Gogić: Osmani će verovatno da taktizira u kampanji ako želi novi mandat

Politikolog Ognjen Gogić kaže za Kosovo onlajn da je veliko pitanje kako će se kosovska predsednica Vjosa Osmani postaviti u predizbornoj kampanji, ali da ne bi trebalo očekivati da će ona pokrenuti neku akciju protiv Aljbina Kurtija i pozvati svoje birače da glasaju protiv njega jer je za nju, ako želi novi predsednički mandat, najmudrije da sačeka da vidi rezultate izbora.

Kako ocenjuje, Osmani se zasad drži kao predsednik koji bi trebalo da je neutralan i da je iznad dnevne politike, da se ne svrstava stranački, ali ako ponovo bude kriznih situacija, možda će morati da se više ili manje otvoreno svrsta protiv Kurtija.

“Ali ne bi trebalo očekivati da će pokrenuti kampanju protiv njega jer ona nema interes da se uključi u ovu izbornu kampanju. Njen mandat kao predsednika ističe 2026. godine, a po svemu sudeći će saziv parlamenta koji će biti izabran 2025. godine birati novog predsednika. Ukoliko Osmani želi da bude reizabrana za predsednika, a ona to želi, kako sada stoje stvari, za nju je najmudrije da sačeka da vidi kako će se raspodeliti karte, koja će stranka imati koliko mandata i da onda pravi neku novu koaliciju koja bi podržala njen reizbor”, kaže Gogić.

On navodi da je vrlo verovatno da bez Samoopredeljenja novi predsednik Kosova neće moći da bude izabran i da će Osmani biti potrebna podrška Samoopredeljenja da bi ostala na funkciji predsednika ukoliko to bude želela. 

“Zbog toga će ona verovatno da taktizira u ovoj kampanji i da ostane u partnerstvu sa Kurtijem jer je svesna da će na kraju od njegove političke podrške zavisiti da li će ona biti budući predsednik Kosova ili ne”, navodi Gogić. 

Osmani je na parlamentarnim izborima 2021. godine osvojila nešto više od 300.000 glasova kao kandidat za poslanika na listi Samoopredeljenja, ali naš sagovornik kaže da je do toga došlo nakon što je sud usred izborne kampanje naložio da se ime Aljbina Kurtija ukloni sa izborne liste jer je imao krivičnu presudu, zbog čega je sud smatrao da on ne može da bude kandidat za poslanika.

“To je dovelo do revolta birača i simpatija prema Samoopredeljenju, a kako Kurti nije bio na listi, Osmani je bila prva i iz toga je profitirala. Da je Kurtijevo ime tada bilo na listi, ona ne bi dobila tolike glasove. Tako da ti glasovi koje je dobila nisu nužno njeni, pre bi se ipak reklo da je to podrška koju uživa Aljbin Kurti. Ona je oko sebe okupila jedan broj članova, simpatizera i pristalica DSK u Gudžo partiji, ali je u međuvremenu Kurti i Gudžo partiju nekako stavio pod svoju kontrolu time što je učinio da se njeni kadrovi distanciraju od Vjose Osmani i da budu naklonjeni njemu. U tom dvojcu Kurti-Osmani ipak je Kurti taj koji preteže i koji uživa veću podršku i kada bi došlo nekog raskola između njih dvoje, Osmani bi tu bila gubitnik. Ne bi ona naročito okrnjila Kurtija”, smatra Gogić.

Iako se sada često spekuliše o njihovom sukobu, Gogić kaže da oni imaju neke nesuglasice, ali da među njima i dalje postoji partnerstvo i da nisu postali politički neprijatelji. 

Na pitanje koliki politički uticaj ima Osmani i da li bi birači poslušali njen eventualni poziv da svoj glas daju određenoj partiji, Gogić kaže da generalno birači bilo gde ne vole kada neka stranka napravi veliki zaokret. 

“Tako je i kod glasača DSK, koji su možda uvek i bili najviše demokratski opredeljeni na Kosovu. Tek oni ne bi cenili te kopernikanske obrte koji bi se pravili u poslednjem momentu. Kada je Osmani napustila DSK, uz nju je prešao i jedan broj birača koji je bio naklonjeniji njenoj poziciji, ali malo je verovatno da bi se sad svi oni vratili ako bi ona napravila neki obrt i da bi je sledili u tome. Ona bi time više sebe marginalizovala i izgubila bi kredibilitet. Kada Osmani pravi distancu prema Kurtiju, ona to ne radi zbog birača na Kosovu već to radi zbog međunarodne javnosti, da se u očima diplomata pokaže kao umerenija i saradljivija. Ali ne radi to tako da bi ugrozila saradnju se Kurtijem, nego samo da ne bi ugrozila svoju reputaciju kod stranaca”, kaže Gogić.