sledećim izborima, ali SPD kancelara Olafa Šolca i Zeleni prethodno bi da usvoje nekoliko zakona i tek onda da se pozicioniraju za novu izbornu trku.

Mediji u Nemačkoj tvrde da je Šolcova vlada nedavno postigla neslavan rekord - postala je najnepopularniji kabinet u istoriji SR Nemačke.

Podršku ima barem u svojoj stranci.

Ministar odbrane Nemačke Boris Pistorijus obavestio je rukovodstvo Socijaldemokratske partije (SPD) da ne želi da bude kandidat za kancelara i da podržava Šolca.

Politička kriza u Francuskoj i Nemačkoj poklopila se sa uspešnim izborom nove Evropske komisije. Komplikovana procedura koja podrazumeva saslušanje svih kandidata prošla je bez najavljivanih trzavica i Ursula fon der Lajen i njen tim od 1. decembra su zvanično stupili na dužnost.

Škripanje zupčanika

Hoće li kriza u dve najmoćnije države EU izazvati političku klackalicu na starom kontinentu? Ukoliko pitate naučnog saradnika Instituta za evropske studije Milana Igrutinovića - neće.

Novonastalu situaciju opisuje kao „malo škripanja u zupčanicima“.

„Moguće je da će sama briselska administracija pomalo ojačati naspram Berlina i naspram Pariza. Manuel Makron jeste oslabljen padom Berninove vlade koja je trajala samo dva i po meseca. Ali, izbori neće biti u Francuskoj pre leta sledeće godine i to je jedna vrsta interregnuma i nepoznanice“, kaže Igrutinović u razgovoru za Kosovo onlajn.

Objašnjava da je francuska vlada tek krenula u fiskalno restruktuiranje kako bi napravili uštedu u budžetu od 60 miliona.

„Pitanje je da li će od toga biti išta u kontekstu nove vlade“, smatra Igrutinović.

S druge strane, naglašava, krizu u Nemačkoj izazvale su Slobodne demokrate u situaciji u kojoj su sve tri vladajuće stranke od početka imale pravce delovanja.

„Na neki način izbori su bili jedno logično rešenje. Očekuje se da će CDU biti nova vodeća stranka buduće koalicije, očekivanje je da će biti“, smatra Igrutinović.

Na pitanje da li će krize u dve najznačajnije države EU da se reflektuju na odnos prema Zapadnom Balkanu, ali i dijalogu Beograda i Prištine, ovaj istraživač smatra da će to zavisiti od buduće američke spoljne politike, ali da sve govori da u skorijoj budućnosti neće biti pomaka niti kreativnih rešenja.

„Dijalog sa gospodinom Lajčakom je to što je zadnjih dve godine. Vrlo retki bilateralni susreti na najvišem političkom nivou, a na tehničkom nivou na svakom trećem sastanku dođe do fizičkog sastanka dve strane. Ništa se zapravo tu ne dešava, kao što se ništa posebno ne dešava ni u implementaciji i ne verujem da će se izaći iz tog stanja za naredni period“, naglašava Igrutinović.

Sumnja da će do promene doći i kada je reč o već usaglašenim dokumentima koji bi posredstvom EU trebalo da dovedu do normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

„Kad su ti tekstovi ušli u zvanične dokumente u tako velikoj birokratiji to se prosto neće menjati, niti postoji politička volja sa njihove strane da se to menje. Oni će na ovaj ili onaj način ostati na insistiranju primene toga sada, za godinu dana ili za dve godine. Neće biti ostvarena posebno kreativna rešenja“, naglašava Igrutinović.

Eventualne promene možda treba očekivati uključivanjem nove američke administracije.

„Da li će dobiti nekakav specifičan impuls od Tampove administracije? Možda. Da li će biti i tada spremni da nešto posebno menjaju? To ćemo tek videti. Ali ja mislim da će oni ostati pri onome što je uspostavljeno, što je nekada bio francusko-nemački plan. To je sada Evropski plan. Usvojen je na nivou Evropske unije, prošao je sve komitete, čak i od zemalja koje nisu priznale Kosovo, tako da to je sad prosto Evropski plan i oni će ga se držati, zato što njihova administracija ima težnje da se drži planova čak i kad oni nisu ispunjeni i nisu baš u nekoj korelaciji sa realnosti na terenu“, zaključuje Igrutinović.

Naglašava da kriza u dve najmoćnije evropske države može dovesti do izvesne turbulencije unutar EU.

„Postoji ta prividna stabilnost. Moguće da se ulazi u malo turbulentniji period, ali ne previše, zato što Ursula von der Lejen ipak ima iskustva, dolazi iz Nemačke. Na neki način će pokušati da nametne autoritet Evropske komisije naspram te dve države članice, barem za neki period dok se tu stvari potpuno ne stabilizuju“, smatra Igrutinović.

Ocenjuje da je pažnja EU trenutno okrenuta pregovorima Ukrajine i Rusije koji bi trebalo da uslede sa dolaskom nove administracije u SAD.

„Čini mi se da baš nemaju puno vremena da se bave interno šta će Francuska i Nemačka tu da rade. Francuska i Nemačka politika su generalno usklađene sa glavnim tokom evropske politike i nisu one te koje posebno istupaju i ne dolaze na dnevni red neke posebne teme zbog kojih bi odsustvo funkcionalnih vlada u Berlinu i Parizu nužno uticalo negativno na funkcionisanje. Tako da ja očekujem da s nekim manjim problemima, malo škripanja u onim njihovim zupčanicima,  prosto nastaviti tokom koji se zadnjih par meseci od izbora u Evropskom parlamentu u suštini i očekivao“, očekuje naš sagovornik.

Izborni strahovi

Viši saradnik Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) Igor Novaković smatra da predstojeći izbori u Nemačkoj i Francuskoj ne bi trebalo da donesu veće iznenađenje uključujući i odnos prema Zapadnom Balkanu, a da je najveći strah u ovim drđavama od pobede esktremne desnice.

„Tu je osnovno pitanje da li će eventualno i u jednoj od te dve države da ekstremna desnica dobije veći broj glasova i samim tim da dobije priliku za formiranje, odnosno ulazak u vladu ili za uticaj na politiku vlade. Jer, evropska administracija trenutno reflektuje, podržana je od strane najvećih političkih porodica u okviru evropskog parlamenta i činiće nove okosnice novih vlada i Francuske i Nemačke. Najverovatnije. Tako da mislim da do nikakve promene tu neće ni doći“, ističe Novaković za Kosovo onlajn.

Prema mišljenju ovog istraživača ključno pitanje dinamike unutar EU, ali i ostatku sveta je kakva će biti politika nove američke administracije.

„Ključno pitanje za dinamiku u celom svetu, za političko kretanje je kakva će politika biti u okviru SAD, odnosno koja će biti politika nove administracije u Sjedinjenim Američkim Državama. Postoji jako puno spekulacija, a koje će biti praktične primene i posledice mi to još ne znamo. I samim tim to će uticati i na politike velikih evropskih država prema Zapadnom Balkanu“, zaključuje Novaković.

Loša i dobra vest

Programski menadžer Centra za evropske politike Strahinja Subotić ocenjuje da politička kriza u Francuskoj i Nemačkoj nije dobra vest za Srbiju zato što će se nedostatak liderstva ova dva centra preslikati i na Zapadni Balkan.

„Za Srbiju svakako nije dobra vest što ovaj dvojac - Nemačka i Francuska ne funkcioniše u ovom trenutku. Tu mislim da se suočavaju sa izrazitom političkom krizom. Ponovo je pala vlada u Fracuskoj i pitanje je kako će se dalje oporaviti. Znamo da je u Nemačkoj došlo do prekida saradnje između koalicionih partnera. Zna se kada nedostaje liderstvo i Francuske i Nemačke taj vakum obično neko treći pokušava da popuni. U ovom trenutku dolazi Tramp koji ima ambicije i zamera štošta toga EU i koji će želeti da nametne svoja pravila igre. Samim tim to će se preslikati i na Zapadni Balkan, odnosno i na Srbiju“, kaže Subotić za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima dobra vest je da su formirani Evropski parlament i Evropska komisije koje će i pored izazova koje imaju u Ukrajini, Siriji i Bliskom istoku pokušati da pošalju poruku regionu da žele da zadrže i politički, ali i ekonomski primat.

„Imajući u vidu da je sada u planu novi Plan rasta i ispunjenje reformi koje bi trebalo da otključaju dodatan novac za države Zapadnog Balkana, a samim tim i za Srbiju jer će najveći deo fondova ići upravo Srbiji kao najvećoj državi Zapadnog Balkana. Pokušaće da reafirmišu taj uticaj i bez obzira na činjenicu da je politička situacija u Francuskoj i Nemačkoj nestabilna, Ursula fon der Lajen, odnosno njena komisija će pokušati da pošalju poruku da ipak možemo da računamo na institucije Evropske unije i u vremenu krize, odnosno u vremenu kada nedostaje liderstvo pojedinačnih država članica“, smatra Subotić.

Na pitanje da li će kriza u dve najmoćnije evropske države da se preslika i na novu evropsku administraciju, ovaj istraživač kaže da je to svedeno na minimum.

„Države članice neće moći mnogo da se mešaju. Kroz evropski parlament su prošli svi komesari koje je izabrala Ursula fon der Lajen i sada ona ima otvoren prostor pred sobom da narednih pet godina deluje na način koji ostvaruje njene ambicije i strateške ciljeve koje je utvrdila zajedno sa ostalim institucijama u Evropskoj uniji“, ističe Subotić.

Kaže da će takva slika ostati i u hipotetičkom slučaju da na izborima u Francuskoj ili Nemačkoj na vlast dođu desničari. .

„Pretpostavimo da u Francuskoj kroz pola godine dođu desničari, oni ne mogu da promene Makronov izbor za komesara. Slično važi i za promenu odnosa snaga u Nemačkoj. Ursula fon der Lajen dolazi iz Nemačke, ona je predsednica EK. Ko kog da dođe ona će to ostati. Dakle, ingrerencije država članica da utiču na administrativni rad, pa i na sam saziv tih institucija EU je vrlo ograničen i gotovo nepostojeći. Zato ne očekujem da će promena snaga u ovim državama moći da presudno utiče na pravac koji Evropska komisija odredila sebi za narednih pet godina“, naglašava Subotić.

Ipak, jačanje ekstremne desnice bi, na duže staze, mogao da utiče na promenu klime unutar EU.

„Na duže staze, ukoliko Evropa bude klizila dalje udesno oni mogu putem saveta da odlučuju na implementaciju politika koje je komisija zamislila imajući u vidu da se za veliki broj politika, uključujući i politiku proširenja i dalje zahteva jednoglasnost. Dakle, 27 članica moraju da se slože kada se odlučuje o otvaranju Klastera, sve članice se pitaju i da li će se uvesti sankcije ili neće protiv Rusije ili drugih zemalja. U tom pogledu države članice, nezavisno da li su Nemačka ili Francuska, zadržavaju pravo da se u značajnoj meri pitaju i u narednom periodu“, naglašava Subotić.