Koje su ključne poruke sa sednice Saveta bezbednosti UN o Kosovu i kome su upućene?

Poruke članica Saveta bezbednosti UN koje su se čule na sinoćnoj sednici, na kojoj je predstavljen redovan izveštaj o radu misije Unmik i situaciji na Kosovu, nisu se mnogo razlikovale od onih sa prethodnih sastanaka. Upućeni su pozivi Beogradu i Prištini da se vrate dijalogu, istaknuta je potreba da se formira Zajednica srpskih opština, zapadne zemlje su ponovile da je vreme da se misija Unmik ukine i da se realnost razlikuje u odnosu na 1999. kada je Rezolucija 1244 doneta, dok je Rusija bila decidna da je Unmik i dalje neophodan.

Da ZSO treba da se formira naglasili su predstavnici Kine, Rusije i Brazila, ali i Francuske i Velike Britanije. Među zagovornicima ukidanja Unmika bile su SAD, dok je, recimo, Brazil istakao da je Unmik važan instrument za očuvanje stabilnosti na terenu.

Kina je i ovog puta iskazala snažnu podršku Srbiji. Njen predstavnik je naveo da ova zemlja podržava pronalažanje održivog rešenja za pitanje Kosova u okviru Rezolucije UN 1244 kroz dijalog koji vodi EU, ali da u tom procesu suverenitet i teritorijalni integritet Srbije moraju da se poštuju.

Dobar deo svog govora predsednica Kosova Vojsa Osmani posvetila je sukobu u Banjskoj 24. septembra, optužujući Srbiju „za agresiju“, ali predstavnici članica SB nisu ulazili u to ko je krivac za događaje u Banjskoj, već su ih osudili i zatražili da se sprovede istraga i odgovorni privedu pravdi.  

Svoje izlaganje premijerka Srbije Ana Brnabić fokusirala je na isticanje brojnih primera kojim je ilustrovala težak položaj Srba na Kosovu i njihovu izloženost političkom, pravnom, institucionalnom i fizičkom nasilju.

Naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić ocenio je za Kosovo onlajn da su na sinoćnoj sednici SB viđene očekivane podele između onih koji podržavaju teritorijalni integritet Srbije i međunarodno pravo i onih koji podržavaju jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, odnosno koji, kako ukazuje, krše međunarodno pravo.

“Nažalost neke od njih su i stalne članice SB. One, međutim, ovog puta ipak nisu dale toliko snažnu podršku Prištini koliko se u njoj očekivalo, pogotovo nakon nedavnih događaja. Osmani je pokušala da na jedan brutalan način uvuče i Rusiju u celu priču pogotovo u završnoj diskusiji", kaže Mitić.  

Kako ističe, završne reči koje su dobile premijerka Srbije i predsednica Kosova pokazale su razliku u kvalitetu argumenata koje imaju obe strane.

"Naša strana, odnosno predsednica Vlade je zaista na precizan i argumentovan način ukazala na to kakva je razlika između reči i dela - šta je to što Priština govori, a šta je to šta se dešava na terenu, od etničkog čišćenja do nesprovođenja Briselskog sporazuma pre svega o ZSO i raznih vrsta diskriminacije nad Srbima, dok se Osmani zaustavila na retorici koju oni ponavljaju već četvrt veka o njihovoj 'oslobodilčakoj vojsci Kosova' koja je, jelte, odbranila Albance od nekakvog 'genocida'. Dakle, bez ikakvih konkretnih argumenata, bez ikakvog odgovora na vrlo jasne argumente koje je dao ne samo Beograd, već na koje su ukazivali i Ruska Federacija i Kina", smatra Mitić.

Kako ocenjuje, Kina je imala vrlo snažan i jasan stav u prilog teritorijalnom integritetu Srbije. 

"Mislim da je upravo ta podrška koju smo sinoć dobili u SB od ove dve stalne članice, ali i od nekih drugih članica uključujući i predsedavajućeg iz Brazila, koji takođe ne podržava jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, nešto što bi trebalo da bude osnova i da nam daje vetar u leđa kada govorim o odolevanju na ove pritiske koji su trenutno u toku pod vođstvom takozvane zapadne petorke. Srbija bi trebalo da shvati da ima taj manevarski prostor koji nije mali", ističe Mitić.

Naš sagovornik kaže da Srbija četvrt veka ponavlja u raznim formatima, a pre svega na sednicama SB UN svoju poziciju.  

"Jasno je da neke države ne žele to da čuju ili jednostavno prime k znanju i nastave dalje. Kao sada o ovoj najnovijoj eskalaciji, mogli smo da slušamo i o nekim drugačijim incidentima i povodima, ali činjenica je da se situacija nije poboljšala za srpski narod na KiM. SAD i Velika Britanija ne žele jednostavno da čuju srpsku argumentaciju. Ne postoji sluh za to, jer je njima ključ kako naterati Beograd i kosovske Srbe da prihvate ono što oni nazivaju nova realnost, a to je da prihvate taj takozvani u najnovijem paketu francusko-nemački plan i ohridski aneks. Čini mi se da tu nije bilo neke posebne promene", kaže i dodaje da Beograd mora da nastavi da insistira na argumentaciji koja je juče na vrlo dobar način predstavljena.

Govoreći o idejama koje se već duže vreme čuju od nekih stalnih članica SB UN o ukidanju Unmika, Mitić kaže da je jasno kome to i zašto odgovara. 

"Situacija se promenila zbog toga što te zemlje koje traže ukidanje Unmika krše Rezoluciju 1244 i praktično urušavaju autoritet Unmika od samog početka. Da se ne vraćamo na sve detalje o kršenju Rezolucije 1244, Unmik ipak deluje po toj Rezoluciji koji je ključan oslonac Republike Srbije u odbrani teritorijalnog integriteta. Jasno je zbog čega zemlje poput SAD i Velike Britanije žele da rasformiraju Unmik i unište Rezoluciju 1244. Ta misija je u velikoj meri degradirana upravo zbog postupaka onih koji podržavaju nezavisnost Kosova i koji samim tim krše međunarodno pravo", zaključuje Mitić. 

Koordinator Nacionalnog konventa EU za poglavlje 35 Dragiša Mijačić smatra da su poruke na sednici SB bile očekivane. 

“Sa jedne strane Ana Brnabić, sa druge Vjosa Osmani, iznosile su svoje argumente vezano za situaciju na severu, pre svega, ali i uopšte za situaciju u dijalogu. Mogli smo negde videti da ni sa jedne, ni sa druge strane ne postoji velika želja za dijalogom, već postoji želja se opravdaju svoji stavovi u međunarodnom panelu, portfoliju, platformi kao što je SB. U tom kontekstu i treba posmatrati jučerašnju sednicu", kaže Mijačić za Kosovo onlajn.

On kaže da je svakako bitno i da je bilo interesantno videti da postoji značajna svetska pažnja o problemima koji se dešavaju u dijalogu i da su mnoge zemlje, uključujući i afričke prilično dobro upoznate sa dešavanima u dijalogu. 

Komentarišući to što se Osmani sa sednice u Njujorku, slično kao i letos kada je bila u Evropskom parlamentu u Strazburu, obratila Srbima, rekavši da je Kosovo "njihova domovina koliko i njena", i zašto je baš te govornice izabrala za ovakve poruke, Mijačić kaže da one mogu tako da zvuče, ali da se u praksi i na terenu stvari pokazuju drugačijim. 

"Vjosa Osmani zaista jeste rekla da je Kosovo i srpska i albanska zemlja, ona je tu donekle i u pravu, zato što je po Ustavu Kosova, Kosovo je zemlja svih svojih građana, pre svega građanska zemlja. Međutim, u suštini to nije tako, imajući u vidu da postoji mnogo diskriminatorskih politika pre svega vezano za implementaciju onih dela prava koja se tiču srpske zajednice, od upotrebe jezika, multietničnosti u policiji, do protivustavnog delovanja na severu Kosova, eksproprijacije, koja je veliki problem. Ima puno problema, gde se na svim panelima pokazuje da je Kosovo po ponašanju kosovskih zvaničnika, pre svega albanska zemlja, a ne zemlja svih svojih građana. I to je negde Osmani propustila da kaže u svom izlaganju", kaže Mijačić. 

Neke delove govora predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić na sednici SB Mijačić ocenjuje kao "emotivne". 

"Premijerka Ana Brnabić je bila prilično emotivna u nekim delovima svog izlaganja. Poslala je jednu poruku, ali stavovi svih svetskih sila, pre svega zemalja koje stalno učestvuju u radu SB su jasni, tako da ja ne vidim da će to bilo šta da promeni u njihovim stavovima, bilo u daljim politikama, bez obzira šta da su pričale i Brnabić i Osmani. Prosto, i jedna i druga su iznele svoje argumente, koliko će oni biti slušani u svetskim metropolama ostaje da se vidi, ali ja iskreno ne verujem u velike domete ove sednice", zaključio je Mijačić.  

Govoreći o diskusiji na SB UN, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da ne sme da komentariše govore predstavnika članica UN u SB, ali je primetio da je “negde bila primetna balansiranost, a negde strašna ostrašćenost”.

"Ne mislim da bilo šta mi možemo da promenimo osim što možemo da se borimo, da govorimo istinu. Ana Brnabić je to uradila juče, dobru repliku je imala, ali to neće promeniti stavove velikih sila. Da sam analitičar mogao bih da komentarišem govore predstavnika članica UN, ali nisam i ne smem to da radim", rekao je Vučić.

Predsednik Matice Albanaca u Srbiji Demo Beriša, komentarišući sednicu SB, rekao je da je premijerka Srbije Ana Brnabić imala hronološki, argumentovan nastup koji je imao za cilj da se iznesu svi uzroci zbog čega je došlo do dešavanja u Banjskoj, dok je, kako je ocenio, predsednica Kosova Vjosa Osmani iznela neargumentovane tvrdnje.

“Imamo dva potpuno različita pristupa od strane premijerke Ane Brnabić i gospođe Vjose Osmani. S tim da je gospođa Brnabić zapravo imala u potpunosti jedan hronološki, argumentovan nastup koji je imao za efekat da se iznesu upravo svi oni uzroci zbog čega je došlo do tog famoznog 24. septembra. S druge strane smo imali prilike da vidimo samo napade bez argumenata i okrivljavanje Republike Srbije i njenog rukovodstva da su odgovorni za Banjsku. Sa treće strane su gospodin Gutereš i svi ostali koji su učestvovali. Moglo se tu videti tačno iz koje zemlje dolaze koji predstavnici i koji su i njihovi interesi u svemu ovome", naveo je Beriša.