Kakve posledice napad Hamasa na Izrael i aktuelna kriza mogu da imaju po rešavanje kosovskog pitanja?

Napad Hamasa na Izrael i rasplamsavanje izraelsko-palestinskog sukoba, kao još jedne u nizu ozbiljnih globalnih kriza u kojima su sukobljeni i interesi velikih sila, nametnulo je pitanje da li će se to, i kako, odraziti i na kosovsko pitanje. Hoće li EU i SAD sada pokušati da ubrzavaju rešenje za Kosovo ili će ta tema biti "skinuta" sa liste prioriteta? Sagovornici Kosovo onlajna ukazuju da je sukob u pojasu Gaze još jednom pokazao svu opasnost od zamrznutih konflikta, ali i da je u ovom trenutku prerano predviđati kako će to uticati na politiku vodećih zapadnih država prema pitanju Kosova.

Diplomata Zoran Milivojević smatra da bi dešavanja u Izraelu, ali i na drugim globalnim žarištima, mogla da utiču i na to da velike sile ubrzaju rešavanje kosovskog pitanja. Smatra i da će posle dešavanja u Banjskoj pritisak biti više usmeren na Beograd. 

S druge strane, geopolitički analitičar Predrag Rajić smatra da će sve zavisiti od toga da li će izraelsko-palestinski sukob ostati lokalnog karaktera ili će se u njega uključiti drugi. U tom slučaju, ukazuje, posledice bi mogle da se osete i na Zapadnom Balkanu, posebno kada je reč o situaciji na Kosovu. 

U napadu Hamasa na Izrael i zaoštravanju izraelsko-palestinskog sukoba vidi se sva opasnost zamrznutih konflikata, ukazuje Milivojević, pogotovo, dodaje, kada na jednoj strani, u ovom slučaju Prištine, postoji politika ekstrema i isključivosti koja nije za dijalog.

"I kosovsko pitanje je u ovom trenutku zamrznuti konflikt i nakon svega vidi se sva opasnost takvih sukoba. U tom smislu postoji naš interes da se to pitanje reši i da ostanemo na terenu dijaloga. Iz prostog razloga zato što imamo elemente koji predstavljaju rizik. A šta u tom slučaju može da se desi videli smo i sada kada je reč o Hamasu. Mi u slučaju Prištine imamo ekstrem, imamo politiku isključivosti koja nije za dijalog i koja u tom smislu može da izazove dalje sukobe. Već imamo eskalaciju na severu Kosova i Metohije, i vidimo kuda to ide dalje. U tom smislu uvek postoji opasnost, pogotovo ako se ta politika toleriše, kao što se toleriše, i ako nema mera da se na odgovarajući način reaguje i da se to spreči", upozorava Milivojević.

Druga stvar koja može da se odrazi na brzinu rešavanja kosovskog pitanja po Milivojeviću je ta što zapadnim centrima moći curi vreme, nalaze se u nekoj vrsti "cajtnota".

"Postoji ozbiljan teret sa rusko-ukrajinskim ratom, koji se ne odvija onako kako bi želeli i kako se očekivalo, koji ima tendenciju nastavka i gde nema elemenata koji bi išli u korist nekog rešenja, a koje bi u kratkom roku odgovaralo zapadnim interesima", kaže on.

Podseća da je iduća godina izborna, jer na proleće sledi glasanje za EU institucije a na jesen u SAD, na predsedničkim izborima.

"Ozbiljne su turbulencije i na unutrašnjoj sceni SAD i na unutrašnjoj sceni EU, tako da su ti izbori, blago rečeno, neizvesni i uslovi su daleko nepovoljniji nego što su bili u vreme prethodnih izbora. Tako da njih tera to vreme da se nekako ovde stvari završe i da bar na ovom prostoru, kada je reč o Zapadnom Balkanu, o kosovskoj priči, imaju čistu situaciju, prvo zbog neizvesnosti raspleta oko Ukrajine i zato što neki strateški ciljevi nisu realizovani", smatra Milivojević.

On očekuje da će u narednom periodu biti pojačani pritisci, pre svega na Beograd, i to naročito iz Brisela. 

"Jer EU rizikuje da se mandat ove garniture završi neuspešno, što snižava rejting Unije kao faktora od šireg značaja. A drugo, i američkoj administraciji je takođe važno da ovde zaokruži priču oko Kosova i realizuje neke strateške ciljeve, pred rasplet sa Rusijom i Ukrajinom, proširešnjem NATO na Kosovo... Tako da nama sledi pritisak. To je sasvim sigurno. U političkom smislu to će biti odraz svega što se događa na globalnom planu. Moguće su i neke mere u pravcu za sada političko-diplomatskog pritiska. Ne treba ni to isključiti. Jer, kad god velikih ne idu stvari kako bi želeli, onda se menja metodologija i onda pored političkog i diplomatskog se prelazi na neke druge vrste pritisaka i preduzimaju se i mere koje bi trebalo da budu ubedljivije u nastojanju da Srbija promeni stav", ističe Milivojević.

Kada je reč o Prištini, Milivojeviću se čini da će na njih pritisak biti manji.

"Nažalost, Banjska je sad dala argumente da prištinska strana sada nekako popravi svoj položaj. Sad će u najmanju ruku praktično tretirati obe strane ravnopravno. Takođe, uvek treba imati u vidu da Priština i kolektivni Zapad imaju isti cilj, a to je potvrda kosovske državnosti. Prema tome, kakav god bio Aljbin Kurti, šta god on radio, on će uvek biti na ovaj ili onaj način zaštićen, zato što je cilj njegove politike i cilj politike Vašingtona i većine u Briselu isti. Razlikuju se u metodologiji, ali on uvek može da računa na razumevanje i podršku, čemu smo bili svedoci i do sada, za razliku od nas. Jer mi taj cilj osporavamo time ostajemo privrženi državnom i nacionalnom interesu što nema govora o priznanju Kosova. Prema tome, pritisak ide prema nama, a prema Kurtiju ide verbalni, ali bez efekata. Uostalom, videli smo da ove sankcije koje su uvedene Kosovu nemaju efekta ni kada je reč o položaju vlade u Prištini i njihovim potezima. Naprotiv, represija se nastavlja, politika se ne menja i sa tim treba računati u narednom periodu", zaključuje Milivojević. 

Geopolitički analitičar Predrag Rajić kaže za Kosovo onlajn da, ukoliko izraelsko-palestinski sukob ostane lokalnog karaktera, ukoliko se to samo ograniči na sukob izraelskih snaga bezbednosti i palestinskog Hamasa u pojasu Gaze, ne misli da će to imati neke posledice po Zapadni Balkan i po situaciju na Kosovu, makar ne neke direktne i značajne. Međutim, dodaje, ako bi se ovaj sukob lokalnog karaktera rasplamsao i dobio neke nove subjekte koji bi se uključili u njega, što direktno što indirektno, onda bismo svi imali posledice koje u ovom momentu nije tako lako predvideti.

"Verovatno je da bi u tom slučaju reperkusije postojale i po situaciju na Kosovu i Metohiji. Ima li smo, i to ne jednom, krize u pojasu Gaze u toku 21. veka i to su znale da budu ozbiljne operacije sa mnogo žrtava na obe strane i to nije imalo neke značajnije posledice po situaciju na Zapadnom Balkanu. Ali, ako bi se sada situacija izmakla kontroli, ako bi dobila neke malo šire posledice, sa uključivanjem nekih drugih faktora, onda bi verovatno mogli da očekujemo određene posledice i po situaciju na Kosmetu", navodi Rajić. 

Na pitanje na koji način bi izraelsko-palestinski sukob mogao da utiče na kosovsko pitanje, da li u pravcu ubrzavanja pronalaženja rešenja ili da ono bude skinuto sa liste prioriteta velikih sila, Rajić kaže da je to u ovom trenutku nemoguće reći.

"Ne znamo da li bi se taj sukob iz pojasa Gaze širio na druge subjekte i koliko. Ako bi se na primer proširio u kontekstu da se u njega direktno uključi Iran ili da SAD možda direktnije i otvorenije intervenišu na strani Izraela, hipotetički, onda bi to moglo da ima posledice po ceo evroazijski NATO kontinent. Tu bi situacija mogla bukvalno da se razvije u svim pravcima kada je reč o bezbednosnoj arhitekturi celog Bliskog istoka. To bi, naravno, uticalo i na Zapadni Balkan. Da li bi to pokrenulo neki novi talas izbeglica ka Evropi sa Bliskog istoka, sve te rute vode preko Zapadnog Balkana, a u velikoj meri preko Srbije. Sigurno je da bismo u tom slučaju imali posledice. Govoriti o tome sada, hipotetički, je jako teško jer još ne znamo da li će se ovaj sukob širiti na treće subjekte i u kojoj meri", ukazuje Rajić.

Osnivač i direktorka Global fokus centra Oana Popesku Zamfir ocenila je da zbog situacije u svetu i geopolitičkih sukoba može doći do smanjenja kapaciteta delovanja SAD i EU na Balkanu, te da međunarodna zajednica mora da deluje preventivno kako bi sprečila da se otvori novo žarište i stvori još jedna kriza u regionu.

Popesku Zamfir ističe da politička volja za rešavanjem otvorenih pitanja na Balkanu ne jenjava, te da SAD i EU nastoje da se problemi na Kosovu reše.

"Veoma je tužna činjenica da Zapadni Balkan postaje jedan od mnogih problema sa kojima se suočavamo u današnjici. Smatram da se zbog situacije u svetu kapaciteti delovanja SAD i EU na terenu umanjuju, ali sa druge strane ne mislim da se umanjuje politička volja i sve više čujem glasove da sva ova pitanja treba da se reše", rekla je Popesku Zamfir za Kosovo onlajn na Beogradskom bezbednosnom forumu.