Kojoj partiji će otići 300.000 glasova Vjose Osmani?

Poslednji parlamentarni izbori na Kosovu, održani 2021. godine, upamćeni su po ubedljivoj pobedi Samoopredeljenja Aljbina Kurtija, ali i po tome što je najviše glasova pojedinačno dobila Vjosa Osmani (300.788), koja je na izbore izašla na listi Kurtijevog pokreta. Osmani je pre dve nedelje zakazala nove izbore za Skupštinu Kosova za 9. februar 2025. godine, a pitanje koje se nameće je - kojoj će stranci otići njeni glasovi imajući u vidu krizu u odnosima sa Kurtijem?

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Osmani je pre kandidature na listi Samoopredeljenja 2021. godine u tri mandata bila poslanica Demokratskog saveza Kosova sa kojim se razišla godinu dana ranije. Na izborima 2019, kao kandidat DSK osvojila je 176.188 glasova, a Kurti je tada bio na 183.868.

Izbore 2021. pratile su peripetije oko Kurtijeve kandidature, kao nekog ko je bio osuđen 2018. godine zbog bacanja suzavca u Skupštini Kosova, zbog čega CIK nije hteo da verifikuje njegovu kandidaturu. On je on ipak slovio za nosioca liste Samoopredeljenja dok je Osmani bila pod rednim brojem dva kojim je lista počinjala. 

Nakon što je postala predsednica Kosova, Osmani se 2021. povukla sa čela liste Gudžo čiji je bila osnivač, a u ovom momentu pred sobom ima još nepune dve godine predsedničkog mandata.  

Analitičari ukazuju da Osmani sa te pozicije ne bi smela da se stranački svrstava, što znači da tokom kampanje ne bi trebalo da "uključi navigaciju" koja bi birače usmerila ka bilo kojoj partiji. 

Pojedini mediji su, međutim, već pokrenuli nagađanja na temu da li je poslala određene signale kada je potpisujući dekret kojim je odredila datum izbora odabrala da se u pozadini vide slika prvog predsednika Kosova i osnivača DSK Ibrahima Rugove i knjiga pod naslovom "Amerika".

Eugen Cakoli iz Kosovskog demokratskog instituta kaže za Kosovo onlajn da ne veruje da će se zbog aktuelnih odnosa između Osmani i Aljbina Kurtija glasovi koje je ona osvojila na prošlim izborima vratiti Demokratskom savezu Kosova u februaru 2025. godine. 

„Bez obzira na trenutne odnose Aljbina Kurtija i Osmani, ona još nije dala bilo kakav znak kojim bi birače uputila na svoju bivšu stranku DSK. Na drugoj strani, ni DSK po mom mišljenju nije dovoljno radio da vrati glasove koje su izgubili zbog prelaska Osmani na listu Samoopredeljenja“, kaže Cakoli.

On dodaje i da su glasovi koje je Osmani osvojila dok je bila deo liste Samoopredeljenja bili deo atmosfere stvorene 2021. godine i da je tandem nje i Kurtija ono što je privuklo taj broj glasova. 

„Ljudi koji su glasali za Samoopredeljenje bili su šira grupa od partija“, navodi Cakoli. 

Prema Ustavu Kosova, kako ističe, Osmani ne treba i ne sme da podržava nijednu političku stranku jer prema ustavnom mandatu treba da odražava jedinstvo, a ne da podržava određene partije. 

„S druge strane verujem i da Osmani nema stvarnu moć nad biračima iako bi ona na kraju mogla da naškodi Kurtijevoj podršci ukoliko bi se aktuelni sukob između nje i Kurtija nastavio javno i ukoliko bi ga naširoko pokazivale obe strane. Međutim, jedino što očekujem je da njeni stavovi o pitanjima kao što su otvaranje mosta ili odnos između vlade i administracije SAD budu teme koje bi indirektno uticale na birače, imajući u vidu da Osmani ima stav koji je u suštini odbijanje bilo kakvog suverenističkog poteza bez konsultacija i koordinacije sa partnerima“, navodi Cakoli.

Kako će se Osmani postaviti u predizbornoj kampanji, prema oceni politikologa Ognjena Gogića, veliko je pitanje, ali kaže da ne bi trebalo očekivati da će ona pokrenuti neku akciju protiv Aljbina Kurtija i pozvati svoje birače da glasaju protiv njega.  

Osmani se zasad, konstatuje on, drži kao predsednik koji bi trebalo da je neutralan i iznad dnevne politike, da se ne svrstava stranački, ali ako ponovo bude kriznih situacija, možda će, napominje, morati da se više ili manje otvoreno svrsta protiv Kurtija.

“Ipak ne bi trebalo očekivati da će pokrenuti kampanju protiv njega jer nema interes da se uključi u ovu izbornu kampanju. Njen mandat kao predsednika ističe 2026. godine, a po svemu sudeći će saziv parlamenta koji će biti izabran 2025. godine birati novog predsednika. Ukoliko Osmani želi da bude reizabrana za predsednika, a ona to želi, kako sada stoje stvari, za nju je najmudrije da sačeka da vidi kako će se raspodeliti karte, koja će stranka imati koliko mandata i da onda pravi neku novu koaliciju koja bi podržala njen reizbor”, kaže Gogić za Kosovo onlajn.

Vrlo je verovatno, kako dodaje, da bez Samoopredeljenja novi predsednik Kosova neće moći da bude izabran i da će Osmani biti potrebna podrška Samoopredeljenja da bi ostala na funkciji predsednika ukoliko to bude želela. 

“Zbog toga će ona verovatno da taktizira u ovoj kampanji i da ostane u partnerstvu sa Kurtijem jer je svesna da će na kraju od njegove političke podrške zavisiti da li će ona biti budući predsednik Kosova ili ne”, mišljenja je Gogić. 

Naš sagovornik kaže i da je do velikog broja glasova za Osmani na izborima 2021. došlo nakon što je sud usred izborne kampanje naložio da se ime Aljbina Kurtija ukloni sa izborne liste jer je Kurti imao krivičnu presudu zbog čega je sud smatrao da on ne može da bude kandidat za poslanika.

“To je dovelo do revolta birača i simpatija prema Samoopredeljenju, a Osmani je iz toga je profitirala. Tako da glasovi koje je dobila nisu nužno njeni. Pre bi se reklo da je to podrška koju uživa Aljbin Kurti. Ona je oko sebe okupila jedan broj članova, simpatizera i pristalica DSK u Gudžo partiji, ali je u međuvremenu Kurti i Gudžo partiju nekako stavio pod svoju kontrolu time što je učinio da se njeni kadrovi distanciraju od Vjose Osmani i da budu naklonjeni njemu. U tom dvojcu Kurti-Osmani ipak je Kurti taj koji preteže i koji uživa veću podršku i kada bi došlo nekog raskola između njih dvoje, Osmani bi tu bila gubitnik. Ne bi ona naročito okrnjila Kurtija”, smatra Gogić.

Iako se sada često spekuliše o njihovom sukobu, Gogić kaže da oni imaju neke nesuglasice, ali da među njima i dalje postoji partnerstvo i da nisu postali politički neprijatelji. 

Na pitanje da li bi birači poslušali eventualni poziv Osmani da svoj glas daju određenoj partiji, Gogić kaže da generalno birači bilo gde ne vole kada neka stranka napravi veliki zaokret. 

“Tako je i kod glasača DSK, koji su možda uvek i bili najviše demokratski opredeljeni na Kosovu. Tek oni ne bi cenili te kopernikanske obrte koji bi se pravili u poslednjem momentu. Kada je Osmani napustila DSK, uz nju je prešao i jedan broj birača koji je bio naklonjeniji njenoj poziciji, ali malo je verovatno da bi se sad svi oni vratili ako bi ona napravila neki obrt i da bi je sledili u tome. Ona bi time više sebe marginalizovala i izgubila bi kredibilitet", kaže Gogić.

Kada Osmani pravi distancu prema Kurtiju, kako smatra, ona to ne radi zbog birača na Kosovu niti da bi ugrozila saradnju se Kurtijem, već zbog međunarodne javnosti, da se u očima diplomata pokaže kao umerenija i saradljivija i da ne bi ugrozila svoju reputaciju kod stranaca.

Inače, poređenja radi, kada je Osmani 2021. osvojila 300.788 glasova, nosilac liste Demokratske partije Kosova Enver Hodžaj dobio je 100.518 glasova, Avdulah Hoti iz Demokratskog saveza Kosova 69.640 glasova, a Ramuš Haradinaj iz Alijanse za budućnost Kosova - 41.406 glasova.