Kojim će adutima Samoopredeljenje nadomestiti glasove dijaspore?

Ključna okolnost koja je doprinela istorijskoj pobedi Samoopredeljenja na izborima u decembru bilo je prisustvo na Kosovu velikog broja građana koji inače žive u inostranstvu. Dijaspora, kako se pretpostavlja, neće tako revnosno izaći na izbore 7. juna, zbog čega će partija Aljbina Kurtija ovog puta morati da igra na drugu kartu. Pritisci na Srbe i novi jednostrani potezi kojima će se nastaviti obesmišljavanje dogovora iz dijaloga sa Beogradom, mogli bi da budu novi-stari „džokeri“ kojima će ova stranka pokušati da zadrži svoje biračko telo, ukazuju sagovornici Kosovo onlajna.

Piše: Dušica Radeka Đorđević 

Premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti pozvao je u sredu dijasporu da se registruje za učešće u izbornom procesu 7. juna, naglašavajući da je njihovo glasanje važno za budućnost Kosova. 

Učinili su to i lideri opozicije, kao i bivša predsednica Kosova Vjosa Osmani, koja će, prema očekivanjima opozicionog Demokratskog saveza Kosova ovog puta biti na čelu njihove liste.

Iako postoje mišljenja da je Aljbin Kurti taj koji najbolje zna da komunicira sa dijasporom, odnosno, kako kaže profesor Dašamir Berdžuli da „pobudi emocije“ tog dela birača, veliko je pitanje da li će simpatizeri Samoopredeljenja koji žive i rade u inostranstvu iskoristiti svoje biračko pravo 7. juna, u onom broju kao što su to učinili 28. decembra kada su bili na Kosovu.  

Politički analitičar Bljerim Burjani mišljenja je da veliki deo dijaspore neće glasati na predstojećim izborima.

Ipak, veruje da će glasovi tih građana i ovog puta biti adut Aljbina Kurtija.

Dijaspora, kako je naveo Burjani za Kosovo onlajn, neće dolaziti na Kosovo 7. juna samo da bi glasala, već će građansku dužnost obaviti u diplomatskim predstavništvima.

„Neće biti isto kao 28. decembra, dijaspora neće moći da putuje samo zbog izbora. Mali je broj onih koji će doći na Kosovo samo kako bi glasali. Većina će glasati putem pošte ili u ambasadama“, rekao je naš sagovornik.

„Nacionalno osvešćeni, ali i ostrašćeni“

Manju izlaznost dijaspore, Samoopredeljenje će, prema oceni istoričara Stefana Radojkovića, pokušati da nadomesti novim jednostranim činovima kojima će se nastaviti pražnjenje sadržaja briselskih sporazuma iz 2013. i 2015. godine.

„To bi trebalo da bude zamena, ali i pokušaj da se dijaspora motiviše, jer se pretpostavlja da dijasporu uglavnom čine mlađi ljudi koji su nacionalno osvešćeni, ali i ostrašćeni i da će ih to možda motivisati da ipak izađu u značajnom broju i na ove izbore. Naravno, ne u onoj meri kao što su uradili za vreme božićnih i novogodišnjih praznika“, rekao je Radojković za Kosovo onlajn.

Za očekivati je, kako je dodao, dalji pritisak na srpsku zajednicu, pogotovo u četiri severne opštine. 

„Pritisak će se verovatno dalje vršiti rušenjem određenih objekata, uspostavljanjem nekih kancelarija i ispostava prištinske administracije i to naročito na onim lokacijama gde su nekada bile kancelarije, na primer, Pošte Srbije ili će možda čak konačno doći i do frontalnog napada na zdravstveni i obrazovni sistem Republike Srbije u tom delu Kosova i Metohije. To će zavisiti od procene izbornog štaba Aljbina Kurtija. Može se desiti i da se vrše potrage za još nekim osumnjičenima u slučaju Banjska, bez obzira da li su oni imali ikakvog udela u Banjskoj ili nisu“, navodi Radojković. 

Ovakav vid pritisaka, kako ocenjuje, imao bi dvostruku ulogu - da s jedne strane galvanizuje biračko telo među Albancima, posebno među dijasporom, a s druge strane da napravi veoma dubok jaz između političkih predstavnika Srba na Kosovu i albanskih opozicionih partija, s ciljem da se spreči eventualna koalicija ili dostizanje potrebnog broja glasova za izbor predsednika Kosova.

„Pretpostavlja se da će se situacija vratiti na onu iz februara 2025. kada su albanske opozicione partije zajedno sa Srpskom liste mogle i bile u poziciji da formiraju vladu, ali onda se postavilo pitanje da li mogu da izaberu predsednika prištinske administracije“, ukazuje naš sagovornik. 

Ovaj istoričar i nedavne izmene Zakona o državljanstvu posmatra kao pokušaj Samoopredeljenja da nadomesti očekivani pad glasova, jer se izmenama ovog propisa pripadnicima dijaspore olakšava dobijanje kosovskih dokumenata, a što je, smatra, vraćanje usluge dijaspori za date glasove na prethodnim izborima.

Fokus - pritisak na Srbe

Novinar iz Severne Mitrovice Lazar Stević takođe ocenjuje da će za Samoopredeljenje biti veliki problem što se vanredni parlamentarni izbori, zakazani za 7. jun, ne održavaju u vreme odmora, kada bi veliki broj Albanaca mogao da dođe na Kosovo, zbog čega je Aljbin Kurti, ukazuje Stević, već krenuo sa kampanjom pozivanja Albanaca u dijaspori da se prijave i glasaju u svojim predstavništvima.

On ne veruje da Aljbin Kurti može da ponovi rezultat iz decembra, kada je osvojio 51 odsto glasova, niti da će na predstojećim izborima odziv dijaspore biti kao u decembru prošle godine. 

Kurti, kako ističe, nema mnogo toga da ponudi svojim biračima jer ekonomska situacija na Kosovu nije dobra zbog skoka cena nafte i životnih namirnica.

„Ruke su mu vezane što se toga tiče. Međutim, ono što mi Srbi možemo da očekujemo, na šta će se Aljbin Kurti fokusirati, je konstantan pritisak na nas, prvenstveno na severu. Zatvorio je sve što je moglo da se zatvori, ostali su prosveta i zdravstvo. Znamo da je tu međunarodna zajednica podvukla jednu crvenu liniju, međutim, sada, kada je satran u ćošak, možemo očekivati da ponovo krene na prosvetu i na zdravstvo da bi time nadomestio glasove koji su mu potrebni i koje će izgubiti zbog toga što dosta ljudi iz inostranstva neće doći na prostor Kosova i Metohije i izbog toga što se Vjosa Osmani priklonila drugoj partiji“, ocenio je Stević za Kosovo onlajn. 

I OVK kao udica za birače?

Kampanja za predstojeće izbore vremenski se poklapa sa većanjem Specijalnog suda u Hagu o presudi bivšim liderima OVK optuženim za ratne zločine, pa bi i ova tema mogla da se nađe u arsenalu Samoopredeljenja u bici za glasove.

Kurti je, naime, već juče izneo kritike na račun ovog suda zbog odluke da produži rok za izricanje presude, rekavši da su Kosovu potrebni normalni, a ne specijalni sudovi, kao i da Specijalizovana veća Kosova u Hagu nisu transparentna prema kosovskim vlastima.

Radojković smatra da će u svojoj kampanji Samoopredeljenje koristiti i ovu temu, kao što će to činiti i druge albanske partije.

„Sve albanske partije imaju konsenzus što se tiče ovih procesa protiv Tačija i njegovih saradnika. Svi oni će na neki način to pokušavati da iskoriste. DPK verovatno najviše jer je Tači bio predsednik DPK, ali nijedna stranka tu neće napraviti neki 'faul'. Ako se setimo 2020. ili 2021. godine, Aljbin Kurti je otpustio svog političkog savetnika Škeljzena Gašija zato što je izneo određene sumnje u odnosu na čistotu i svetost pobune OVK protiv SRJ. Bio je promptno otpušten“, kaže Radojković.

Na drugoj strani, Burjani ne veruje da će lideri OVK kojima se u Hagu sudi za ratne zločine biti deo narativa Kurtija i Samoopredeljenja u kampanji jer od toga nemaju koristi.

„DPK će ih korisiti, ali ne Samoopredeljenje“, smatra Burjani.

Prema oceni Stevića, iako se Aljbinu Kurtiju, kao premijeru, najviše zamera što do sada nije puno pažnje posvećivao Specijalnom sudu i procesu protiv vođa OVK, Hašima Tačija i ostalih, ta tema neće uticati na birače jer su Specijalizovana veća odlučila da produže rok za izricanje presude do 20. jula. 

„Da je odluka bila pre izbora koji će se održati 7. jula, to bi se i te kako odrazilo na rezultat izbora. Međutim, iz nekog razloga, Specijalizovana veća su odlučila da to produže, kako su sami rekli, zbog specifične situacije samog slučaja. Ta presuda se svakako očekuje sa nestrpljenjem. Mi očekujemo da budu osuđeni za ona zlodela koji su radili prema Srbima 1999. godine na prostoru Kosova i Metohije“, navodi Stević.